Naučnici spakovali Šekspirove sonete u DNK!

Kompletnu zbirku Šekspirovih 154 soneta naučnici iz Kembridža su ispisali u DNK kao demonstraciju ogromnog potencijala genetskog skladištenja podataka. Velike količine informacija mogu da budu upisane u parčiće DNK i sačuvane hiljadama godina, tvrde naučnici.

Pored soneta, naučnici su napravili DNK lance u kojima su uskladišteni audio-snimak govora Martina Lutera Kinga i ključni naučni rad Fransisa Krika i Džejmsa Votsona iz 1953. u kome su prvi opisali DNK.

Ispisan u DNK, jedan sonet teži 0,3 milionita dela milionitog dela grama, a u jedan gram DNK može da se upiše 2,2 petabajta informacija.

Nik Goldman i Ivan Birni iz Evropskog bioinformatičkog instituta, koji su izmislili proces, došli su na ideju u jednom baru u Hamburgu.

- Na salvetama smo skicirali kako bi sve moglo da radi i shvatili smo da verovatno možemo to da izvedemo - rekao je Goldman.

Da bi testirali postupak, preveli su sonete, snimak govora i naučni rad u specijalni kod i poslali ga imejlom američkoj kompaniji "Agilent", koja pravi fizičke DNK lance za istraživače širom sveta. Nekoliko nedelja kasnije su dobili epruvetu koja je sadržala DNK sa informacijama. Sekvenciranjem DNK su potvrdili da su u njemu smeštene sve informacije koje su poslali.

Visoke cene pravljenja DNK lanaca znači da "biološki hard diskovi" neće biti praktični još neko vreme, ali Birni kaže da je cena sekvenciranja pala 100 puta u poslednjoj deceniji i da, ako se takav trend nastavi, nećemo morati da čekamo još dugo.

(Telegraf.rs / Guardian.co.uk)