VESELIN JEVROSIMOVIĆ: Telefoni i ekrani će praktično nestati, a aplikacijama ćemo upravljati snagom uma

Veselin Jevrosimović je ove nedelje u svojoj kolumni u Informeru pisao o tome da stručnjaci rade na tehnologiji koja treba da nasledi mobilne telefone i da su ta rešenja bliža ostvarenju nego što se misli. Evo šta predsednik kompanije Comtrade kaže o pomenutoj temi.

Preporučujemo

VESELIN JEVROSIMOVIĆ: Da li je uopšte moguće da mašine postanu pametnije od nas?

Pametni mobilni telefoni i drugi slični aparati postaju svakodnevica u bezmalo svakom delu planete i uvode svet u digitalno doba povezanih uređaja i predmeta. Stručnjaci, međutim, već uveliko rade na tehnologiji koja treba da nasledi mobilne telefone. Premda prve najave deluju kao da su isplivale direktno iz filmova naučne fantastike, radi se o rešenjima na kojima se radi decenijama unazad i koja su mnogo bliže ostvarenju nego što se to obično misli.

Fejsbuk je, na primer, najavio desetogodišnji plan razvoja koji podrazumeva da će u trećoj deceniji novog milenijuma svi ljudi imati pristup internetu, da će telefoni i ekrani praktično nestati, da će većina predmeta iz naše okoline biti povezana sa internetom, da će slike iz virtuelnog sveta biti projektovane direktno u naše vidno polje, a da ćemo aplikacijama upravljati snagom uma. Njihova vizija nudi poprilično tačan opis nečega što se naziva „mešana realnost“ (eng. mixed reality).

Ideja je da se između krajnosti koje predstavljaju fizički svet bez primesa elektronike sa jedne i softverski svet unutar računara sa druge, prostire mešana realnost u kojoj su stvarno i virtuelno isprepleteni. Proširena realnost (augmented reality) kakvu koriste mnoge mobilne aplikacije – a gde se kroz ekran telefona ili pametne naočare pogled ispred nas dopunjuje računarski generisanim slikama – samo je mali deo prostora mešane realnosti i začetak vremena koje vrlo verovatno dolazi u decenijama koje su pred nama.

Foto: Promo

Kada se dese očekivane promene, ljudima će biti teško da razaznaju granicu između dva sveta. Danas je to lako, stvari se dešavaju bilo ispred nas, u opipljivoj realnosti, ili na ekranima uređaja. Čak i kada gledamo 3D film, svesni smo da je pred nama virtuelni prostor. A zamislite da šetate gradom razgledajući spomenike i da vam se kada stanete pored nekog od njih pred očima pojave njegov opis i istorija, ili još verovatnije animirani virtuelni turistički vodič koga je teško razlikovati od pravog čoveka. Opisano je samo početak – o mogućim primenama, potencijalnim negativnim i svim drugim posledicama ovakvog scenarija detaljnije ću pisati prvom sledećom prilikom.

(Telegraf.rs/ Izvor:Informer)