Ovako će svet izgledati 2022. godine: Predviđaju SUPER VID i MEDICINSKE ČIPOVE, otkriće se sve što je bilo nevidljivo (VIDEO)

Američka kompanija IBM, koja je jedna od pionira u razvoju računarstva i informacionih tehnologija, objavila je svoja naučna predviđanja u razvoju nauke i tehnologije za 2022. godinu. Svoje istraživanje nazvali su "5 u 5" sugerišući kako će u idućih pet godina doći do znatnog napretka na ovih pet polja.

Preporučujemo

1. Razvoj veštačke inteligencije

Za pet godina, sve što kažemo i napišemo će se koristiti kao pokazatelj našeg mentalnog zdravlja. Obrasci u našem govoru i pismu, analizirani kroz nove kognitivne sisteme, pokazaće u ranoj fazi nagoveštaje smetnji u razvoju, duševnih bolesti i degenerativnih neuroloških bolesti. To će pomoći lekarima i pacijentima u ranijoj dijagnozi, nadzoru i praćenju tih stanja, piše "24sata.hr".

Poremećaji mozga, usporeni razvoj, psihijatrijske i neurodegenerativne bolesti predstavljaju ogroman problem, u smislu ljudske patnje i ekonomskog troška. Danas jedan od pet odraslih u SAD-u ima nekih problema s mentalnim zdravljem (depresije, bipolarne bolesti ili šizofrenije), a otprilike polovina osoba s teškim psihijatrijskim poremećajima nije primila nikakvu terapiju. Predviđa se da će globalni trošak istraživanja neurodegenerativnih narasti u SAD-u na šest milijardi dolara do 2030. godine.

Kognitivni računari će analizirati govore ili pisma pacijenata i tražiti pokazatelje potencijalnih mentalnih problema u jeziku. Analiziraće smisao, sintaksu i intonaciju. Potom će kombinovati rezultate tih merenja s onima iz rendgenskih uređaja (MRI, EEG). Ti uređaju mogu dati potpuniju sliku o pojedincu za zdravstvene radnike kako bi se prepoznale, bolje razumele i lečile osnovne bolesti, bilo da se radi o Parkinsonovoj bolesti, Alchajmerovoj bolesti, Huntingtonovoj bolesti, PTSP-u ili čak biološkim razvojnim poremećajima mozga kao što su autizam i ADHD. Ono što su nekad bili nevidljivi znakovi će postati jasni signali verovatnoće bolesti kod nekog pacijenta, kao i koliko njihova terapija i plan lečenja djeluje te će se orgnizovati redovne lekarske posete s dnevnim procenama kako bi se pacijenti oporavljali iz udobnosti svojih domova.

2. "Super vid"

U pet godina, novi uređaji koji koriste najmoderniju tehnologiju i veštačku inteligenciju će nam pomoći da vidimo izvan područja dosad vidljivog spektra svetlosti. Tako bi mogli dobiti uvid u potencijalne opasnosti koje dosad nismo mogli da vidimo. Ono što je najvažnije, ovi uređaji će biti prenosivi, pristupačnih cena i dostupni svakome, pa će "super vid" postati deo našeg svakodnevnog iskustva.

Više od 99,9 odsto elektromagnetnog spektra ne može se promatrati golim okom. Tokom poslednjih 100 godina, naučnici su napravili instrumente koji mogu da emituju i prepoznaju energiju na različitim talasnim dužinama. Danas se oslanjamo na neke od njih kako bi izradili medicinske slike našeg tela, videli šupljinu unutar zuba, proverili torbe na aerodromu ili sleteti avionom u magli. Međutim, ovi instrumenti su neverovatno specijalizovani i skupi i vide samo preko određenih delova elektromagnetnog spektra.

Vidljivost dosad nevidljivih ili nejasno vidljivih pojava oko nas može pomoći u saobraćaju kako bi uslovi bili jasnije vidljivi vozačima, ali i modernim vozilima bez vozača. Na primer, korišćenje novih kamera i senzora može pomoći automobilu da vidi kroz maglu ili kišu, otkrije opasne uslove na putu, kao što je led, ili javi da postoji neki objekat ispred nas i odredi njegovu udaljenost i veličinu. Kognitivne računarske tehnologije će razmišljati o tim podacima i prepoznati da li je predmet na putu samo prevrnuta kanta za smeće ili jelen prelazi put, ili čak da upozori na rupu na putu koja bi mogla da dovede do bušenja gume.

3. Makroskop

Za pet godina, koristiće računarske algoritme i softvere koji će nam pomoći da organizujemo informacije o fizičkom svetu. Tako će se sakupiti kompleksne datoteke u kojima su podaci iz milijarde uređaja u našem dometu i mogućnosti razumevanja. Nazivaju ih "makroskopi" - ali za razliku od mikroskopa koji mogu da vide vrlo male stvari ili teleskopa koji može videti daleko, makroskop je sistem softvera i algoritama koji bi sve Zemljine složene podatke analizirao u prostoru i vremenu.

Danas nam fizički svet daje samo uvid u naš međusobno povezani i složeni ekosistem. Prikupljamo mnogo podataka - ali većina je neorganizovana. Procenjuje se da naučnici potroše 80 odsto vremena na selekciju i čišćenje podataka umesto na analiziranje i razumevanje. Zahvaljujući internetu, novi izvori podataka se slivaju iz miliona priključenih objekata - od frižidera, sijalica i računara do daljinskih senzora kao što su dronovi, foto-aparati, sateliti i teleskopi. Ima već više od šest milijardi povezanih uređaja koji generišu desetine eksabajta podataka mesečno, sa stopom rasta od više od 30 odsto godišnje. Nakon što smo uspešno digitalizovali informacije, poslovne transakcije i socijalne interakcije, sada smo u procesu digitalizacije fizičkog sveta.

Ovakva tehnologija će doneti revoluciju mnogim industrijama i otkriti nove spoznaje o nekim od najvažnijih temeljnih problema s kojima se suočavamo, kao što je dostupnost hrane, vode i energije. Pomoći će u organizovanju i analizi podataka o klimi, uslovima tla, resursa vode, praksi navodnjavanja. Tako će nova generacija poljoprivrednika imati uvid koji će im pomoći da odrede gde da posade biljke i očuvaju dragocene pitke vode.

Izvan naše vlastite planete, makroskop tehnologija može, uz pomoć komplikovane korelacije različitih slojeva i količine podataka koje je prikupio teleskopima predvideti sudar asteroida i saznati više o njihovom sastavu.

4. Medicinski čipovi

Za pet godina, nove medicinske laboratorije na čipu će poslužiti kao pravi nanotehnološki detektivi zdravlja - pratiće nevidljive tragove u našim telesnim tečnostima i odmah prepoznati da li je vreme da posetimo doktora. Cilj je da se postigne da jedan silikonski čip napravi sve kompleksne procese potrebne za analizu bolesti koji bi se inače sprovodili u biohemijskoj laboratoriji.

Rana dijagnoza bolesti je često presudna. U većini slučajeva, što se ranije dijagnostikuje bolest veća je verovatnoća uspešnog izlečenja i držanja pod kontrolom. Ipak, neke teške bolesti poput raka ili Parkinsonove bolesti se teško dijagnostikuju s obzirom da se skrivaju u telu i da se najčešće otkriju već kad simptomi počnu da se pokazuju.

Informacije o fizičkom zdravlju se mogu dobiti iz telesnih tečnosti poput suza, sline, krvi, urina i znoja. Postojeća znanost pokušava sakupiti i analizirati ove male čestice, koje su tisuće puta manje nego jedna dlaka ljudske kose, ali često ne uspijeva.

Ovakvi čipovi bi mogli da se ugrade u male prenosive uređaje kojima bi ljudi mogli da prikupe i skeniraju telesne tečnosti i pošalju informacije iz udobnosti njihovog doma. Tada bi se te informacije poslale u bolničku bazu, a pacijenti bi dobili brz odgovor o alarmantnosti njihovog stanja i potrebe za posete lekaru.

5. Pametni senzori

Foto: Flickr/ Uwe Hermann

Za pet godina, novi, povoljni uređaji raspoređeni u blizini bunara zemnog plina, oko skladišta i cevovoda će omogućiti industriji da odmah detektuje nevidljivo curenje plina.

Većina zagađivanja je nevidljiva ljudskom oku sve dok njihove posledice ne postanu toliko očigledne da ih je nemoguće ignorisati. Metan, na primer, je primarni sastojak prirodnog plina, obično smatran čistim izvorom energije. Ali, ako metan iscuri u vazduh pre nego što se iskoristi, on može zagrejati Zemljinu atmosferu. Metan se procenjuje da će biti drugi najveći uzrok globalnom zagrevanju nakon ugljen-dioksida (CO2).

U Sjedinjenim Američkim Državama, emisije iz sistema nafte i plina su najveći industrijski izvor metana u atmosferi. Američka agencija za zaštitu okoliša (EPA) procenjuje da je više od devet miliona metričkih tona metana procurelo iz sistema prirodnog plina u 2014. godini. To je više stakleničkih plinova nego što su ih u zadnjih sto godina emitovali svi američki proizvodni pogoni metala, čelika, cementa i aluminijuma.

Mreže IOT senzora će osigurati kontinuirano praćenje ogromne infrastrukture prirodnog plina, a curenje će se detektovati u nekoliko minuta umesto nekoliko nedelja. Time će se smanjiti zagađenje, otpad i verovatnoća katastrofalnih događaja.

(Telegraf.rs)