USPELI DA SAČUVAJU FOTOGRAFIJU U DNK: Ovo će zameniti HARD DISKOVE i FLASH MEMORIJE

  • 6

Naučnici sa Univerzita u Vašingtonu i njihove kolege iz Microsoft Researcha objavili su naučni rad u kojem su opisali kako su po prvi put uspeli da uspešno sačuvaju digitalne fotografije u DNK.

Oni su uspešno enkodirali digitalne podatke iz datoteka fotografija u sekvencu nukleotida, monomerske jedinice nukleinskih kiselina i posrednike u reakcijama prenosa energije u stanicama, koje su se nalazile unutar sintetskih DNK uzoraka, te su potom uspeli da izvedu obrnuti postupak i povrate podatke bez ikakvih gubitaka.

Kako bi im to uspelo, razvili su tehniku koja im je omogućila pohranu digitalnih slika unutar DNK u testnoj epruveti, te su započeli konvertovanje duge nizove jedinica i nula u digitalne podatke unutar četiri osnovne sekvence DNK, adenina, guanina, citozina i timina.

Digitalni podaci su tada rastavljeni na delove i sačuvani sintetizovanjem ogromnog broja sićušnih molekula DNK, koji se mogu dehidrirati i sačuvati stotinama godina.

Kako bi se podaci povratili, naučnici su enkodirali ekvivalent zip kodova (poštanskih brojeva) i uličnih adresa u DNK sekvence, što im je omogućilo da jednostavno pronađu ono što im treba. Zahvaljujući tehnikama sekvencioniranja DNK, nakon toga su mogli da čitaju podatke i konvertuju ih nazad u prvobitno stanje korišćenjem uličnih adresa za rearanžiranje podataka.

Foto: freedigitalphotos.net/Photokanok Foto: freedigitalphotos.net/Photokanok

Osim digitalnih slika, ovom su metodom uspeli da sačuvaju i povrate podatke i iz videa, te navode kako su uspeli da postignu sažimanje masivnih količina podataka koji bi mogli ispuniti jedan trgovački centar u veličinu kocke šećera, a najviše pažnje su posvetili konvertovanju jedinica i nula u sekvence DNK (As, Gs, Cs i Ts), jer ako to ne bi izveli kako treba, dolazilo bi do velikog broja grešaka.

Naučnici navode da se svi sistemi za čuvanje digitalnih podataka koje danas koristimo, poput flash memorije, hard diskova, magnetnih i optičkih medija, degradiraju već nakon nekoliko godina, dok bi korišćenje ove metode DNK čuvanja naše podatke moglo čuvati stotinama, pa čak i hiljadama godina.

Najnovije vesti iz sveta kompjutera, igrica, mobilnih telefona, gedžeta možete pratiti i na našoj Facebook stranici!

(Telegraf.rs / Izvor: hercegovina.info)

Video: Vujanić: U Srbiji je propisano da odeća ne sme da ometa bezbednost upravljanja

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • TeBra

    12. april 2016 | 16:54

    Ovo je vec odavno poznato. Drug koji zivi u Americi je sasvim slucajno cuo da su naucnici usmepli da Sekspirovu sonatu prevedu u binarni kod a iz njega u DNK. Kasnije su radili seksperimente i sa drugim stvarima.. I kada bi se sva memorija na svetu prebacila u DNK, ta memorija bi stala na velicinu fles memorije. Zamislite to. Mozda smo mi bioloski kompijuteri ustvari. Koliko memorija stane u jednu slesku, a zamislite onda koliko je taj sto nas je stvorio morao da bude pametan! Razmialite o ovome. Ja sam dugo razmisljao i nekako sve vise verujem da je ovo istina. Mi smo bioloski kompijuteri

  • predator na grani

    12. april 2016 | 16:10

    Oni su vanzemaljci ako su uspeli to da naprave

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA