Sve potrebniji stručnjaci za borbu protiv HAKERA (FOTO)

Otkad postoje ljudi, otad postoji i kriminal. Nekada je stopa kriminala viša, nekada niža, u nekim mestima je izraženiji nego u drugim, ali uvek ga ima, prisutan je i osetan u svim segmentima naših života.

Preporučujemo

Sa napretkom tehnologije, osavremenjavanjem tržišta i opštom digitalizacijom došlo je i do pojave nove vrste kriminala, koja je usko vezana samo za internet. Ona se u najvećem broju slučajeva tiče plagiranja tuđeg digitalnog identiteta, „hakovanja” odnosno „upada” na tuđe naloge, bankovne račune ili elektronsku poštu i preuzimanja poverljivih informacija.

Tradicionalna forma kriminala ne jenjava. Jedino što se promenilo jeste to što se internet sve češće koristi i prilikom ostalih krivičnih dela. Pozitivni aspekt novonastale situacije jeste to što se sada novim dokazima lakše može ući u trag. Tako, na primer, digitalni otisak ostaje prilikom svake naše onlajn interakcije.

Zbog ovakvih situacija, tim programera i pravnika u Americi, kao i profesori Univerziteta u Alabami udružili su se kako bi digitalna forenzika dobila podršku i važnost tokom sudskog procesa. Ovaj tekst govori upravo o ovom fenomenu, koji se polako širi.

Šta je digitalna forenzika?

Foto: Profimedia/Fancy

Prikupljanje, analiza kao i predstavljanje na sudu svih dokaza izvučenih sa kompjutera, tableta ili telefona osumnjičenog može se definisati kao digitalna forenzika. Ukoliko su ove informacije relevantne i ako imaju veze sa slučajem ili dokazuju krivicu osumnjičenog, na sudu se mogu prihvatiti kao značajne. Ili bi tako trebalo da bude.

Nedostatak opreme, kao i loše organizovana pravna regulativa još ne dozvoljavaju ovom polju da se dovoljno razvije i primeni. Takođe često se javljaju problemi kada je u pitanju tim koji se bavi „izvlačenjem” ovih podataka, jer ni sami nemaju dovoljno dobru pravnu obuku koja im može pružiti osnovu za njihovu analizu.

Kako doći do rešenja?

U zemljama u kojima je digitalna forenzika već uzela maha, stručnjaci su počeli da traže načine da učine ove dokaze korisnim. Jedan od prvih koraka jeste obuka kadra koji će se ovim baviti, a zatim i obezbeđivanje odgovarajuće opreme. Promoteri za ovaj vid borbe protiv kriminala zalažu se za postavljanje određenog etičkog koda kojeg bi trebalo svi da se pridržavaju.

Foto: Flickr/Mr. Cacahuate

Međutim, i ovde se javljaju problemi, jer je potrebno opsežno istraživanje i uređenje pravne regulative kako bi se ovakav dokument uopšte i postavio. Ukoliko bi i došlo do toga, važno je ispitati kakva moralna načela treba naći u ovom aktu i ko je zadužen za njihovo donošenje. Ono sa čim ovi amaterski forenzičari često imaju problema jeste i konflikt interesa, kao i nuđenje različitih softvera od fantomskih kompanija koje tvrde da imaju odlično rešenje za ove probleme. Sve ovo bi trebalo da bude obuhvaćeno novim etičkim kodom.

Ima li izgleda za to?

Postoji snažna potreba, kao i volja da se ovako nešto napravi. Za početak i to je izuzetno važno. Različiti timovi u svetu intenzivno rade na razvijanju novih softvera koji bi potkrepili digitalnu forenziku. Za sada se uglavnom radi amaterski, pa je zato teško da se ono što ovi timovi utvrde može prihvatiti na sudu, osim u baš retkim i naprednim slučajevima. Širom sveta traže se programeri koji bi radili na razvoju ovakvih softvera.

Foto: Profimedia/Wavebreak

Niko ne može da obeća da će digitalna forenzika smanjiti broj krivičnih dela, ali ono što je sigurno jeste to da može znatno olakšati potragu za počiniocima i njihovo privođenje pravdi. Pored spoznaje da je kriminal napredovao, jedina utešna činjenica upućuje na to da je jednako napredovala i borba protiv njega.

Potreba za stručnjacima koji žele da se uhvate u koštac sa internet-zločincima sada je u jeku. Ako vidite ovo kao izazov sa kojim možete da izađete na kraj, iskoristite priliku i završite obuku za programera. Možda baš vi napravite softver koji će pomoći u borbi protiv internet-kriminala.

(Telegraf.rs)