MARKETING ZA 8 SEKUNDI: Evo kako da mlađim generacijama privučete pažnju

Oni ne mogu mirno da sede. Oni su različiti. Oni imaju 44 milijarde dolara raspoloživog dohotka godišnje, navodi se u studiji koju je sprovela agencija „Sparks & Hani“. Ako se pitate o kome se radi, reč je o takozvanoj generaciji Z.

Preporučujemo

Ko su oni i šta kao potrošači znače u marketingu?

Reč je o generaciji koja dolazi posle milenijumske, odnosno o onima rođenim od dvehiljaditih pa nadalje. Oni su generacija koja obavlja više stvari istovremeno, ne žele ništa da propuste, ali njihova pažnja traje do osam sekundi.

Kako marketinški stručnjaci, menadžeri, planeri i stratezi mogu da kreiraju sadržaj koji će uspešno privući pažnju ovih ljudi za tako malo vremena? Za početak, moraju da poštuju njihovu potrebu za brzinom. Zapamtite, ovi novi klinci istovremeno pregledaju društvene mreže na mobilnim uređajima, šalju emotikone putem Vibera i poruka i pišu svoje zadatke. Njihova pažnja se brzo prebacuje sa jednog na drugo mesto.

Samo ono što uspe da ih angažuje u deliću sekunde, a kroz to im predstavi i brend, zapravo će ostati u njihovom umu. Ako je generacija Z vaša ciljna grupa, pred vama je nekoliko saveta kako uspešno da dođete do njih u svojim marketinškim poduhvatima na internetu.

Zašto stvarati kada možete iskoristiti stvoreno?

Foto: Pixabay.com

Generacija Z voli da stvara. Kako su oni prva generacija koja je odrastala sa potpunim pristupom informacijama na internetu 24 sata, sedam dana u nedelji, njihov identitet se gradi na osnovu sadržaja koje proizvode i dele kroz razne društvene kanale. Njihov „ugled“ i status počivaju uveliko na broju pratilaca, „lajkova“, „retvitova“ i „šerova“ i komentara. Stvaranje nije samo njihova želja, već nužnost.

Dakle, šta to znači? Kako je ova generacija „preplavila“ platforme kao što su Instagram, Snapčat i Jutjub, to znači da brendovi ne treba da se usmeravaju na stvaranje sadržaja. Marketinški stručnjaci imaju pristup čitavom bogatstvu sadržaja koji je već tu.  

„Moj posao, u suštini, jeste da omogućim studentima da izgrade brend", kaže Džon Marfi, stručnjak za društvene medije na Univerzitetu Braun. „Pre četiri godine mi bismo sve dali da dođemo do neke vrste autentičnih sadržaja koje studenti dele. Danas postoji more sadržaja koje stvaraju oni sami. Na primer, na Instagramu je podeljeno preko 27.000 fotografija sa oznakom  #BrownUniversity u poslednjih nekoliko meseci", dodaje on, „videli smo ogroman porast broja mikrovidea na Snapčatu koji sadrže priče o kampusu. To nam je omogućilo da imamo nešto poput njuz fida sa videima u realnom vremenu koji prenose kako je to biti naš student. Ovo je prava revolucija u brendingu, prenošenju poruka i odnosima sa javnošću."

Foto: Profimedia/Panthermedia

Privatnost je važna

Mnogim roditeljima je sve teže da kontrolišu digitalni život njihove dece. Generacija Z voli svoju privatnost i ne vole da ih oni prate.  Prema istraživanju koje je sprovela agencija Sparks & Honey, gotovo četvrtina stanovništva koja ima između 13 i 17 godina napustila je Fejsbuk 2014. godine, verovatno u strahu da su njihovi roditelji „zauzeli“ tu teritoriju.

„Ova generacija koristiti Evernote u školi, jer profesori ne dopuštaju studentima da budu na očiglednim društvenim mrežama, kao što su Fejsbuk ili Tviter. Ali Evernote služi kao obrazovni alat", kaže Sara da Vanco, glavni strateg u agenciji  Sparks  & Honey.

„Ima društvenih medija koji su veoma korisni, a toga su i nastavnici svesni. „S obzirom na ove tendencije, brendovi bi trebalo da obrate posebnu pažnju na sve veću popularnost Snapčata, Vispera i sličnih aplikacija koje ispunjavaju izbirljive kriterijume pripadnika generacije Z. To su  privatne, korisne i, što je najvažnije, aplikacije za koje starije generacije nisu čule. U ispitivanju, najveće ocene pripadnici generacije Z dali su Jutjubu, Instagramu i Snapčatu (A), Tviter je prošao sa vrlo dobrom ocenom (B), a Fejsbuk sa najlošijom ocenom (C-).

Foto-ilustracija: Profimedia

Zaboravite na telefonske pozive i tradicionalne SMS poruke. Generacija Z komunicira brzo i u  simbolima. Njihovi razgovori sadrže emotikone, digitalne „nalepnice", mimove i video-isečke, koji su često dvosmisleni, zagonetni i otvoreni za interpretaciju.

Brendovi moraju da nauče kako da  dešifruju te „poruke“ kako bi uspeli da im ponude sadržaj koji će biti na jeziku ove generacije. Dobar primer je jedna od najpopularnijih fotografija sa Univerziteta Braun na kojoj četiri studenta imitiraju igru Pek-man u dvorištu. A naslov fotografije je: „U međuvremenu, na Braunu ..."

Za osobe koje ne pripadaju generaciji Z to možda ne znači mnogo, ali kako Marfi opisuje: „Budući studenti, kada vide nešto ovakvo, shvataju da je Braun savremen, da govori njihov jezik, da je relevantan i, što je najvažnije, da omogućuje studentima da kreiraju sadržaj koji mogu da podele sa svojim prijateljima. Ovakav sadržaj je nešto što želim i sam da podelim sa svojim društvenim mrežama", dodaje on. „A to je nešto najbolje što kao jedan strateg za društvene medije mogu da imam."

Komunikacija sa novim generacijama putem interneta zahteva i nove veštine i znanja.  Ako želite da saznate kako da iskoristite internet i sve onlajn platforme i servise tako da budu u službi vašeg marketinga i komunikacije sa potrošačima, da postanete stručnjak za kreiranje sopstvenih kanala komunikacije i naučite kako da na što kreativniji i efikasniji način iskoristite postojeće komunikativne kanale, više o tome možete saznati na ovom mestu.

(Telegraf.rs)