Ova devojka je od tinejdžerske ideje stvorila uspešnu kompaniju vrednu 250 MILIONA DOLARA

Sve što je mlada Izabela Bela Vims stvarno želela bio je automobil. Ta želja je, međutim, pokrenula lanac događaja koji je ovu tinejdžerku iz Arizone učinio vlasnicom multimilionerske kompanije. Izabela Vims sada ima 19 godina, a imala je samo 14 kada je osnovala Origami oul (Origami Owl), kompaniju za prodaju nakita po narudžbini.

Preporučujemo

Nakon što je 2010. pokrenuta, kompanija je počela neverovatno brzo da se širi i da upošljava mnoge dizajnere iz cele zemlje. U 2012. godini ova kompanija je ostvarila zaradu od 24 miliona dolara, a prema kompanijskim izveštajima, ta suma se u 2013. povećala na čak 250 miliona dolara.

Organizacija  kompanije

Origami oul je danas kompanija koja se bavi prodajom nakita u celom svetu, a funkcioniše po principu udruženja nezavisnih saradnika  –  dizajnera nakita – koji izrađuju i prodaju nakit sa zaštitnim znakom Living lokets (Living Lockets).  

Specifičnost ovog nakita jeste to što može da bude personalizovan, zavisno od „životnog puta pojedinca“. Omiljena prodajna mesta su im barovi za prodaju nakita, ili privatne žurke, kao i drugi događaji koje vode domaćini (ti domaćini, to jest hostese, najčešće dobijaju popuste i neke besplatne proizvode). Kompanija sada ima oko 60.000 dizajnera.

Kompanija je dobitnik nagrade za podsticaj zapošljavanju u Americi, pod nazivom Inc. Hire Power Award. Origami oul je dobitnik ove nagrade, između ostalog, i zato što „podstiče i motiviše ljude svih uzrasta da ostvare svoje snove i da pozitivno utiču na život drugih“.

Printscreen: origamiowl.com

Ono što Origami oul zapravo nudi jeste neka vrsta malog biznisa, u kome svi oni koji imaju ambiciju da jednog dana i sami postanu preduzetnici mogu da zarade koji dolar više. Upravo to i jeste ono što je Izabelu navelo da započne ovaj posao.

Nastanak kompanije

Kada je imala 14 godina, Izabela je najavila roditeljima da želi automobil za 16. rođendan. Međutim, oni su joj rekli da će za takav poklon morati i sama da se pomuči i da ne može da se oslanja na njihove finansije. Predložili su joj da pronađe posao ili sama započne neki biznis.

„Počela sam da istražujem i razmatram ideje, a o izradi medaljona sam razmišljala već dugo“, rekla je Izabela za „Forbs”.

„Tada sam pomislila: Šta ako napravim medaljone koji imaju neku posebnu  draž?" Potom je odlučila da pravi i prodaje nakit.

Sama je zaradila 350 dolara čuvajući decu, a zatim su joj roditelji dodali još novca kako bi mogla da kupi materijal za medaljone. Iskoristila je društvene mreže i uključila svoje prijatelje kako bi joj pomogli da reklamira proizvode i pronalazi kupce.

Foto: Tanjug/AP

„Počeli smo da prodajemo proizvode na kućnim zabavama i u buticima. Prodavali smo nakit na svim izložbama i sajmovima, gde god smo mogli. Onda je nakit počeo da prodaje sam sebe“, ističe Vimsova za „Forbs“. Godine 2010. ona je otvorila kiosk u Čendleru, tržnom centru u Arizoni.

Širenje kompanije

Kiosk u tržnom centru zadržali su godinu i po pre nego što su odlučili da se prebace na direktnu prodaju. To znači da su ljudi mogli da se prijave kao samostalni dizajneri, da koriste njihove proizvode i alate i prodaju sopstvene „origami oul“ medaljone i nakit klijentima putem sopstvenih web stranica.

„Dizajneri su tako na neki način pokrenuli svoj posao, a mi smo zarađivali tako što smo uzimali procenat od njihove zarade za snadbevanje svim materijalima i za to što smo ih promovisali kroz naš brend“, navodi Vimsova.

Ona priznaje da ni sama, kao ni njeni prijatelji, nije znala mnogo o prodaji i marketingu, te je zato u posao uključila i rođake koji su imali iskustva na tom polju. Otkada je pokrenuta takva vrsta prodaje 2011. godine, kompanija je zaradila oko 280.000 $. Sledeće godine prihodi su se uvećali čak 86 puta.

Iako je kompanija brzo rasla i ostvarivala velike prihode, oni su ipak bili znatno manji kada se oduzme plaćanje za sve materijale i dizajnere koji su neophodni da bi se posao održao. U to vreme su čak morali i da stavljaju dizajnere na listu čekanja, jer nisu mogli da obezbede dovoljno materijala za sve.

Foto: pixabay.com

„Prvoga dana smo imali 100 dizajnera, a sledećeg već 300. Sve je narastalo veoma brzo, mnogo brže nego što sam mogla da zamislim. Uz sve to, ja sam još išla u srednju školu i pokušavala da radim domaće zadatke i družim se s prijateljima. Moj društveni život je bio loš, jer sam posle škole uvek žurila u kancelariju i ostajala do kasno u noć. To me je nateralo da izađem iz zone komfora“, kaže Vimsova.

Kada je završila srednju školu, Vimsova je postala stažista u sopstvenoj kompaniji. Ona je još uvek jedan od osnivača, ali njena majka i rodbina, kao i ceo poslovni tim, zapravo vode kompaniju.

„Ja znam da je fakultet nešto što želim u budućnosti, ali i dalje ispitujem svoje mogućnosti i istražujem gde bih zapravo najviše želela da se usmerim“, ističe ova mlada preduzetnica.

Iz kompanije, pak, ne otkrivaju koliko danas imaju zaposlenih, a izvršni direktor Robin Krosman navodi da se taj broj stalno menja.

Foto-ilustracija: Profimedia

Podsticaj mladim preduzetnicima

Izabela Vims je pokrenula i edukativni program u kome pomaže mladima da stiču znanja koja će im pomoći da i sami postanu uspešni preduzetnici.

„Mladi preduzetnici su naša budućnost, a ko kaže da ne možete da imate sopstvenu kompaniju ako ste mladi? Ja sam je započela kada sam imala 15 godina  i želim da dam tu priliku i drugim mladim ljudima“, kaže Izabela Vims.

Ako i sami imate ideju kako da pokrenete sopstveni posao i postanete preduzetnik, danas i kod nas postoje edukativni programi koji vam mogu pomoći da steknete veštine i znanja uz pomoć kojih biste u tom poduhvatu uspeli. Jedan od takvih programa pokrenut je na BusinessAcademy u Beogradu na smeru preduzetništvo. Školujući se na ovom smeru možete steći znanja potrebna za vođenje kompletnog ciklusa razvoja preduzeća, od razrade početne ideje, primene potrebnih tehnologija i istraživanja, preko kreiranja akcione strategije, kredibilnih marketinških i prodajnih materijala, građenja tima zaposlenih, partnera i investitora, pa sve do rukovođenja proizvodnjom, finansijama i operacijama.

(Telegraf.rs)