SRBIN KOJI RADI U FACEBOOKU: Otkriva kako je dobio posao, koliko je radno vreme... (FOTO)
Dobar glas daleko se čuje, a pravi primer za to je mladi Nenad Božidarević (25) iz Beograda, koji je sa samo 22 godine uspeo da se zaposli u Facebooku, najpopularnijoj društvenoj mreži i jednoj od najjačih kompanija na svetu.
Preporučujemo
Da li je ovo najlepši i najkvalitetniji pametni sat do sada? (FOTO) (VIDEO)
Ovo su gedžeti koje je Džejms Bond koristio u svim filmovima (VIDEO)
ZABRANJENO ZAUVEK: Ime ovog sajta više NIKADA nećete moći da koristite na Facebooku!
S Nenadom smo uspeli da kontaktiramo, kako drugačije nego preko Facebooka, a za naš portal nam je otkrio prilično zanimljive detalje iz svoje dosadašnje karijere koja je prilično bogata: kako izgleda jedan običan radni dan, da li je upoznao Marka Zakerberga, otkud ideja da se prijavi za rad u Facebooku...
Ovaj mladi programer rođen je 1990. godine, poreklom je iz Beograda gde je završio Matematičku gimnaziju i Računarski fakultet, a njegova priča sa Facebook-om počinje krajem 2011. godine kada ga je kontaktirao jedan regruter koji ga je pitao da li je zainteresovan za praksu u ovoj kompaniji.
Ne sumnjamo da je san mnogih programera upravo ovo što je Nenad ostvario. Ovo je njegova priča koja je počela u Beogradu još dok je bio student, nastavila se u Kaliforniji gde i dalje traje, a interesantno je što bi, ukoliko bi mu se u Srbiji ukazala prilika da radi ono što voli, vratio čak i za manju platu.
Kako si došao na ideju da se prijaviš za rad u Facebooku i kako je izgledao izbor kandidata?
Zapravo, prijavljivanje za Facebook mi nije ni palo na pamet, ali me je krajem 2011. godine kontaktirao jedan regruter i pitao da li bih bio zainteresovan da konkurišem za praksu. Kako nisam imao ništa da izgubim, odlučio sam da se prijavim, barem da bih iskusio kako intervjui izgledaju u velikim firmama.
Čitav proces je protekao veoma brzo, pa sam tako za manje od manje mesec dana imao tri telefonska razgovora, nakon kojih je usledilo čekanje. Mesec dana nakon poslednjeg razgovora – i to nimalo prijatnih mesec dana moram da dodam – dobio sam e-mail od regrutera i ubrzo nakon toga usledio je i poziv gde su me obavestili da dobijam ponudu za praksu.
Kako je izgledao razgovor za posao, šta su te pitali?
Kao što sam rekao, u pitanju su bila tri telefonska intervjua, i njihov sadržaj je bio prilično standardan. Kako sam u tom trenutku bio student, nisu mogli da se fokusiraju na znanje koje se stiče radom u industriji, pa je glavna tema sva tri razgovora bila rešavanje određenih programerskih problema sa primesama matematike.
Osim toga, tokom intervjua je bilo i opuštenog razgovora koji se koristi radi ocenjivanja nekoga kao ličnosti, ali nije bilo besmislenih pitanja kao što je: "Koje su tvoje slabosti?"
Da li si imao radna iskustva pre nego što si počeo da radiš za Facebook?
Kako sam se u Facebooku zaposlio odmah nakon studija, moje prethodno iskustvo nije bilo preterano opširno – osim raznih manjih projekata koje sam radio na svoju ruku. Nakon druge godine studija imao sam polugodišnju praksu u Microsoftovom razvojnom centru u Beogradu, a nakon treće godine sam bio na tromesečnoj praksi u Facebooku na osnovu koje sam i dobio ponudu za posao.
Da li si očekivao da ćeš biti pozvan da dođeš u Kaliforniju?
Iako sam generalno bio zadovoljan svojim učinkom, nisam imao nikakva očekivanja, jer sam Facebook video kao nešto nedostižno nama "običnim smrtnicima".
Međutim, kroz svoje iskustvo, kao i intervjuisanje drugih kandidata kojim se sada bavim, shvatio sam da ogroman problem predstavljaju trema i nesigurnost. Naime, kada uporedim pitanja koja se postavljaju sa znanjem koje može da se stekne na našim fakultetima, očigledno je da svako ko se iole potrudi ima realnu šansu se zaposli u Facebooku.
Čime se konkretno baviš u Facebooku?
Tim u kojem ja radim spada pod Instagram, koji je Facebook kupio 2012. godine, i on se bavi razvojem alata koje oglašivači mogu da koriste za pravljenje reklama na ovoj društvenoj mreži. Čitavu funkcionalnost pokriva grupa od oko 30 ljudi, dok se moj deo tima bavi takozvanim "frontend" razvojem, odnosno interfejsima koji su vidljivi korisnicima.
Igrom slučaja, ovo je ujedno i tip programiranja koji me je u srednjoj školi najviše zanimao, ali sam se kasnije tokom studija fokusirao na programiranje koje je više potkovano matematikom, jer je ono izgledalo izazovnije (posebno kad "komšijin mali" može da napravi sajt za 50 evra).
Međutim, kada se nešto razvija za 1,5 milijardi ljudi, i najmanji problem može da utiče na milione, pa imam priliku da radim ono u čemu najviše uživam, a da to istovremeno bude i izazovno.
Kako izgleda jedan prosečan dan u Facebooku, koliko je radno vreme?
Radno vreme ne postoji, iako zaposleni uglavnom provode oko osam sati radeći. Najbitnije ja da se projekat završi, i to je cilj obično na mesečnu nivou, pa je tokom nedelje samo bitno da ima napretka. Na zaposlenima je da odluče koliko vremena treba da posvete svakoj od svojih odgovornosti, a one mogu biti raznovrsne i mnogobrojne.
U mom slučaju, prosečan radni dan se sastoji od pisanja i pregledanja kôda (što bih nazvao glavnim delom posla), ali i vršenjem intervjua, mentorisanjem praktikanata i novih zaposlenih, učestvovanja na sastancima, organizovanja događaja i slično.
U principu, što je neko duže u firmi, to se odgovornosti polako prebacuju sa čistog pisanja kôda ka zadacima koji su možda malo više menadžerski.
Kakve su vam kancelarije?
Kancelarije su otvorenog tipa, što znači da osim sala za sastanke ne postoje prostorije rezervisane za timove, već je svaki sprat jedna celina. Ovo je u skladu sa otvorenom kulturom u Facebooku, gde zaposleni treba da se osećaju komotno da pričaju sa bilo kim, na kojoj god poziciji bili.
Naravno, tu su i uvek popularni restorani koji služe sva tri obroka dnevno, teretana, banka, doktor, zubar, frizer, sobe za odmor, igru, sviranje... Sve što je potrebno da dan proveden na poslu bude prijatan.
Da li se svi družite, imate li neka čudna ili bilo kakva pravila?
Ne postoje nikakva pravila koja bih mogao da izdvojim – jedino po čemu se Facebook možda razlikuje od prosečne kompanije jeste upravo u tome što se ljudi dosta druže kako na poslu, tako i van njega.
Mislim da na ovo pretežno utiče činjenica da nas ima mnogo koji smo se u Kaliforniju preselili prvenstveno zbog posla, što znači da verovatno poznajemo jako malo ljudi, pa je druženje sa kolegama sličnih razmišljanja sasvim logičan korak iz koga mogu da se izrode prava prijateljstva.
Da li ljudi koji rade u Facebooku moraju da imaju profil na Facebooku i da li smete da imate profil na Tviteru?
Profil na Facebooku je neophodan, jer je povezan sa raznim internim alatima i koristi se za svu komunikaciju unutar kompanije. Osim ovoga, ne postoje apsolutno nikakva ograničenja, pa tako ljudi najnormalnije koriste druge servise i nemaju problema da skrenu pažnju na stvari za koje misle da je neka druga kompanija bolje odradila.
Pritom, iako možda izgleda kao da između velikih IT kompanija postoje rivalstva, one zapravo dosta često sarađuju i podržavaju jedne druge kada je u pitanju rešavanje zajedničkih problema.
Da li si upoznao Marka Zakerberga?
Ne lično, ali ga redovno viđam po kampusu – jako prijatna i skromna osoba.
Čime si najponosniji u svojoj dosadašnjoj karijeri?
Kako nisam radio u drugim firmama, ne znam da li je ovo slučaj u Srbiji, ali u Americi je veliki fokus ne samo na tehničkom usavršavanju, već i na takozvanim "soft" veštinama koje omogućuju bolju saradnju, odnosno rad u timu. Imao sam tu sreću da dobijem menadžera sa 15 godina iskustva u industriji, i najponosniji sam na to koliko sam uz njegovu pomoć uspeo da napredujem u ovom pogledu – kao neko ko se bavi prirodnim naukama, učenje novih tehnologija je uglavnom lako, ali rad sa drugim ljudima već predstavlja izazov.
Zahvaljujući ovome, sada osim čistog kucanja kôda bez problema mogu da doprinosim bitnim poslovnim odlukama i borim se za svoje mišljenje (inženjeri imaju dosta uticaja kada je u pitanju pravac projekta), prezentujem napredak ili predajem neku oblast novim zaposlenima, doprinosim održavanju Facebookove kulture, itd.
Da li bi se ikada vratio u Srbiju? A za veću platu?
Kada sam pre tri godine odlučivao da li da prihvatim ponudu, plata je svakako igrala bitnu ulogu, jer kao student nisam imao najbolju predstavu o tome šta industrija može da ponudi.
Sada, međutim, shvatam koliko mi je bitno ono na čemu radim – samim tim, ukoliko bi se u Srbiji ukazala prilika da radim ono što volim, vratio bih se i za manju platu. Pritom, mislim da veću platu nije ni realno očekivati, jer su troškovi života u Srbiji barem 5 puta manji. Nažalost, uprkos tome što u Srbiji postoje zaiste odlične IT firme koje nude vrhunske plate, one se jednostavno ne bave nečim što bi meni bilo podjednako interesantno kao posao koji trenutno radim ovde.
(M.Đ.)
Povezane vesti
Hrvat želi da dobije srpski pasoš, pitao Srbe kako da dođe do njega: Dobio je odgovore kakve i zaslužuje
"On umesto da se bavi decom juri karijeru ovde, njih ni ne viđa": #ženeumuškimulogama
Stižu velike promene na WhatsApp: Srbi će jedva čekati da ih dobiju
<% post.title %>
Udomite nežnu pahuljicu iz Beograda: Mlada mačka snežnobelog krzna kao stvorena za topli dom i ljubav
Video: Zavirili smo u srce Zero Tenacity tima: Gejming na sasvim novom nivou
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
POŽAR NA MOSTU NA ADI Vatra i dim kuljaju na sve strane (VIDEO)
"OVO JE PUTINOVA DIREKTNA PORUKA AMERICI I BRITANIJI" Rusija ispalila novu raketu na Ukrajinu: "Crvena linija je pređena"
"BUDITE SPREMNI DA SE SAMI SNALAZITE" Evropa se panično priprema za nuklearni rat: I Hrvatska sprema brošure sa savetima za preživljavanje prva 72 sata
Vladimir
Jedno veliko BRAVO!
Podelite komentar
Stefan
Svaka cast covece,on je ponos Srbije i o njemu treba da se pise a ne o Staniji i Kristijanu.
Podelite komentar
sasa
Svaka cast, momak ce vjerovatno stici procitati vecinu komentara na ovoj temi i tom prilikom da mu cestitam na uspjehu.
Podelite komentar