INTERVJU: Dr Valentin Kuleto ekskluzivno za Telegraf

Prof dr Valentin Kuleto, dekan i jedan od osnivača Visoke škole strukovnih studija za informacione tehnologije - ITS i srednje škole ITHS, ističe da je u našoj zemlji manjak kvalitetnih stručknjaka iz IT oblasti kao i da je potražnja na tržištu rada za njima konstantna. Otvoreno priča o tome kako je obrazovanje za tržište rada tabu tema, jer se zastarelim sistemom obrazovanja stvaraju kadrovi koji nikome nisu potrebni. Danas patriotizam znači obrazovati mlade ljude za 21. vek, odnosno naučiti ih kako da rešavaju praktične probleme novog doba.

Od kada postoje obrazovne ustanove ITS i ITHS?

ITS (Information Technology School) je visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologije koja je počela sa radom 2006. godine. 2010. godine smo pokrenuli i osnivanje srednje škole pod nazivom ITHS (Information Technology High School) koja je počela da radi prošle godine. Prva generacija srednje škole upisana je, dakle, pet godina nakon što je ITS počeo sa radom i nju su činila dva odeljenja učenika.

Zbog čega ste odlučili da osnujete ITHS - privatnu srednju školu za informacione tehnologije?

Koliko god je široko poznato da postoje privatni univerziteti, toliko je malo poznato da postoje i privatne srednje stručne škole. Privatne srednje obrazovne ustanove su uglavnom gimnazije, stručnih škola je jako malo, posebno u IT oblasti. Nama je, s obzirom da smo osnovali visoku  škola strukovnih studija, bilo logično da otvorimo srednju stručnu školu. Na ovaj način, naši polaznici dobijaju sedmogodišnje obrazovanje, tokom četiri godine srednje i tri godine visoke škole i priliku da, u ovom dovoljno dugom periodu, za kvalitetno obrazovanje, postanu odlični IT stručnjaci.

Šta razlikuje jednu privatnu srednju školu od državne?

U našoj srednjoj školi odeljenja ne prelaze dvadesetak đaka. Deca sasvim sigurno osećaju određeni elitizam zato što borave i rade u prostoru koji je odlično opremljen, sa novom računarskom i nastavnom opremom, sa odabranim nastavnicima, mnogo bolje nego što je slučaj u državnim školama.

Odlični uslovi i poseban odnos sa učenicima i roditeljima, pun poštovanja i razumevanja za njihove potrebe. Ali to je dvosmerna ulica. I mi, kao zaposleni, doživljavamo u školi lepe stvari od naših učenika i roditelja. Svesni smo da, kada dajemo, možemo očekivati da dobijemo. U  suprotnom svi gubimo.

Naša namera je bila i ostala da napravimo elitnu školu u kojoj je na raspolaganju sve što je potrebno od resursa da bi učenici mogli da napreduju i da na kraju školovanja dobijemo najbolje moguće inženjere. Po mom mišljenju, jako veliki problem na tržištu je što poslodavac često mora da ulaže još godinu-dve dana u nove kadrove da bi oni počeli da daju rezultate, a to je nepovoljno i za radnike i za poslodavce. Za to jednostavno nema razumevanja, pošto više nema ni dovoljno resursa niti vremena.

Da li deca prepoznaju prednosti privatne stučne srednje škola kao što je ITHS?

Svakako. Ne samo deca nego i roditelji. Kada date slobodu ljudima da biraju oni kao po pravilu naprave najpametniji i najbolji izbor za sebe i svoju decu. Tako se, sasvim spontano u našem društvu desilo da danas mnogo više dece pohađa srednje stručne škole nego gimnazije. To je dobro za privredu i društvo u celini. Naša škola je praktična i vodi do dobrog posla. To je cilj stručnog obrazovanja, bez mnogo filozofije, opšteg teoretskog gradiva, konkretno i pravo u metu.

A kakvo je generalno zanimanje za školovanje u IT oblasti?

Među decom i mladima je do skoro vladalo slabije interesovanje za ovakva zanimanja, verovatno zato što je uvreženo mišljenje da je teško studirati ovu oblast. Potražnja na tržištu rada za kvalitetnim kadrovima iz IT oblasti je stalna, a prosečne početne plate programera kreću od 450 do 700 evra. Zbog nedostatka stručnjaka mnoge firme odlučuju da same „prave“ IT stručnjake, tako što šalju zaposlene u profesionalne škole koje traju kraće nego fakultet. Naša srednja škola je napravljena zato što smo želeli da imamo što kvalitetnije brucoše na visokoj školi koji posle kompetnog obrazovanja postaju odlični i nezamenljivi IT stručnjaci. Sve veći broj je onih koji to prepoznaju. Kažem opet, kada postoji tržište kao što je IT tržište koje jedino raste iz dana u dan onda će se ljudi okrenuti poslovima koje ono zahteva i napraviti ravnotežu između ponude i potražnje. Danas je na IT tržištu veća tražnja za kadrovima negho ponuda. To je samo kvantitet, ali kada u obzir uzmemo i kvalitet kadrova onda je disproporcija potpuno različita. Jednostavno na tržištu nema dovoljno kvalitetnog IT kadra. To je činjenica koju znamo svi koji pokušavamo da izgradimo kvalitetne timove sastavljene od softverskih inženjera, stručnjaka za elektronsko poslovanje, intrenet marketing, web ili print dizajna, administratora  sistema. A za sve to potreban nam je i nedostaje nam kvalitetan IT i projektni menadžment u IT-ju.

Pojasnite nam kako je koncipirana visoka škola ITS?

ITS kao visoka škola strukovnih studija traje 3 godine. Trenutno imamo dva akreditovana studijska programa: informacione tehnologije i elektronsko poslovanje. Ali, tu se nismo zaustavili, pa smo ove godine predali dokumentaciju za akreditaciju dva nova studijska programa: računarski dizajn i organizaciju poslovnog sistema. Ideja je da zadovoljimo tržišnu potrebu za zaposlenima koji poznaju print dizajn, WEB dizajn, Internet marketing, WEB programiranje, ali i da vladaju upravljanjem projektima i upravljanjem organizacijom generalno i u IT oblasti. Potreba je privrede da postoje stručnjaci u oblasti menadžmenta informacionim tehnologijama. Počev od ove godine upisivaćemo studente na sva četiri studijska programa.

Po čemu se ITS razlikuje od drugih sličnih viših škola?

Naša glavna prednost su pre svega različiti servisi koje student koristi u toku studija i usmerenost ka studentu i njegovim potrebama. Studentski servis na Internetu pruža sve od elektronske prijave ispita, pregleda ocena, finansija, do materijala sa svih predavanja koji se svakodnevno ažuriraju. Takođe imamo kao dopunsku uslugu korišćenje platforme za učenje na daljinu (E-learning), gde studenti svoje znanje dopunjuju kroz materijale i komunikaciju sa nastavnicima. Mi koristimo najnovije tehnologije kao što je Microsoft .NET 2010, ali nismo okrenuti samo proizvodima jedne kompanije, pa se tako kod nas izučavaju i open source tehnologije poput PHP i MySQL.

Za nas je specifično je da je škola okrenuta praktičnom radu. Ovo nije akademsko okruženje – naši studenti se ne bave naukom, naši studenti se bave rešavanjem praktičnim problemima, a to je ono što je neophodno tržištu. Naš cilj je da ih opremimo znanjima od kojih će, radeći, udobno živeti.

Za mene je to najveći patriotizam. Obrazovati kadrove za novo doba i opremiti ih veštinama za 21. vek od kojih će kvalitetno živeti oni i njihove porodice.

Moj lični uspeh i ono što mi vraća snagu, da istrajem u svemu ovome, je saznanje da se svaki naš diplomac zaposlio. Neki se zapošljavaju već u drugoj godini. To je zaista veliki uspeh za školu i njih same.

Kakav je to praktičan rad?

Napravili smo Centar za razvoj IT stručnjaka, koji osim studenata okuplja i inženjere iz kompanije "Comtrade". To je deo ukupnog studiranja, zapravo kombinacija nastave i rada na projektima, u kome se naši studenti obučavaju za rad u realnim situacijama. Mi ne pravimo razlike između godine na koju su studenti upisani, već u projektne timove primamo sve studente koji pokažu interes i znanje, tako da ima onih koji su kompetentni, a na primer, tek su na prvoj godini studija.

Praksa i rad u toku studiranja nije nešto čime se može pohvaliti mnogo obrazovnih ustanova.

Razmišljao sam mnogo o tome kako da pomognemo studentima. Na nacionalnom nivou počeli smo da pravimo škole posle kojih studenti ne mogu da se zaposle, po meri profesora a ne mladih ljudi. Obrazovanje je postalo samo sebi svrha. Po mom mišljenju, svrha bi trebala da bude da pripremi diplomce ili za rad ili za akademsku karijeru. Zato smo odlučili da sarađujemo sa privredom, a "ComTrade" u Srbiji u domenu IT predstavlja lidera.

Tu zaista nemamo konkurenciju u Srbiji. Postoji veliki broj fakulteta, ali se oni uglavnom bave primenjenom informatikom, u kojoj nema konkretnog IT obrazovanja. Mi smo stručna škola, mi pripremamo studente direktno za rad, za razliku od fakulteta koji su pre svega akademsko okruženje. Rezultati ovakvog pristupa su opipljivi. Ovih dana imamo dodelu diploma studentima koji su diplomirali poslednjih meseci, koji će biti odmah angažovani na nekim velikim projektima za potrebe kompanije "ComTrade" ili u drugim IT kompanijama.

Pomenuli ste “ComTrade”, kakav je vaš odnos sa velikom kompanijom?

U suštini svog delovanja, ITS je deo ComTrade grupe. Želeli smo da naši studenti mogu da imaju pristup projektima u realnim privrednim uslovima, rešavanju problema u praksi i povećane šanse za zapošljavanje, pa smo za strateškog partnera izabrali kompaniju koja je prošle godine proglašena za broj jedan u Jugoistočnoj Evropi. Naši studenti tokom studija sve vreme učestvuju na projektima i direktno sarađuju sa zaposlenima u CT-u što im daje priliku da nauče neke stvari koje ne mogu da nauče sedeći samo na predavanjima.

Ipak, orjentacija ITS-a nije samo da zapošljava ljude u CT-u, već da CT pruži studentima ono što im je potrebno u obrazovanju.

Kako škole izgrađuju renome i koliko zapravo vredi diploma koja se na kraju dobija?

Na školi je odgovornost da ono što iznese na tržište kao proizvod, a to je njen diplomac, odgovara potrebama tog tržišta. Svedoci smo da se tržište jako zaoštrava, pa je danas, kakav god papir da nosi kandidat, jedino merodavno da ga stavite na probu u nekom vremenskom periodu. Ako škola ne uspe da obezbedi dovoljno znanja, onda smo svi u problemu. Onda škole postaju generatori  nezaposlenosti, tržište i društvo se raspadaju, pada generalno kvalitet života i raste nezadovoljstvo. Umesto razvoja privrede dobili smo sveukupni problem, privredni i socijalni. U tom slučaju, zvuči pretenciozno, ali ispada da je bolje je da ne radimo ništa.

Vi ste sigurni da u znanje Vaših studenata?

Da li naši studenti i učenici poseduju dovoljno znanja je proverljivo na probnom radu u kompanijama u kojima se zapošljavaju. Posle nekoliko neuspešnih kandidata iz određene škole, bilo bi prirodno da ta škola nestane sa tržišta obrazovanja. Neke veoma loše škole u tom smislu opstaju decenijama. Krivi su i deca i roditelji, ne samo škole. Počeli smo da biramo lakše a ne bolje. Svi učestvujemo u kreiranju problema koji imamo danas. Kada nekompetentni kadar počne da gradi studije koje su lakše, jer drugačije ne može, onda imate ovo što mi danas imamo. Nisam brojao, ali čini mi se da imamo škola za menadžement i ekonomiju dovoljno za 100 miliona stanovnika i sa prosečnom platom 2000 EUR. Karikiram svesno, ali sigurno razumete šta hoću da kažem.

Osnovni kriterijum ocene uspešnosti jedne škole treba da bude zapošljivost njenih učenika i studenata. Diploma kao papir na tržištu rada sa njegovim razvojem će sve više biti u drugom planu. Znanje je u prvom. Živimo u vremenu inflacije diploma, ali deflacije znanja.

Ova osetljiva tema će u budućnosti biti još osetljivija. Na granici smo da postane tabu tema pošto sistem očigledno nema adekvatna rešenja. I dalje se školuju kadrovi koji nikome nisu potrebni.

Kažete da će im znanje i diploma stečeni na ITS-u obezbediti zaposlenje?

Ceo koncept naših škola je usmeren ka tome da student ne čeka na posao ni jedan jedini dan po završetku škole, već da odmah nađe posao. Da smo na dobrom putu govori činjenica da nam se,  kao inženjerskoj školi, dešava da u drugoj ili trećoj godini studenti budu regrutovani od strane raznih IT kompanija, jer je potreba za IT stručnjacima na tržištu ogromna.

Mi imamo veliku odgovornost da napravimo takve studije da se obe strane, škola i studenti, ponose onime što su dobili na kraju školovanja. Ako to rezultira pristojnim radnim mestom sa pristojnom početnom platom odmah, svi će biti srećni. To je posao stručne škole i obrazovanja uopšte, ali se taj osnovni zadatak obrazovanja i obrazovnih ustanova, nažalost negde izgubio. Zbog čega je u našoj zemlji broj studenata na akademskim studijama toliko veći od broja studenata na strukovnim studijama, to je pitanje za ozbiljno razmišljanje.

Sarađujete sa brojnim svetskim kompanijama?

Da, svakodnevno se trudimo da unapredimo poslovanje jer je ovo oblast koja brzo napreduje. Dovodimo  najbolje strane i domaće predavače, potpisali smo partnerski ugovor sa brojnim renomiraim kompanijama kao što su  "Microsoft", "Asus", "HP", zatim  i "EMC" i "Cisco" koje se bave storidž uslugama, otvaramo njihov školski centar u Srbiji, i još mnogo toga.

Po dosadašnjem iskustvu, koji profil mladih ljudi upisuje ITS i ITHS?

Ovo je škola za decu koja su progresivna, u smislu „hoću da učim, a to što učim hoću da mi da rezultat“. Ne bih voleo da napravimo školu posle koje mora ponovo da se uči.

Sa 18 ili 19 godina mladi ljudi uglavnom već znaju šta ih interesuje pa se u ITS javljaju oni koji prepoznaju da je IT dobar za njihovu buduću karijeru – to su ljudi koje vole tehnologiju i to su budući inženjeri. U srednjoj školi izbor mahom vrše roditelji u saradnji sa decom. Po definiciji roditelji žele najbolje svojoj deci, najkvalitetnije moguće obrazovanje i uslove za odrastanje i prepoznali su ITHS kao takvu školu. Svi zajedno žele bolju budućnost. Mi smo tu da im pomognemo na tom putu.

(Telegraf.rs)