Poslušajte ove savete i postaćete ODLIČAN PROGRAMER!

Efikasnost – reč sa kojom se dosta srećemo u poslovnom svetu: od ponuda i potražnji za poslove do željenih efekata kampanje. Neretko možete naići na oglas za posao u kom se traže stručni, brzi i efikasni programeri.

Preporučujemo

Šta zapravo podrazumeva efikasnost, kada je u pitanju opis nečijeg rada? Najjedostavnije bi se moglo reći da efikasnost predstavlja nivo na kom ste uspešni u radu i postižete željeni rezultat. Efikasnost, dakle, neminovno uključuje uspeh.

Ako želite da postanete jedan od tih efikasnih, odnosno, uspešnih programera, pred vama su neki od korisnih saveta koji vam u tome mogu pomoći.

Naučite da pravilno procenjujete

Dobra procena je važan deo svakog posla. Pouzdana procena u kodiranju bi trebalo da tačno prognozira kada će rad na nekoj aplikaciji, kodu ili softveru biti završen. Problem je što to dovodi do sledeće nedoumice – kada je programerski rad završen? Da li je to trenutak kada je završen kod, ili kada se završi testiranje? Ili kada se softver ili aplikacija pokrenu?

Većina programera pravi grešku kada povezuje pisanje koda sa završetkom procesa ispitivanja ili implementacije. To objašnjava proizvoljne procene poput: "Završiću to za 2 sata". Takve procene obično dovode do propusta koji se vide tek kada se sagleda šira slika ili se pokrene aplikacija, odnosno, softver.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Uzmimo jednostavan primer. Programer dobija vest da u softveru ili programu postoji greška odnosno „bug“. Programer čita opis greške, postavlja svoje okruženje i kreće u rad. Identifikuje uzrok, ali uz to radi i neka dodatna istraživanja kako bi pronašao sve povezane greške. Programer prepravlja kod, a zatim implementira popravku. Dobija povratne informacije o kodu, a zatim proverava da li sve funkcioniše kako treba.

Bilo koji od ovih koraka može da potraje duže nego što se procenjuje (npr kod identifikacije uzroka bi mogao da otkrije niz nedostataka u samom kodu, niz povezanih grešaka itd). Drugim rečima, svakim korakom postaje sve teže dati ispravnu procenu. Zbog toga je važno da svakoj proceni pristupate analitično. Ne potcenjujte popravke, ma koliko delovale „sitno“, sve dok ne otkrijete uzrok. Kad god vidite da neki od koraka traje predugo, potražite pomoć ili razmotrite drugačiji pristup problemu. Upamtite da efikasnost nije brzina, već uspeh.

Sagledajte širu sliku

Čovek koji  trči u krugovima pređe velike razdaljine, ali pravi suštinski malo pomaka. Slično je i sa pisanjem kodova. Možete da radite danima i satima i nemate nikakvog pomaka u rešavanju problema. Upravo zato što se vrtite u krugu.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Ukoliko radite na nevažnim stvarima ili niste pogodili „suštinu“ problema, nećete biti ni efikasni, ni efektivni. Još jednom, efikasnost se ne meri ni brzinom ni utrošenim vremenom već uspehom u rešavanju problema. Naravno, ukoliko provedete dovoljno dugo vremena baveći se određenim problemom, sigurno ćete „zagrebati površinu“. Ali to nije dovoljno da bi se problem rešio.

Za rešenje je potrebno sagledati širu sliku. Ipak, rešavanje problema u kodu, nije jedina stvar gde kao programer treba da sagledate širu sliku. To važi i za vaš celokupan rad. Uz puno posla i stalno „popravljanje“, lako možete da počnete da trčite u krugovima, odnosno upadnete u rutinu rada koji vas više ne ispunjava. Zato je dobro da povremeno proverite da li su vaši prioriteti usklađeni sa ciljevima kompanije u kojoj radite.

Zaustavite se na trenutak i pogledajte opet širu sliku. Ovde vam mogu pomoći pitanja poput: Šta su ciljevi kompanije? Da li je vaš trenutni rad usklađen sa tim ciljevima? Da li vam ti ciljevi omogućavaju i lični napredak i sticanje novih veština ili samo upotrebu onih koje već imate, a koje zasigurno zastarevaju? Možda ste efikasni u rutini, ali ta rutina svakako nije efikasna za vašu karijeru.

Foto: Profimedia/Fancy

Učite stalno

Sportisti moraju redovno da prolaze kroz najrazličitije vrste treninga kako bi održali kondiciju i efikasnost u igri. Slično je i sa programerima. Efikasnost nije samo stvar koju treba postići, već se mora i održavati. Na „terenu“ razvoja softvera, gde se okruženje brzo razvija i menja, to je još i važnije i zahtevnije.

Zato programeri moraju stalno, kontinuirano i neumorno da „treniraju“ odnosno uče kako bi ostali relevantni. A ostati relevantan znači pratiti trendove u industriji, čitati i pisati blogove, pohađati konferencije i skupove, sticati profesionalne IT sertifikate. Danas postoji zaista mnogo resursa, i nemoguće je pratiti svaki od njih. To nije ni potrebno. Dovoljno je da odaberete nekoliko  kvalitetnih izvora. Naravno, uvek je preporučljivo i da savladate neke od novih veština, bilo da je to neki novi programski jezik ili rad u novom radnom okviru.

(Telegraf.rs)