Ove greške bi trebalo da izbegavate ako želite da postanete uspešan programer

Greške se dešavaju svima – bilo da ste početnik ili iskusan programer. Važno je da pokušate na njima da učite. Još je bolje da učite iz tuđih grešaka, kako sami ne biste pravili iste takve. Pred vama su neke od grešaka koje najčešće prave programeri, većinom početnici, ali nekad i oni koji imaju iskustva. Ukoliko pravite iste greške, potrudite se da ih što pre ispravite.

Preporučujemo

Nemate jasne smernice u kodiranju

Upotrebljavate „tab“ tamo gde svi koriste „space“, ostavljate dodatni prostor na kraju metoda, ne koristite ista pravila za svaku datoteku, vaš stil kodiranja je nekoherentan, imate dodatne linije koda, stavljate komentare na sve...

Uglavnom, ukoliko ne sledite jednostavne smernice koje je smislio neko pre vas i koje koristi većina programera, to znači samo da vaš kôd ne zaslužuje pažnju. Ovakvim načinom rada ne pokazujete da izgledate „posebno“, već samo delujete kao neko ko nema poštovanja prema drugima i ne brine previše o tome kakav kôd isporučuje. Zbog toga kodovi ovakvih programera često moraju da prolaze refaktorisanje, što predstavlja problem ne samo zbog rokova, već i zbog dodatnih troškova koji se samim tim javljaju. A to je nešto što poslodavci retko žele da tolerišu.

Ne obraćate pažnju na detalje

Ova greška je slična prvoj, ali ostavlja više loših posledica. Kodovi programera koji ne obraćaju pažnju na detalje ne samo da su neuredni, već često uništavaju celinu. A to nije prihvatljivo i ne bi trebalo da se događa. Strogosti i rigidnosti u poslu nikad nije dosta. Morate da budete disciplinovani kako biste isporučili kvalitetan kôd.

Isto važi i za vaše mogućnosti. Trebalo bi da ih stalno i na razne načine oprobavate. Nema ničeg goreg od programera koji kaže: „Završio sam", a onda neko drugi pronađe greške i „bagove“ u njegovom radu. Na ovaj način ćete izgubiti kredibilitet u organizaciji u kojoj radite. A ako kupac pronađe neku grešku, možete znatno da oštetite i celu kompaniju.

Foto: Profimedia/Fancy

Puni ste iznenađenja

Prihvatate sve zadatke, ne znate kako da procenite koliko vam vremena treba i da li nešto uopšte možete da učinite, pristajete na rokove koje ne uspevate da poštujete, čekate poslednji trenutak  kako biste zatražiti pomoć... Sve to vas može obeležiti kao programera punog iznenađenja. Ne samo što ovako gubite kredibilitet, već vaše kolege uopšte ne mogu da se oslone na vas. A to može da bude i dovoljno dobar razlog da ubrzo postanete i nepotreban deo tima.

Rešavate probleme tehnologijom

Volite tehnologiju toliko da je koristite da njom rešite sve probleme, umesto da se vratite korak unazad i iskoristite znanje i programerske veštine. Problem je u tome što „ako imate čekić, vama sve izgleda kao eksper“. Ali nažalost, nisu svi problemi „ekseri“. Za neke ćete morati ipak da se pomučite i rešite ih na pravi način. Ako to ne učinite na vreme, samo ćete privremeno zamaskirati problem, koji će kad-tad opet da se pojavi.

Uvek želite da radite refaktoring

Refaktorisanje koda (eng. code refactoring) jeste proces koji mora da se ponavlja i da ima kontinuitet. Ovaj proces je koristan i važan, pogotovo kada se poslovni zahtevi menjaju.

Ipak, ukoliko ste se potrudili da napišete dobar kôd, testirali ste ga više puta, sve radi kako treba i poslovni zahtevi se nisu promenili, zaista nema potrebe da se radi refaktorisanje. Zašto? Kada jednom napišete kôd, dan posle toga pomislićete kako ste mogli da ga napišete drugačije.

Foto: Flickr/ iLikeSpoons

Svim programerima se dešava da pogledaju prošle radove i zapitaju se: „Šta je ovo? Kako sam mogao da napišem takav kôd?" To je uobičajeni sastavni deo posla programiranja.

Ako stalno nešto menjate kako biste dobili dobar kôd, taj proces se nikada neće završiti, a to znači da ćete uvek kasniti. Uz to možete izgledati nepouzdano i nesigurno pred ostalim kolegama.

Pišete kodove koji već postoje

Niste detaljno pogledali vaš projekat i kreirali ste metod za koji se ispostavilo da već postoji ili ga je neko u kompaniji već koristio za drugi projekat? Možda već postoji u okviru sa kojim radite? Ili je dostupan na nekom od otvorenih (open source) projekata?

Ukoliko sve radite ispočetka, to ne znači da ste pametniji, već samo da gubite vreme i da ne umete da iskoristite postojeće resurse. Zato pre nego što sledeći put poželite da budete „pametniji“ ili da budete lenji za malo istraživanja, razmislite još jednom. Možete uštedeti mnogo vremena.

Volite da komplikujete stvari

Foto: Flickr/Mr. Cacahuate

Mislite da, ako su stvari komplikovanije, samim tim su i „pametnije“? Samo vi razumete kôd koji ste napisali i mislite da ste zbog toga „zvezda“? Niste u pravu, jer je u programiranju upravo obrnuto. Što jednostaviji kôd pišete i što ga više ljudi razume, to ćete pametnije izgledati.

Ne znate osnove računarske nauke

Učili ste samo programiranje, ali nikad niste naučili šta je OS, šta je memorija, kako rade mreže, ni šta su osnove sigurnosti i čuvanja podataka... Biti dobar programer znači da morate imati širi uvid u ono što računari nude. Ukoliko ne posedujete ta znanja, vrlo je verovatno da nećete biti u stanju da izmislite nova rešenja, a vaše sposobnosti će biti umnogome ograničene.

Zbog toga je važno da se na vreme pripremite za rad na celokupnom procesu projektovanja, izrade i implementacije softvera, od početne analize, planiranja i dizajna, preko kodiranja i testiranja, do instalacije i održavanja softvera na mestu njegovog korišćenja.

Ukoliko želite da steknete ta znanja i veštine uz rad na konkretnim projektima, da biste mogli samostalno da radite softverska rešenja, razmotrite upisivanje proverenog obrazovnog programa u domenu informacionih tehnologija. Pre nego što krenete u profesionalni život, popunite rupe u znanju koje imate. Nadamo se da će vam ovi saveti u tome pomoći.

Od sada možete pratiti Telegraf i na Vajberu!

(Telegraf.rs)