Pomoću ovih saveta postaćete produktivniji na poslu!

Istraživanje koje je sprovelo Odeljenje za informatiku i kompjuterske nauke Univerziteta Kalifornija pokazalo je da prosečnog rukovodioca u radu nešto prekine na svakih osam minuta. To je sedam puta svakog radnog sata. Ako imamo u vidu da je (opet u proseku) potrebno dvadeset pet minuta da se koncentracija u potpunosti ponovo uspostavi, polovina radnog vremena je izgubljena.

Preporučujemo

I odgovaranje na mejlove i telefonske pozive je naporno, a posebno ako tome dodate i beskrajna svraćanja kolega „samo da nešto na brzinu provere” sa vama. Kada je onda vreme za usredsređen rad?

Najveći izazov jeste kako se treba odnositi prema svemu onome što vas odvaja od fokusa. Kako? Evo nekoliko predloga:

Bez multitaskinga

Danas svi ističu da nema profesionalnog uspeha ukoliko ne možete više stvari da radite u isto vreme. Međutim, stručnjaci kažu drugačije. Studija Instituta za psihijatriju Univerziteta u Londonu pokazala je da obavljanje više stvari u isto vreme na vaš rad utiče isto kao i da ste prethodno koristili marihuanu.

Ukratko, više zadataka odjednom čini da vaš koeficijent inteligencije u datom trenutku opada za čak 10 podeljaka. Isti efekat na vaš rad imalo bi i potpuno odsustvo sna prethodne noći. Zato se vratite osnovama i radite jednu po jednu stvar. Mejlovi i telefonski pozivi mogu da sačekaju.

Uvek izdvojte svoj glavni zadatak

Svaki radni dan donosi nove obaveze. Pre nego što pročitate mejlove, zapišite šta je neophodno da završite tog dana, a tek se onda pozabavite izveštajima od prethodnog dana. Treba da čitav svoj poslovni raspored podredite rešavanju glavnog dnevnog zadatka.

Foto-ilustracija: Profimedia

Raspored

Kada znate šta treba da obavite, napravite i plan kako da to učinite. I držite se toga. To ne znači da samo odbijate pozive i ignorišete nove mejlove. Podelite obaveze iz svog rasporeda s kolegama; tako će znati i kada mogu da zatraže vašu pomoć, ali i kada da vam je ponude.

Nisu svi sastanci važni

Poslovni sastanci oduzimaju najviše vremena. Međutim, svi znate da je na bilo kom sastanku bar polovina prisutnih tu bez stvarnog razloga. Zato uvek tražite i „dnevni red” sastanka pre nego što potvrdite svoj dolazak. Sačuvaćete svoje vreme, ali i uticati na to da sastanak bude produktivniji.

Ne zaboravite da isto uradite i kada sami organizujete sastanak. Često je nečije prisustvo od samo deset minuta korisnije od višesatnog (bespotrebnog) sedenja u sali za sastanke.

Foto-ilustracija: Profimedia

Niste sami

Najviše vremena ćete uštedeti ako podelite zadatke. Ako imate tim kom verujete, znate da će svi zadaci biti uspešno završeni, a da će vama ostati dovoljno vremena da dovršite svoje obaveze.

Postoji i druga strana delegiranja: ako svoje saradnike ne poznajete dovoljno, rizikujete da podelom poslova dobijete i mnoštvo dodatnih pitanja, a time još manje (svog) vremena. Zato vreme nikada ne treba štedeti na obuku zaposlenih i unapređenje poslovanja na svim nivoima.

Naravno, ovo su samo saveti. Sve što radite morate da prilagodite prirodi svog posla, čime god da se bavite. Zato – napravite plan!

(Telegraf.rs)