Ukoliko ste početnik u fotografisanju, poslušajte ovih 5 saveta kako biste pravili VRHUNSKE FOTOGRAFIJE!

Ako ste početnik u fotografisanju i potrebno vam je nekoliko saveta kako da počnete, nastavite da čitate tekst. A ako se već duže bavite ovom umetnošću profesionalno ili iz hobija, podsetite se osnovnih pravila.

Preporučujemo

Digitalna fotografija može biti veoma izazovna. Kontrole su konfuzne, opcije za prilagođavanje nejasne, a fotografski žargon nerazumljiv. Ovaj kratki vodič bi trebalo da vam ih približi.

Bez brige, ovo nije proširena verzija uputstva za rukovanje vašim digitalnim foto-aparatom. Ovo su pažljivo birani saveti koji će od vas napraviti samouverenog fotografa.

1. Ne uzbuđujte se zbog kvaliteta vaše digitalne kamere

Lako je upasti u začarani krug i verovati da je nedovoljno dobra fotografska oprema ono što vas sprečava da pravite briljantne fotografije. Istina je drugačija: Skoro svaki aparat može da napravi zadivljujuće fotografije.

Naravno da se kvalitet slike aparata koji košta 30 evra ne može porediti sa profesionalnim DLSR aparatom čije su cene i do više hiljada evra. Ipak, koliko je fotografija uspešna zavisi od više faktora. Kompozicija, to kako organizovati kadar, šta uključiti, a šta izbaciti iz njega – mnogo je važnije od bilo kakve opreme.

Foto-ilustracija: freeimages.com/lusi

2. Izaberite pravi režim

Automatsko podešavanje aparata možda završava posao za fotografisanje rođendana, ali ako želite ozbiljnije da se oprobate u fotografisanju, morate se osmeliti na eksperimentisanje.

Režim Aperture Priority (označava se sa A ili Av na brojčaniku) odnosi se na kontrolu dubine polja – na to koliko su vaše slike oštre kroz planove. Ovo je poluautomatski režim u kome podesite otvor blende, a aparat sam namesti brzinu ekspozicije pri očitavanju prizora. Pogodan je za skoro sve vrste fotografija – pejzaže, makro fotografije, portrete.

Shutter Priority (S ili Tv) radi na sličan način, s tim što kod njega kontrolišete brzinu zatvarača. Ovo je dobar režim za fotografisanje sporta i drugih brzih sekvenci.

Režim Program (P) je potpuno automatizovan i u njemu aparat podešava i otvor blende i brzinu okidača, odnosno prikupljanje svetlosti. Ovaj režim je dobar za slučajeve kada vam je važno da napravite uspešnu fotografiju, bez obzira na njen kvalitet.

Svakako je preporučljivo da eksperimentišete sve dok sami ne uvidite koje se podešavanje koristi u kojoj situaciji.

Foto: AP/Tanjug

3. Ne morate da koristite manuelna podešavanja

Ma koliko preporučljivo bilo da što pre ovladate naprednijom kontrolom vašeg aparata, ne smete se preopteretiti ovim zahtevom, jer mnogi aparati i na automatskom režimu daju savršeno dobre rezultate.

Tako, na primer, balans belog u automatskom režimu (AWB) neretko završava posao. Ako svetlo nije dobro, vaš zalazak sunca može izgledati bledunjavo, ali će u mnogim drugim situacijama rezultat biti zadovoljavajući.

Autofokus je uopšte uzevši mnogo brži nego manuelno fokusiranje, ali će rezultati ipak biti tačniji ako ručno podesite tačke koje želite da izoštrite.

Auto ISO, odnosno osetljivost na svetlost u automatskom režimu, pomoći će vam da u slučajevima kada je svetlost neujednačena i kada se krećete iz mraka ka svetlosti napravite izoštrenu fotografiju.

Foto: Profimedia/Corbis

4. Čekajte na pravo svetlo

Razmišljajte o svetlu – o njegovom kvalitetu, kvantitetu i smeru – kao i o temi vaše fotografije.

Fotografišite onda kada je svetlost blaga i difuzna. Na ovaj način ćete naglasiti mnogo više detalja. Portreti u eksterijeru i makro fotografije izgledaju sjajno kada ih slikate pod svetlim, ali oblačnim nebom. Kada je sunce jako, a nebo čisto – svetlo je najčešće prejako.

Fotografisanje pejzaža je najbolje u ranim jutarnjim časovima. Bogata svetlost pri izlasku, a i pri zalasku sunca dodaje toplotu i teksturu fotografijama ruralnih pejzaža.

Eksperimentišite sa pozadinskim osvetljenjem za postizanje efekta dramatičnosti. Pokušajte da fotografišete objekat oivičen svetlošću. A kada je izvor svetla iza vas, vodite računa o tome da se vaša senka ne pojavi na fotografiji.

Foto-ilustracija: freeimages.com/geo_c, Wikimedia Hteink.min/Laban66/chensiyuan

5. Obratite pažnju na pozadinu

Kvalitet pozadinskog plana vaše fotografije može biti ključan, šta god da je objekat koji fotografišete. Pazite da se predmet fotografije ne meša sa pozadinom. Tražite način da ga istaknete. Izbacite iz kadra sve što odvlači pažnju sa njega.

Nadamo se da će vam ovi saveti pomoći da pravite bolje fotografije. Ako želite ozbiljnije da se bavite ovim poslom, da naučite kako se rukuje profesionalnom opremom za fotografiju i video i da ovladate programima za postprodukciju poput Photohopa i Premiera, potreban vam je intenzivni trening u domenu video-produkcije. Srećom, danas je do ovih znanja mnogo lakše i brže doći nego pre samo nekoliko godina. Sve što preostaje jesu vaš talenat i dobra volja da izađete napolje i pravite odlične fotografije.

(Telegraf.rs)