OBRATITE PAŽNJU: Ove taktike koriste poznati brendovi kako bismo kupili njihove proizvode!
Da li vam se ikad desilo da kupite proizvod za koji se ubrzo ispostavilo da vam uopšte nije potreban? Pa, zašto ste ga uopšte kupili? Često ni sami nismo svesni toga da odluke o kupovini nekog proizvoda umesto nas donosi dobar marketing.
U svojoj novoj knjizi "Skriveni marketing" Mark Andrevs, kreativni direktor i psiholog iz Amsterdama, u saradnji sa psiholozima Matjuzom van Lejvenom i Arikom Barenom, istražuje taktike koje koriste razni brendovi u promovisanju svojih proizvoda.
"Skrivena uveravanja", kako ih naziva Andrevs, jesu pokretačka snaga brojnih svetski uspešnih brendova. Takvi marketinški trikovi stručnjacima olakšavaju život, a u umu potrošača stvaraju fiktivne dodatne vrednosti proizvoda, zbog kojih neke proizvode kupuju više od ostalih.
Do tih se tehnika, najčešće, dolazi raznim ispitivanjima trišta i poznavanjem psihologije potrošača. No, kako i sami kupci postaju svesni "trikova", novih nikad dosta.
Pred vama su neki od najuspešnijih.
1. Personifikacija
Da li ste nekada obratili pažnju na slova E u znaku Hajnekenovog piva? Možda vi niste na svesnom nivou, ali vrlo verovatno da vaša podsvest jeste. Ako uporedite slova "e" sa drugim slovima, primetićete da su blago nagnuta unatrag, a njihova dna zakrivljena, tako da podsećaju na ljudski osmeh.
"Nema ničega ljudskog u slovima, ali to malo okrenuo ‘e’ stvara utisak ljudskog osmeha", kaže Mark Andrevs. "A to vam daje potpuno drugačiji odnos prema brendu."
U Hajnekenu se nadaju da će taj srećni, personifikovani logo, biti dovoljan da vas podstakne da kupite njihovo pakovanje piva. Taktika je vrlo suptilna, toliko da to verovatno ne primećujete svesno, u čemu i jeste poenta. A to je samo jedan od primera vizuelnih rešenja kojima smo okruženi i koja nas podsvesno podstiču da nešto odaberemo i kupimo.
Trik je jednostavan: što je proizvod više očovečen, potrošači će se lakše povezati sa njim.
"Nastojimo da damo misli i osećanja objektima i predmetima na sličan način na koji bi i mi sami trebalo da mislimo i osećamo dok koristimo proizvod", objašnjava Endruz. Tako potrošači mogu da saosećaju sa stvarima kao što su boce piva ili proizvodi za čišćenje. "Što potrošači više vole proizvod ili reklamu za proizvod, veće su šanse da će ga i kupiti", ističe Andrevs.
2. Dodatne vrednosti
Većina prosečnih potrošača ne zna mnogo o sastavu ili vrednostima određenih proizvoda. Ipak, kada se neke vrednosti istaknu, one će im svakako privući pažnju.
Mozak se često vodi logikom – "više je bolje". Primera radi, novi televizori, pored ostalih oznaka koje većini potrošača ne znače ništa, ističu: "28 milijardi boja". Za sve one koji se ne razumeju u tehnologiju to uglavnom znači: "Aha, boje su mi bitne! Više je sigurno i bolje!" I automatski, prateći to površno određenje vrednosti, u takmičenju će pobediti televizor sa najviše boja. Srećni kupac televizora verovatno ne zna da "nesavršeno" ljudsko oko vidi "samo" 256 nijansi sive ili otprilike 16,7 miliona boja.
Sličan primer su i megapikseli, vrednost koja se toliko ističe kad su u pitanju fotografski aparati, pa čak i kamere mobilnih telefona. To isticanje je nekada i imalo smisla, jer su pomaci od jednog do dva megapiksela zaista vodili napretku u kvalitetu slike, ali i njenom očiglednom povećanju.
U velikom broju slučajeva sve što je iznad pet megapiksela predstavlja marketinški trik. Prosečni korisnici, koji ne poznaju fotografsku terminologiju, poput blende, ekspozicije i osetljivosti filma, prihvatili su megapiksele kao simbol kvaliteta.
To je vrlo uspešno iskoristila Nokija, koja je plasirala svoj model lumija 1020 ističući u prvi plan kameru sa neverovatnim 41 megapikselom. Većini potrošača je to bio dovoljan razlog da pohitaju u radnje i kupe je.
3. "Još malo pa nestalo"
Ako ste ikada kupovali putem interneta, sigurno ste bar jednom primetili natpis poput: "Ostao je još samo jedan proizvod po ovoj ceni!". Ništa ne tera potrošače na kupovinu toliko snažno koliko strah da će morati da plate više za isti proizvod ili da će ostati bez njega.
Endruz kaže da je taj strah delimično ukorenjen u našim umovima. Nestašica je veliki strah, pogotovo za potrošače koji su je osetili prilikom ekonomske krize ili sankcija. Brz nestanak određenog proizvoda takođe sugeriše da je taj proizvod kupilo dosta drugih ljudi. Samim tim, on je vredan. Endruz piše da je bitan razlog zbog kog ovaj trik funkcioniše tako dobro – podsećanje da će naša "sloboda izbora" uskoro nestati.
4. "Odobreni" proizvod
Među najefikasnije taktike spada i korišćenje ljudske nesigurnosti. Često odlazimo kod frizera, mehaničara i u restorane koje su nam preporučili prijatelji. Takođe radije kupujemo paste za zube koje imaju odobrenje nekog medicinskog instituta.
"Što više ljudi odobravaju korišćenje nekog proizvoda, verovatnije je da će se on više dopasti i ostalim potrošačima", kaže Endruvs. Dovoljan dokaz jeste Fejsbuk i efekat "lajkovanja". Čak i jednostavno izgovaranje u reklami nečega poput: "Devet od deset ljudi je izabralo Tajd", može umnogome da utiče na ljudsko ponašanje, dodaje Andrevs.
Ovi marketinški trikovi su samo neke od brojnih tehnika koje je neophodno da poznaju marketinški stručnjaci kako bi pridobili i zadržali najveći broj kupaca sa tržišta. Marketinška metodologija se stalno menja, te je primena novih metoda neophodna da bi se obezbedio višestruko jači uticaj na tržište.
Obuka za marketing stručnjake danas je dostupna, jer se potreba za profesionalcima iz oglašavanja u digitalnom dobu neprestano uvećava. Ako želite da saznate više o sličnim metodama za uspešno bavljenje marketingom, razmotrite upisivanje obrazovnog programa OVDE.
(Telegraf.rs)
Video: Vujanić: U Srbiji je propisano da odeća ne sme da ometa bezbednost upravljanja
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Iskreno
jedini realni marketing je da multinacionalne kompanije kupuju proizvodnje zemalja u tranziciji i plasiraju svoj brend a gase lokalni i to na nacin da priblizavaju cene proizvoda tako da lokalni brend cenovno priblize svom brendu i na taj nacin lokalni potrosaci izaberu novi brend, "svetski poznat"
Podelite komentar
N24
Razlika između 8 mio piksela i 21 mio je očigledna,pa vi kako hoćete.Naravno da je bitna i blenda i tako dalje...
Podelite komentar
Scarecrow
Ne znam koliko ovo funkcionise i drzavama poput nasih u finansijskom smislu. Licno Hajneken ne pijem, uzmem Lava, ili Zajecarsko i ti nikako smeslajuce "e" nema. Slike telefonom ne uzimam tako da megapikseli mi ne igraju ulogu, kao i milioni boja, jer gledam sliku i cenu. Takodje u zivotu nisam okrenuo proizvod da vidim ko ga je odobrio? Sto se preporuke tice to se slazem, mada najcesce nesto kupim tipa za jelo, ako uzmem parce od nekoga i svidi mi se tako da meni licno nikakav njihov marketing ne radi :-P
Podelite komentar