Evo šta je Hoax marketing i kako da ga uspešno koristite!

Da li se sećate koliko puta je najavljivano da će Fejsbuk da se ugasi ili da će Viber početi da se plaća ukoliko određenom broju prijatelja ne prosledite poruku koju ste dobili? Verovatno ste nekada dobili i i-mejl o kompjuterskom virusu koji se širi, a zaustavićete ga ako kliknete na navedeni link. No ništa od toga se nije desilo, niti je Fejsbuk nestao, niti su Viber počeli da naplaćuju, a vaš računar i dalje radi kako treba. Dakle, postavlja se pitanje –  o čemu se radi?

Preporučujemo

Marketinške podvale

Naime, reč je o marketinškim hoax (na engleskom „podvala“) porukama čiji je jedini cilj da se šire. Te poruke su gotovo uvek u potpunosti netačne i lažne i upravo zato izazivaju dilemu kod posetilaca. Ova vrsta marketinških poruka se vrlo brzo šire jer imaju specifičnu viralnu osobinu – izazivaju strah kod čitalaca. Nakon čitanja poruke oni najčešće prosleđuju poruku svojim najbližim prijateljima kako bi i oni bili upućeni u njen sadržaj. Na taj način poruke se viralno šire. Ove poruke su zapravo najčešće deo marketinških kampanja, kojima se na taj način skreće pražnja na određeni proizvod.

Najčešću korist od marketinških podvala brendovi imaju zato što se o njima priča ili se zahvaljujući lažnim vestima povećava poseta njihovom sajtu. Jedan deo posetilaca sigurno će se duže zadržati na sajtu, a neki će čak postati i lojalni klijenti. Sve zavisi od načina na koji ćete iskoristiti pažnju koju ste dobili.

Foto-ilustracija: Profimedia

Kako treba koristiti marketinške podvale

U svetu u kom brendovi mogu brzo da dođu do slave uz samo jedan tvit, video-snimak ili sliku, nije ni čudo što su marketinške podvale sve popularnije. Dobro planirana marketinška podvala može da donese brojne dobrobiti – mnoštvo zainteresovanih, od kupaca do obožavalaca, ali isto tako loš primer može izazvati pregršt problema.

Marketinška podvala mora da se planira

Kompanije često koriste 1. april, jer je to dan kada se svuda plasiraju lažne vesti, pa se tako pred potrošačima i potencijalnim klijentima ovaj potez može opravdati pod izgovorom globalnog dana za šalu i lažne informacije.

Jedan od dobrih primera jeste marketinška podvala koj  je smislila kompanija „Scope Mouthwash“, koja se bavi proizvodnjom tečnosti za ispiranje usta. Naime, oni su objavili da imaju novi proizvod sa ukusom slanine. Proizvod je imao ceo opis i objašnjenje da nijedna svinja nije povređena zarad izrade tog sredstva, ali isto tako i pojašnjenje da ova tačnost pruža samo ukus slanine dok se osvežavajući miris i dalje širi iz vaših usta. Vest se ubrzo proširila Tviterom, ostalim društvenim mrežama i onlajn portalima, ali je „Scope“ na vreme objavio da se radi o prvoaprilskoj šali i zahvalio se fanovima što su „bili deo njihove šale“. Sajt proizvoda sa slaninom i dalje postoji. Na njemu se mogu naći pojedinosti o celoj kampanji i o lažnom proizvodu, ali takođe taj sajt služi i za to da  preusmerava na sajt sa pravim proizvodima.

Foto: Profimedia

Podvala ne sme da bude previše očigledna

GoPro je kompanija koja mnoge stvari u svom marketingu i brendingu radi dobro. Međutim, izgleda da su u kreiranju  viralne video-podvale omanuli. U 2011. i 2012. godini pojavila su se dva video-snimka galebova koji kradu GoPro kamere, lete visoko u vazduh, a zatim ispuštaju kamere sa sigurne visine na mesto koje se lako može pronaći. Oba videa su bila veoma slična i tako očigledno afirmativna za robnu marku GoPro da se ubrzo internetom proširila rasprava o tome da li se radi o reklami ili o nečem drugom.

GoPro nikada nije priznao da se radi o marketinškoj podvali, ali do danas većina ljudi misli da je upravo to u pitanju. Video jeste izazvao brojne rasprave, ali ne toliko u korist brenda GoPro, jer su mnogi razočarani zbog njihovog lošeg marketinškog poteza.

Marketinške podvale su moćne u podsticanju svesti

Jedan uspešan primer predstavlja marketinška podvala koju je sprovela organizacija za prava homoseksualaca „Pink Monday“. Naime, jedna holandska agencija za nekretnine objavila je planove za razvoj utopijskog sela na severnoj strani Tilburga, koje bi se gradilo posebno za ljude homoseksualne orijentacije. Agenciija je objavila da su na tu ideju došli nakon što su videli rezultate istraživanja koje pokazuje da se 22 posto homoseksualaca ne oseća sigurno u svom okruženju.

Foto: Profimedia

Ova objava je odmah izazvala brojne kontroverze, a mnogi su projekat osudili kao „gej geto". No, dan kasnije, organizacija „Pink Monday“ je priznala da su oni „mozak“ koji stoji iza celog plana i da je sve to samo marketinška podvala koja je poslužila kako bi istakli problem homofobije i podstakli svest o postojanju problema. Iz organizacije „Pink Monday“ za magazin „Gardijan“ rekli su da su vrlo zadovoljni zato što su izazvali brojne negativne reakcije ljudi na pomen sela za homoseksualce, jer su shvatili da su ljudi ipak svesni toga da problem postoji. Takođe smatraju celu lažnu kampanju vrlo uspešnom i korisnom, jer je pokrenula ljude na razmišljanje i doprinela popularizaciji njihove organizacije.

Uspeh marketinške kampanje na internetu umnogome zavisi od planiranja. Dobar plan je prvi preduslov za postizanje željenih efekata. Čak i kada se radi o viralnom marketingu ili kreiranju marketinške podvale, potrebno je napraviti konkretan plan, kako marketinškim potezom ne biste učinili sebi medveđu uslugu.

Planiranje marketinga na internetu ima brojne specifičnosti i zato su stručnjaci iz ove oblasti sve traženiji. Ukoliko želite da izgradite uspešnu karijeru marketinškog stručnjaka za internet, više o tome možete saznati ovde.

(Telegraf.rs)