Poslušajte ove savete i naučićete da govorite kao pravi LIDER!

Jedan od najvećih izazova liderstva je komunikacija sa raznim ljudima koji su od velike važnosti za poslovanje. Lideri bi trebalo da svakodnevno motivišu zaposlene, privlače pažnju potencijalnih kupaca i zadržavaju poverenje investitora. Svaki uspešan lider mora biti u stanju da komunicira na efikasan način. To je veština koja se stiče dobrom edukacijom i stalnom vežbom, uz preciznu upotrebu reči.

Preporučujemo

Ako želite da postanete uspešan lider, važno je da znate koje reči i fraze treba oprezno da koristite.

„Ne znam”

Upotreba ove dve reči ne mora uvek nužno da znači da ste loš lider. Priznanje da nešto ne znate vas definiše kao osobu koja se ne boji da kaže istinu, čak i kada se to može loše odraziti na vas. Međutim, te reči ne bi trebalo da upotrebljavate često. Zato je važno da pre svakog obraćanja zaposlenima, kako formalnog tako i neformalnog, upitate sami sebe: „Šta želim da postignem?” Ako odgovor pronađete u nečemu što služi zajedničkim, a ne vašim ličnim ciljevima, mnogo su veće šanse da ćete lakše doći do uspeha.  Ako ne znate šta želite (ili vaše želje služe samo vama), bolje je da ne govorite ništa dok sasvim ne pripremite i artikulišete ono što treba da čuju svi zaposleni

„Ali”

Ako želite da saopštite nešto pozitivno trudite se da izbegavate upotrebu ove rečce. „Ali” uglavnom znači da ima još nešto što nije toliko dobro ili što će biti smetnja na putu ka cilju. Fraze poput: „Hvala na predlogu, ali… ” ili „Slažem se, ali…” – deluju obeshrabrujuće i ubijaju motivaciju. Umesto toga, pokušajte sa rečima koje ulivaju više poverenja: „Razmotrićemo vaše predloge”, „Daćemo sve od sebe”. Slično važi i kada želite da pohvalite i motivišete tim umesto: „Uradili ste sjajan posao, ali treba da se fokusiramo na nove izazove”, bolje je da kažete: „Vaš sjajan rad mnogo znači, jer slede još veći izazovi”. To će delovati ujedno i kao pohvala i kao  motivacija.

Foto: Profimedia/I dream stock

„Greška” i „neuspeh”

Mnogi lideri se povlače kada na red dođu „teške teme” kao što su greške i neuspeh. Ne treba da vas plaši da govorite kako o greškama i o neuspesima tima, tako i o svojim. Poželjno je da ne izbegavate ove reči, već da stvari nazovete pravim imenom. Umesto da ih izbegavate, potrudite se da ih što bolje objasnite. Nikada ne treba da se žalite na greške – to su samo pristupi i ideje koji nisu odgovarali određenom trenutku. A neuspeh je način da i vi i vaš tim naučite nešto novo.

„Zašto?”

Sve uspešne kompanije imaju jasno definisane razloge zašto nešto rade. Isto važi i za pojedince. Zato je važno da sami sebi postavljate ovo pitanje, ali isto tako i da obratite pažnju na zaposlene koji ga postavljaju. Možda to pitanje ponekad deluje frustrirajuće ili vam se učini da zaposleni nemaju dovoljno poverenja u vas. Međutim, to ne mora uvek da bude razlog. Zaposleni koji pitaju zašto, pokazuju interesovanje za posao, radoznalost i želju da saznaju više. A to je odlična prilika da ih dodatno motivišete.

„Superlativi”

Budite pažljivi sa upotrebom „superlativa”. Izbegavajte da previše upotrebljavate reči poput „sjajno”, „neverovatno”, „genijalno”, jer većina stvari verovatno to i nije. Uz prečestu upotrebu ove reči prosto gube na snazi. Zaposlenima će uskoro sve delovati isto i neće moći da prosude kada je nešto zaista sjajno ili genijalno.

Foto: Foter/Victor 1558

Pažljivo treba koristiti sve reči koje daju sličan efekat. Jedna od tih reči je i „sreća“. Sreća nosi jako emotivno  značenje, ali ona nema nikakve veze sa poslom. Sreća je izgovor koji objašnjava dalji neuspeh – „to je bila loša sreća”, i obezvređuje uspeh – „to je bila samo sreća”.

„Korisnik”

Za Džeka Dorsija, osnivača Twittera, „korisnik” je loša reč. „Govorimo o frazama: „korist korisnika”, „korisničko iskustvo”, „aktivni korisnici” pa čak i „korisničko ime”. Iako je namera da se uzmu u obzir ljudi, rezultat je masivna apstrakcija koja je daleko od njihovih realnih svakodnevnih problema”, navodi Dorsi. Umesto termina „korisnik” on predlaže upotrebu reči „kupac” ili „potrošač”. „Reč kupac nas podseća šta treba da radimo ako želimo da održimo poslovanje.”

Ovo je bio samo kratak podsetnik. Veštine govora, kao i sve liderske veštine stiču se vežbom i stalnim radom na unapređivanju. Jedan od načina za to su edukativni programi koji će vam omogućiti da na pravi način uz kombinaciju teorije i prakse dođete do najboljih rezultata. Takvi edukativni programi postoje i kod nas. Više o tome možete saznati ovde.

(Telegraf.rs)