Da li je za posao bolje kada ste spontani ili treba sve da planirate?

Debate o planiranju i spontanosti su brojne. Oni koji ne vole da žive „prema rasporedu“ uglavnom zagovaraju teoriju spontanosti kao idealan način da se otkriju nove mogućnosti i šanse. Međutim, kada je posao u pitanju, prepuštanje slučaju, po pravilu, nije pametno. Naročito ukoliko želite da budete preduzetnik, menadžer ili se nađete na nekoj od odgovornih pozicija. Planiranje je za takve vrste zanimanja jedna od najbitnijih stvari. Baš zato i oni naklonjeniji spontanom stilu života treba da nauče kako da planiraju.

Preporučujemo

Ovo su neki od saveta koji će vam pomoći da podignete svoju produktivnost i brže stignete do zacrtanih ciljeva.

Zapisujte stvari

Zvuči banalno, ali ovo je zaista prvi i najvažniji korak. Čak i ako tačno znate šta su vaše želje i obaveze, nije dobro da ih samo „držite u glavi”. Zapisivanje je dobar podsetnik ‒ značajno smanjuje šanse da neku od „sitnica” zaboravite. A sitnice u poslovanju mogu da vas koštaju mnogo. Sa druge strane, posao se vremenom razvija, menja i raste. Doći će trenutak u kom nećete moći da sve držite u glavi. Zapisivanje je ujedno i pravljenje plana. Služi određivanju prioriteta i strategije, a ne isključivo kao lista obaveza.

Odredite rokove

Foto: Flickr/ illustir

Ako imate želju da nešto uradite vrlo je moguće da će do realizacije proteći dugi niz godina. Zbog toga bi trebalo postaviti rokove koji će vaše želje učiniti vrednijim pažnje. Potrudite se da rokovi budu realno ostvarivi. Pri definisanju rokova uzmite u obzir svoje mogućnosti i sposobnosti, ali i sposobnosti vašeg tima. Ovo je bitno kako za posao tako i za vaše privatne ciljeve.

I planom se otkrivaju mogućnosti i šanse

Plan može da vam otkrije mnogo više mogućnosti, nego spontano čekanje da na njih naiđete. Kada imate jasan plan možete ga deliti sa drugim profesionalcima, ali i sa zaposlenima. Precizan, korektno napisan, jasan plan navešće ljude da se udube u posao. Kada vi ozbiljno postavite stvari, onda će i ostali ozbiljnije pristupiti i biti u stanju da brže ponude konkretna rešenja i ideje. Prazno diskutovanje o idejama i spontana razmena, se uglavnom završavaju sa nekonkretnim predlozima i mogućnostima koje ostanu „na pola puta”. Ovo je posebno važno za menadžere i vođe timova. Pravljenjem detaljnog plana možete dodatno da motivišete ceo tim.

Pronađite najslabiju tačku vašeg plana

Uvek mora da postoji najslabija tačka. To je uglavnom onaj detalj na koji računate, a niste stoprocentno sigurni hoće li upaliti. Za najslabiju tačku uvek napravite rezervu, odnosno plan B.

Foto: sxc.hu/CELALTEBER

Plan je osnov za svako finansiranje

Bilo da želite da aplicirate za fondove, tražite investitore ili prodate nešto, svi žele da vide plan. Tim Beri, investitor i preduzetnik, za magazin Entrepreneur navodi: „Svi žele da vide plan i svi očekuju plan. Bez njega ne možete ni da započnete razgovor.”

Gledajte šire

Ovo je možda najteži deo posla.  Prilikom planiranja uvek gledajte kako se pojedinosti uklapaju u širu sliku. Ukoliko se previše orijentišete na sam cilj, a zanemarujete promenljive, šanse da ga nikada nećete ostvariti su velike. U svakom trenutku morate da znate kako se plan uklapa u mogućnosti, te u okruženje u kojem ga planirate ostvariti.

Planiranje je važno u svim poslovima, a pogotovo ukoliko želite da se bavite menadžmentom. Bez obzira koja je oblast mendžmenta u pitanju, planiranje će biti deo vašeg svakodnevnog rada. Zato planiranje mora da bude važan deo vaše karijere, pa samim tim i vašeg obrazovanja za posao meandžera.

(Telegraf.rs)