ŽELITE DOBRO PLAĆEN POSAO? Razmislite o finansijskoj kriptografiji!

Kriptografija je u današnjem poslovanju neophodna jer je svaka informacija „zlata vredna”. Po definiciji, kriptografija je nauka koja se bavi metodima očuvanja tajnosti informacija. Jednostavnije − da bi bilo kakve informacije bile sigurne u fizičkom ili elektronskom prenosu, one se šifruju i tako postaju bezbednije i za korisnika i za dalju upotrebu.

Preporučujemo

Kriptografija datira iz perioda pre nove ere. Naravno, namena je nekada bila sasvim drugačija. Čim se pojavilo pismo, pojavila se i potreba da se određene informacije sakriju. Vremenom, kriptografija je pomagala i da se obimni podaci sažmu i tako postanu „mobilniji”.

Kriptografske tehnike su svoju primenu našle, pre svega, u modernom bankarstvu, ali i u elektronskoj trgovini i poslovanju. Tako je nastala čitava nova nauka − finansijska kriptografija. U početku se primena ogledala samo u zaštiti podataka prilikom podizanja novca na bankomatima ili prilikom plaćanja karticama. Ali bankovni sistemi su se razvijali, pa i sama kriptografija. Od sedamdesetih godina prošlog veka, kada je finansijska kriptografija nastala, do danas, prešli smo dug put od papirne galanterije do digitalnog potpisa.

Foto: Foter/Flickr/Katy Levinson

Ipak, o bilo kojoj primeni da se radi, ciljevi kriptografije u polju finansija su isti:

- dokazivanje identiteta korisnika,

- tajnost i zaštita svih prosleđenih podataka,

- integritet informacija (bez efekta „gluvih telefona”),

- nemogućnost izbegavanja odgovornosti da je informacije zaista poslao korisnik na čije ime se transakcija obavlja.

Pošto se IT razvija brzinom svetlosti, današnji kriptografi su multidisciplinarni naučnici. Poznaju algoritme, softvere, pravo, računovodstvo, zakone, vrednosti programa koje stvaraju i finansijsku primenu svog konačnog „proizvoda”. Jer ako svoj posao ne shvataju ovako široko, propadaju multimilionski poslovi.

Zvuči sve zanimljivije? S obzirom na to kakva je namena, finansijska kriptografija će još dugo biti vrlo isplativo znanje. Ukoliko se proširi i na poznavanje ekonomske politike i elektronskog poslovanja, dobija se stručnjak vredan koliko i informacije koje pretvara u kodove i šifre.

Vodeće kriptografe stvara praktičan rad, ali poznavanje teorije je neophodno. Organizacija sistema za elektronsku trgovinu, vođenje timova profilisanih za elektronsko bankarstvo, sistemi zaštite u primenjenom poslovanju su korpus neophodnih znanja za ovaj posao.

(Telegraf.rs)