Ovo je 5 razlika između umetničkog dela i vrhunskog dizajna
I umetnici i grafički dizajneri stvaraju vizuelne kompozicije koje utiču na naše shvatanje lepog. Ipak, to čine iz potpuno različitih razloga.
Dobro umetničko delo inspiriše. Dobar dizajn motiviše.
Ovo je verovatno jedina stvarna razlika između umetnosti i dizajna, ona koju niko ne dovodi u pitanje. Umetnost želi da sa posmatračem uspostavi emotivnu vezu, da utiče na njegovo prepoznavanje nečega novog u umetničkom delu.
Sa druge strane, dizajner uvek ima bar jedan zadati element i pre nego što počne sa radom. On ne prenosi ideju, ali joj daje nov oblik, formu koja posmatrača (koji je i korisnik) inspiriše da nešto učini.
Dobro umetničko delo se interpretira. Dobar dizajn se razume.
U umetnosti postoje različita viđenja jer svako od nas umetničko delo doživljava drugačije. U grafičkom dizajnu je potpuno suprotno − ako se razume na različite načine, dizajn najčešće nije ispunio svoju svrhu.
Dobro umetničko delo je stvar ukusa. Dobar dizajn je stvar načina mišljenja.
Ukus u umetnosti može da se razvija, da se uči. Kroz istoriju, umetnici su preuzimali ideje svojih prethodnika i nadograđivali ih. Tako se gradio i dobar ukus.
U dizajnu stvari stoje drugačije. Čak i kada dizajn nije po našem ukusu, može da vrlo uspešno ispuni svoju namenu.
Dobro umetničko delo definiše talenat. Dobar dizajn − umeće.
Iako i u umetnosti postoje zakonitosti, umetnik svoje delo stvara po unutrašnjoj potrebi, inspiracija mu dolazi „prirodno”. Grafički dizajn se uči − postoje stroga pravila, postoje ograničenja, postoje očekivani rezultati.
Ipak, i za jedno i za drugo je važno stalno nadograđivanje doživljenog i naučenog.
Dobro umetničko delo se svakome „obraća” drugačije . Dobar dizajn poruku „šalje” svima.
Vrlo slično interpretaciji i razumevanju, ali ipak drugačije. Umetnost želi da u nama probudi nešto što ranije nismo prepoznali; grafički dizajn je uvek komunikacija.
Šta možemo da zaključimo? Da iz istorije umetnosti grafički dizajneri mogu da nauče mnogo. Pre svega o tome kako da svojim delom stvore željenu emociju. Da li je to dovoljno da grafički dizajner i formalno istraži svoju umetničku „crtu”?
Naravno, u svim granama umetnosti i svim vrstama poslovanja postoje fantastični, samouki geniji koji su promenili naš doživljaj sveta. Rokfeler, Mark Tven, Henri Ford, Čerčil, Stiv Džobs, Borhes, Frida Kalo, Baskijat… Ima ih mnogo, ali mnogo je više onih koji su prošli kroz neku vrstu manje ili više formalnog obrazovanja. Zašto?
Najprostije, kroz formalno obrazovanje upoznajemo sistem. Postupnim izučavanjem nastanka i razvoja određenog pravca ili tehnike u umetnosti razumemo kako nastaje novo umetničko viđenje, šta nam novo donosi, kako su promene uticale na naredne generacije umetnika… Postajemo stručnjaci koji imaju argument za svaku od svojih odluka.
Kada smo upoznali sistem, onda smemo i da ga rušimo. Kao Pikaso, i vrhunski slikar i grafički dizajner.
(Telegraf.rs)
Video: Vujanić: U Srbiji je propisano da odeća ne sme da ometa bezbednost upravljanja
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.