Ovako bi trebalo da izgleda škola 21. veka!

Većina roditelja se danas suočava sa istim problemom kada je osnovno, a pogotovo srednjoškolsko obrazovanje u pitanju: nesklad između sadržaja koji nudi škola i onog koji je deci dostupan u slobodno vreme. Školarcima je dosadno na časovima gde samo u teoriji dobijaju gomilu činjenica, do kojih danas neuporedivo brže mogu doći pomoću Googlea, bez ikakvog posrednika.

Preporučujemo

Međutim, upravo zahvaljujući razvoju tehnologije moguće je spojiti ove „dve realnosti”. Dakle, kako doći do kvalitetnog obrazovanja?

Jedan od odgovora je − „učenje u modernom okruženju”. Tu frazu često čujemo, ali uglavnom ne znamo šta se pod njom podrazumeva. Većini prvo padne na pamet savremeno opremljena učionica sa kompjuterima, led ekranima i propratnom opremom. Ipak, ova vrsta obrazovanja predstavlja mnogo više: pre svega pedagoško prilagođavanje programa i sadržaja koje će omogućiti učenicima i nastavnicima otvorenost, fleksibilnost i dostupnost raznorodnih sadržaja.

Koje ideje stoje iza „učenja u modernom okruženju”?

Foto: Promo/Samsung

Škola je tu za decu, a ne obrnuto. Deca ne bi trebalo da budu samo broj, već individue od kojih svakoj treba prići drugačije, negovati njihova interesovanja i omogućiti da pravovremeno izaberu svoj put do uspeha. Zbog toga se teži odeljenjima sa manjim brojem đaka, što automatski daje mogućnost nastavnicima da se više posvete svakom od njih. Jedna od osnovnih premisa modernog učenja jeste mentorski rad.

Škola nije samo učionica. Model klasičnog školovanja koje podrazumeva učionicu i svakodnevno prisustvo ne sme da predstavlja imperativ. To je posebno važno deci koja se aktivno bave nekim sportom, muzikom ili drugim aktivnostima. A šta je sa decom roditelja koji su zbog prirode posla primorani na česta putovanja ili selidbe? Školovanje na daljinu putem interneta predstavlja savremen model koji umnogome olakšava usklađivanje obrazovanja i stila života. Ovaj način omogućava deci da dobiju sve što je potrebno putem online lekcija, video materijala i kontakta sa profesorima putem interneta. Roditeljima pruža sigurnost da će njihovo dete dobiti jednako kvalitetno obrazovanje, a da pritom neće morati  da „juri” zaostale lekcije, menja škole i, što je najveći izazov,  prilagođava se iznova novoj sredini.

Uvek dostupan i posvećen nastavnik. U odabiru kadrova, škole koje razumeju zahteve današnjeg obrazovanja traže da nastavnici budu otvorene, pedagoški visoko profilisane osobe sa iskustvom, koje poznaju savremene okolnosti i tehnologije. Ponovo, oni teže da se prilagode svakom detetu, a ne obrnuto. Nastavnici nisu samo ispitivači, već mentori, vodiči, prijatelji i saradnici koji dete vode kroz obrazovanje i omogućavaju mu da završava svoje obaveze na vreme i razvija sposobnosti na najbolji način. To podrazumeva njihovu dostupnost i van okvira časova − putem e-maila, otvorenih telefonskih linija, kako za učenike tako i za roditelje. Time se gubi potreba za angažovanjem profesora za privatne časove, ili za dodatnim radom roditelja na gradivu koje bi moralo da se savlada u školi.

Foto: YouTube/waldorfpeninsula

Učimo da mislimo, a ne da memorišemo.  Često čujemo da ocena nije merilo znanja, ali se to retko obistinjuje u praksi. Učenje ne treba i ne sme da bude samo priprema za testiranje. Zato u modelima savremenog obrazovanja svaki učenik može da usklađuje polaganje testova prema svojim potrebama, kako bi se smanjio pritisak i koncentracija usmerila na finalni rezultat. Umesto učenja za ispit, učenici treba da kroz kontinuiran rad i postupnost u ovladavanju potrebnim znanjima dođu do cilja. Uz kreativan pristup gradivu, kao i multimedijalnu i interaktivnu nastavu, razvija se njihov specifičan sistem mišljenja gde se teži konkretnom znanju i njegovoj primeni u praksi. Tako stečeno znanje, osim što garantuje stručnost i veštine, daje i širinu pogleda. Na ovaj način se uvećava volja za radom i napretkom, jer znanje dobija smisao kada su učenici svedoci njegove upotrebne vrednosti.

Škola ne podrazumeva samo knjigu. Iako se teži stručnoj profilisanosti, savremeno tržište zahteva od pojedinca širenje svesti, informisanost i konstantan rad na sebi. Uspešan pojedinac mora da bude ličnost sa izgrađenim identitetom i integritetom. Zbog toga jasno profilisano obrazovanje mora da prati i kulturni program koji omogućuje učenicima posete pozorištu, galerijama, sajmovima, muzejima. Tu su i filmske projekcije sa posebnim akcentom na edukativne dokumentarce i istorijske filmove, ali i one koji se bave ključnim međuljudskim odnosima treba da budu deo programa i da se koriste kao dodatni materijal u edukaciji.

Povratak druženju. Sportske aktivnosti i različite sekcije poput plesne, muzičke, dramske, likovne doprinose socijalizaciji pojedinaca i zdravom načinu života. Podsticanje interakcije koja  se vrši u samom obrazovanju, kroz grupne zadatke i  projekte, sportska takmičenja, kreativne radionice, ključno je za razvijanje timskog duha, komunikacijskih sposobnosti, ali i kreativnosti i angažovanosti pojedinca. Samim tim, moderno obrazovanje treba da bude organizovano tako da postoji vreme predviđeno za ovakve vannastavne aktivnosti.

Foto: Profimedia

Motivacija za uspeh. Zadovoljno dete je ono koje ima osećaj da vredi i da se njegov trud ceni. Sistem nagrada je bitno formulisati na pravi način, kako bi učenici shvatili da je to samo dodatna motivacija, a ne samodovoljan cilj. Nagradna putovanja, bodovi, učešće na raznim seminarima i radionicama pružaju talentovanim i uspešnim učenicima osećaj vrednosti.

Sigurnost i udobnost. Savremeno opremljena i funkcionalna školska zgrada, sa uvek dostupnom IT salom, kompjuterima i udžbenicima, bioskopskim, muzičkim i sportskim salama ne predstavlja nikakav luksuz, već nužnost. Škola treba da bude funkcionalan, lep i prijatan prostor u kome će učenici želeti da borave. Prijatna atmosfera za rad, ali i opuštanje i druženje su samo dodatan podstrek, koji nikako ne treba zanemarivati.

Obrazovanje je „kul”. Obrazovanje je priprema za budući život, put ka dugotrajnom uspehu i zadovoljnom pojedincu. Roditelji i deca treba da u školu ulaze i o njoj diskutuju sa zadovoljstvom. Kroz zbližavanje roditelja, mentora i dece u procesu obrazovanja neophodno je stvoriti novu energiju koja će motivisati ne samo učenike, već i njihove roditelje. Zbog toga je glavni cilj učenja u modernom okruženju da predstavi obrazovanje kao nepohodan, pozitivan i jedinstven put ka uspehu.

Foto-ilustracija: Profimedia

Svest o nužnim promenama i usklađivanju obrazovanja i savremenog stila života sve više raste i kod nas. U Beogradu je nedavno otvorena Savremena gimnazija koja se rukovodi metodama učenja u modernom okruženju. Direktorka Svetlana Belić Malinić nedavno je osvojila drugo mesto na prestižnom takmičenju za najboljeg nastavnika 21. veka, nagradu koju svake godine dodeljuje „Pearson”, jedna od najcenjenijih i najvećih obrazovnih ustanova na svetu. Njen lični cilj je, kako kaže, da od učenika Savremene gimnazije stvori uspešne građane sveta, spremne na izazove koje naše vreme donosi.

(Telegraf.rs)