OPREZ: Kompjuterski virusi će uskoro prelaziti na ljude!

Trojanci, spajveri, rutkitsi i kompjuterski crvi uskoro bi mogli da postanu veoma moćno biološko oružje piše "InfoWorld". Iako isprva zvuči kao naučna fantastika, stručnjaci ovog sajta uveravaju da granica između biologije i tehnologije postaje sve tanja. Tako bi računarski virusi kakve danas poznajemo mogli vremenom da evoluiraju do te granice da bi mogli da zaraze i ljude.

Predstavnici sigurnosne kompanije Fortinet navode i to da već postoje naučni radovi koji povlače paralele između načina kako se ljudski organizam i računari bore protiv virusa, kao i poređenja bolesti sa serijama formula i kodiranjem.

I jedni i drugi virus slede iste obrasce ponašanja, koji uključuju kodiranje informacija za parazitsko ponašanje u sistemu domaćina. Biološki virusi, poput računarskih, mogu da se promene tokom replikacije, što je noćna mora kako za lekare, tako i da sigurnosne stručnjake. Biološki se razlikuju po tome što su sposobni da promene sadržaj informacije koju nose, a računarski menjaju samo oblik. A, neki idu toliko daleko da porede DDoS napade sa HIV-om, jer je u oba slučaja cilj preopteretiti metu.

Direktor za istraživanje sigurnosnih pretnji u Fortinetu, Žilijam Lovet, kaže kako smo na granici između neživog i živog sveta. Istraživanje načina na koje se naši organizmi bore protiv uljeza - a to čine daleko bolje od računarskih antivirusnih sistema - pomaže i pri otkrivanju novih načina da se poboljšaju.

Kad bi postojala računarska verzija virusa gripa, ona ne bi bila veća od 22 kilobajta. Računarski virusi mnogo su veći i tehnološki napredniji, budući da biološki virusi ne mogu, na primer, da koriste enkripciju. Srećom za nas - da nije tako, mnogo teže bismo ih se rešili.

Što se stapanja virusa tiče, do toga bi moglo doći usled toga što većina ljudskih virusa nije ništa više od koda DNK ili RNK, što računarski virusi mogu da oponašaju. Granica već polako nestaje razvojem sve naprednijih proteza i uređaja koji pomažu radu organa, poput pejsmejkera.

Čim ti uređaji počnu da komuniciraju sa mašinama van ljudskog tela, što je u nekim slučajevima neophodno, teoretski su izloženi riziku zaraze računarskim virusima.

Sintetički virusi postoje od 2002. U međuvremenu su sintetizovane bakterije i drugi organizmi, a sav kod za sintetičku DNK sačuvan je na računarima. Dakle, takođe je potencijalno ranjiv, kao i softver koji se koristi za odvajanje DNK živih organizama.

E, sad, da li je zaista moguće stvoriti na sintetički način viruse koji bi iskoristili slabosti domaćina, vreme će pokazati. Utešno je to što istraživači smatraju da je malo verovatno da će takva tehnologija biti razvijena u vojne svrhe. Naime, takav virus bi lako mogao da zarazi vojsku i civile onoga ko ga koristi.

(Biljana Tasić)