Evo kako nas tehnologija zaglupljuje (GIF)

Mnogi ljudi smatraju da su pametni telefoni, laptopovi, internet, i druge tehnološke stvari znak napretka. U nekim slučajevima to je tačno. Umerena količina "google-ovanja" može biti dobra za naš mozak, a tu su i razne aplikacije koje mogu poboljšati njegovu funkciju i aktivnost.

Preporučujemo

Međutim, napredak tehnologije takođe dolazi sa nekim neželjenim posledicama. Naši mozgovi masovno "zaglupljuju" zbog prevelikog korišćenja tehnologije tvrdi neurolog Majkl Mercenik. On upozorava da uticaj tehnologije na našu inteligenciju može da bude "smrtonosan".

Sigurno se pitate na koji način se tehnologija petlja sa našim mozgom?

TEHNOLOGIJA UTIČE NA SAN

Istraživanja su pokazala da plava svetlost koju emituju gedžeti kao što su pametni telefoni, tableti ili laptopovi, mogu da potisnu oslobođanja hormona melatonina koji se luči tokom noći. Melatonin je ključni hormon koji reguliše naš "unutrašnji sat". On govori našem telu kada je noć i kada je vreme za spavanje.

Plavo svetlo može da prekine ovaj proces, sprečavajući nas da se držimo pravilnog rasporeda spavanja. Gubitak sna ima veliki broj negativnih efekata na naš mozak. Ukoliko ne spavamo barem sedam sati, postaćemo napeti, imati problema sa pamćenjem i fokusiranjem na poslu, a da ne pominjemo i gubitak moždanog tkiva.

LAKO VAS JE OMESTI

Zahvaljujući tehnologiji veoma lako nas ometa veliki broj stvari, bilo da je to stavljanje posla po strani kako bi proverili pametni telefon, ili prebacivanje između tabova našeg internet pretraživača bez fokusiranja na jedan od njih. Dokazano je da "multitasking", odnosno rad više stvari istovremeno jednostavno ne funkcioniše, u stvari, verovatno ćete na taj način sve vaše obaveze završiti gore nego obično.

Tinejdžeri su naročito podložni ometanju.

NE MOŽETE DA PAMTITE PUNO STVARI

Tehnologija "zabada nos" u većinu stvari koje svakodnevno radimo, što otežava pamćenje. Postoje dve vrste pamćenja, prolazna radna memorija i dugotrajna memorija. Informacija treba da pređe iz radne u dugotrajnu memoriju kako bi bila sačuvana. Svako ometanje u tom procesu, kao što je na primer zastoj da proverite e-mail ili pošaljete poruku, može da izbriše informacije iz vašeg mozga pre nego što se dogodi transfer.

Postoji ograničenje koliko informacija radna memorija može da skladišti odjednom. Pamćenje previše podataka (a to se dešava često u online svetu), je isto kao sipanje vode u čašu neprekidno ceo dan. Sve ono što se nalazi na vrhu jednostavno mora da se prospe, u ovom slučaju zaboravi.

OSLANJATE SE NA INTERNET DA PAMTI UMESTO VAS

Ljudi su nekada pamtili veliki broj stvari, kao što su čitave pesme i citati na primer. Međutim tehnologija je eliminisala i potrebu, ali i želju za tim. Kada znate da Google ili vaš smartfon može zapamtiti te informacije umesto umesto vas, manje je verovatno da ćete je sačuvati u glavi.

Internet postaje naš eksterni hard disk za pamćenje.

ZABORAVLJATE MNOGO VIŠE NEGO PRE

Generacija koja odrasta uz sve moguće vrste tehnologije i koje se previše oslanja na nju, brže zaboravlja neke stvari nego ljudi stariji od 55 godina pokazalo je istraživanje. Naime, "zavisnici" od tehnologija će češće zaboraviti gde su ostavili ključeve, ili koji je danas dan, na primer.

- Ovo je generacija koja je odrasla radeći više radnji istovremeno uz pomoć tehnologije. Čest nedostatak sna, i drugih problema uzročnici su toga da su oni sve zaboravniji - izjavila je Patricija Gutentag, naučnica koja je učestvovala u istraživanju.

NE MOŽETE DA SE KONCENTRIŠETE NA ONO ŠTO ČITATE

Čak i da se zanemare svi vidovi ometanja, još uvek nećete uspeti da čitanjem online, apsorbujete istu količinu informacija kao kada biste pročitali knjigu. Za ovo je glavni krivac "hypertext". Šareni linkovi koji  se mogu naći svuda po online člancima otežavaju rad vašeg mozga, što smanjuje njegova snagu potrebnu za procesuiranje pročitanog. Čak i čitanje na ekranima koji nemaju nijedan link na sebi smanjuje razumevanje pročitanog.

Tekstovi koji u sebi sadrže fotografije, video klipove i druge stvari još više otežavaju stvari.

NE MOŽETE DA SE SNAĐETE U PROSTORU BEZ NAVIGACIJE

Ljudi koji se neprekidno oslanjaju na GPS kako bi se snalazili na mestu u kojem se nalaze, imaju manju aktivnost u hipotalamusu. Ovaj deo mozga je uključen u pamćenju i navigaciji. Korišćenje sopstvenog pamćenja kako bi se kretali kroz prostor, pamtili puteve i ulice, pomaže kod sprečavanje problema sa pamćenjem kasnije tokom života, otkriveno je u istraživanju.

Istraživanje koje je 2008. godine sprovedeno na univerzitetu u Londonu otkrilo je da vozači taksija imaju razvijeniji hipotalamus nego oni koji to nisu. To je zbog toga što su naviknuti na kretanje gradom koristeći sopstvenu memoriju, umesto GPS.

IMATE MOZAK NARKOMANA

Ne, internet zavisnost nije samo termin koji roditelji koriste kako bi zaplašili svoju decu. Previše vremena provedenog na internetu zaista uzrokuje promene na mozgu, slične one koje imaju narkomani i alkoholičari.

Internet zavisnici, većina gejmera koji zapostavljaju hranu, školu, i spavanje kako bi danima igrali igrice, imaju abnormalne bele i sive materiju u mozgu. Ovo promena ometa regione mozga koji su uključeni u procesuiranju emocija, regulisanju pažnje i odlučivanju. Alkoholičari i narkomani imaju slične anomalije na mozgu, dokazalo je istraživanje.

Najnovije vesti iz sveta kompjutera, igrica, mobilnih telefona, gedžeta možete pratiti i na našoj Facebook stranici!

(Telegraf.rs / Izvor: huffingtonpost.com)