Ovo su algoritmi koji vladaju svetom (FOTO)

Važnost algoritama u današnjem svetu ne može se zanemariti. Oni se koriste bukvalno svugde, od finansijskih institucija pa to sajtova za upoznavanje. Međutim, neki algoritmi oblikuju i kontrolišu naš svet mnogo više nego ostali, a u nastavku vam predstavljamo one najbitnije.

Preporučujemo

Pre nego što počnemo sa predstavljanjem najbitnijih matematičkih algoritama, za sve one koji ne znaju šta algoritmi predstavljaju pokušaćemo da objasnimo. Najjednostavnije rečeno, algoritmi su serija instrukcija koji "govore" računaru kako treba da reši određeni problem da bi se postigao željeni rezultat.

Google Search

Ne tako davno, pretraživači interneta su se borili za što veću dominaciju. Pobedu je ubedljivo odneo Google i njegov inovativni "PageRank" algoritam.

PageRank radi kao veznik sa automatizovanim programima koji se zovu "spiders" ili "crawlers", i velikim brojem ključnih reči i njihovih lokacija. On funkcioniše tako što procenjuje broj i kvalitet linkova ka nekoj stranici kako bi odredio koliko je web sajt važan. Osnovna ideja je da će važni sajtovi imati više linkova koji na njih upućuju sa nekih drugih stranica. Pored ovoga, PageRank razmatra učestalost i lokaciju ključnih reči na stranici kako bi utvrdio koliko je ona stara.

Danas 66,7 odsto ukupnih pretraživanja u Americi se odradi preko Google-a. Prati ga Microsoft-ov Bing (18,1 odsto), Yahoo (11,2 odsto), Ask (2,6 odsto) i AOL (1,4 odsto). Google dominira tržištem do te mere da ga većina nas koristi kao primarnu stvar na internetu.

Facebook News Feed

Iako mnogi ne žele to da priznaju, Facebook-ov News Feed je mesto gde većina voli da troši svoje vreme. Ukoliko u opcijama nije  podešeno da se prikazuju sve aktivnosti svih korisnika po hronološkom redu, ono što svi vidimo na njemu je unapred određena selekcija postova koje su Facebook-ovi algoritmi unapred izabrali za nas.

Kako bi izračunao koji sadržaj je interesantniji, ovaj algoritam razmatra nekoliko faktora među kojima su broj komentara, ko je okačio post (postoji interna rank list popularnih ljudi, i onih sa kojima najviše komunicirate), kao i kakav tip posta je u pitanju (fotografija, video, status...)

NSA algoritmi za špijuniranje

Sve više smo žrtve špijuniranja stranih raznih agencija. Zahvaljujuće Edvardu Snoudenu sada znamo da NSA sa njenim partnerima špijunira na milione ljudi. Otkriveni dokumenti otkrili su postojanje brojnih programa za prisluškivanje na kojima rade SAD, Australija, Kanada, Novi Zeland i Velika Britanija. Zajedničkim snagama oni prate naše pozive, mejlove, kamere, lokacije... Kada se kaže oni, misli se na njihove algoritme, jer nijedan čovek nije u stanju da prikupi toliki broj informacija.

NSA i dalje ostaje pri tome da ona ne prikuplja sve naše podatke.

"Možda vam se i ovo svidi"

Sajtovi poput Amazona i Netflixa prate šta kupujemo i koje filmove gledamo na primer, kako bi nam sugerisala druge stvari koje su povezane sa njima i na koje bismo potencijalno potrošili novac.

Kao i bilo koji drugi automatski proces,  i ovaj može da bude jako koristan, ali isto tako može i dosta da pogreši. Ukoliko ste na primer kupili neku stvar kao poklon nekome, i koja vas uopšte ne interesuje, velika je verovatnoća da ćete u budućnosti dobiti neku novu preporuka koja ima veze sa tim proizvodom.

I ovaj algoritam, kao i PageRank i Facebook-ov NewsFeed kreira takozvani "filter bubble", fenomen u kojem korisnik biva izdvojen od informacija koje se kose sa njegovim interesovanjima. Ovo može rezultovati u nešto što se zove "determinizam informacija" odnosno da naše nekadašnje navike u pretraživanju interneta utiču na ono što ćemo videti u budućnosti.

Google AdWords

Kao i prethodni algoritmi, i ovaj prati ponašanje korisnika, reči koje koristi, upite koje pretražuje kako bi reklame najbolje približio određenoj osobi. AdWords je Google-ov glavni izvor prihoda.

MP3

Algoritmi koji "sabijaju" podatke su jedan od najbitnijih delova digitalnog sveta. Svi ljudi žele da fajlove dobijaju brzu, kao i da štede mesto na hard disku. Kako bi se to postiglo napravljeni su razni trikovi koji kompresuju i prenose podatke.

U Nemačkoj su naučnici 1987. godini došli na ideju da stvore MP3 koji smanjuje veličinu audio fajlova za deset puta u odnosu na originalni. Ovaj tip kompresije doneo je revoluciju u muzičkoj industriji.

Auto-Tune

Verovali ili ne, ali čuveni auto-tune koji se koristi u muzičkoj industriji i koji je zaživeo 90-ih godina baziran je na algoritmima. U njima se nalaze nizovi instrukcija koje blago iskrivljuju tonove bez obzira da li su oni napravljeni nečijim glasom ili instrumentom. Interesantno je to što se ova tehnologija u početku koristila za tumačenje seizmičkih podataka. 

Najnovije vesti iz sveta kompjutera, igrica, mobilnih telefona, gedžeta možete pratiti i na našoj Facebook stranici!

(Telegraf.rs / Izvor: io9.com)