Mirko Rondović: Nekad je radio plaćao svoje soliste, a danas samozvane zvezde plaćaju da bi pevale

"Hej, borova šumo mlada, kraj Pljevalja starog grada,

reci meni, proljeća ti, ko mi dragu noćas prati.

Svi pljevaljski tamburaši, svirajte mi pjesme tužne,

drugi ljubi usne njene što ostaše meni dužne.

Hej, Breznice, rijeko mala, za našu si ljubav znala,

reci meni, izvora ti, zar se neće mojom zvati.

Hej, pljevaljska Milet bašto, tugovati imam zašto,

reci meni Moćevčiću da l' još jednom sa njom biću."

(Mirko Rondović - Ruždija Krupa)

- Ova pesma je, naravno, moj autorski i pevačkoidentitetski vrhunac, ali i moj hendikep, jer mnogi ne znaju da ja pevam i još poneku pesmu - priča Mirko Rondović za Muzičku apoteku.

- Bez lažne skromnosti mogu da kazem da su "Pljevaljski tamburaši" rodili i pesme "Mostovi na Morači" i "Ivanova korita". To je izvor, to je taj kalup iz kojeg su nastale i ove pesme.

Tako je jedan rođeni Pljevljak komponovao, otpevao i proslavio "Pljevaljske tamburaše" - jednu pesmu, jednu ljubav, jedno sećanje na folklor i tradiciju.

- Moji pevački počeci su vezani za Pljevlja, moj rodni grad, za "KUD "Volođa" gde sam počeo da pevam kao gimnazijalac sa Tamburaškim orkestrom. Tu sam i pobedio na jednom festivalu i to sa makedonskom pesmom "Bitola moj roden kraj".

- Kad sam došao u Beograd, samo sam promenio kulturno-umetničko društvo. Zaigrati i zapevati u AKUD "Branko Krsmanović" imalo je rejting kao i zaigrati u Zvezdi ili Partizanu. Tu su me nagovorili da krenem i sa crnogorskim i bosanskim pesmama.

Mirkovo poimanje muzike mnogo je šire od vrhunske tehnike i kulture radio pevača. Mirko Rondović je prava enciklopedija izvorne narodne muzike, naročito sandžačkog sevdaha.

- U Pljevljima se odigravao susret civilizacija, pravoslavlja i orijenta, muzičkih kultura. Posle aneksije Bosne, jedan deo grada je pripao pod uticaj Austrougarske, a jedan je ostao pod uticajem Turske. U toj utakmici u pevanju i muziciranju, čuli su se istovremeno i bečki valceri, i zurle, tambure i harmonike. Mnoge pesme su baš iz Pljevalja otišle u Vranje, na Kosmet, u Bosnu.

- Jedna od najpoznatijih pesama iz Pljevalja je "Kafu mi draga ispeci", koju su mnogi snimali, a proslavio Cune. Iz Pljevalja je i "Zvezda tera meseca" koju prisvajaju Bosanci. Iz Pljevalja su i "Kiša pada, trava raste", "Pomračina, celo selo spava", "Mlada Jelka ljubi Janka", koje su kasnije prisvojili Podgoričani.

- Taj Janko i ta Jelka su zaista postojali, živeli u Pljevljima, i ubili se jer im roditelji nisu dali da krunišu ljubav. Njihovoj tragičnoj sudbini posvećen je i jedan roman.

1968. godina je veoma značajna u Mirkovoj karijeri. Te godine je snimio "Oj vesela veselice", svoju prvu pesmu za arhivu Radio Beograda. Te varljive '68. bio je svedok istorijskih dešavanja u Studentskom gradu.

- U sali "Radničkog" održavao se koncert u okviru turneje "Pesma leta". Pošto je sala mala, a bilo mnogo interesenata, organizator je odlučio da u salu uđu samo studenti. Neposredno pored nas bio je šator gde su radili brigadiri, koji su počeli da se bune jer nisu dobili ulaznice. Baš kad je legendarni Aleksandar Sarievski pevao "Zajko kukurajko" uleteo je kamen na pozornicu, koncert je prekinut, a otpočela tuča studenata i brigadira. Intervenisala je i milicija, izmlatila nekoliko studenata... Tako je počela frka u "Studenjaku", tog "varljivog leta" '68.

Mirko je pravi specijalista za makedonske pesme, jedan od prvih koji je zapevao "Zajdi, zajdi".

- Zaista, znam mnogo makedonskih pesama, leže mi te njihove balade. Čim je Sarievski snimio "Zajdi, zajdi", ja sam je pevao na koncertima u "Krsmanoviću". Ta pesma se probijala decenijama, da bi došla na ovaj današnji nivo uprostačivanja i komercijalizacije.

- Danas svako ko želi da se pokaže, uglavnom se hvata za "Zajdi, zajdi". Za mene je to stavar siromaštva duha, što se vidi i na najvećim televizijama koje vrte nekoliko pesama i nekoliko pevača do iznemoglosti.

Mirko je izraziti radio pevač, čovek od mere, ukusa i stila. Sa žaljenjem primećuje da se narodna muzika proteruje sa radija i prepušta gladnim očima voajera u rijaliti programima najgledanijih televizija.

- Današnje pevačke zvezde ne bi mogle ni da prođu pored Radio Beograda, a kamoli da uđu u tu nacionalnu instituciju i nešto zapevaju uz Narodni orkestar. Carevčevi kriterijumi su važili i kod njegovih naslednika (Miodraga Jašarevića, Bokija Miloševića, Ljubiše Pavkovića), a onda su i neki pevači iz šatora i sa splavova stali ispred Narodnog orkestra.

- Nekad je Radio Beograd plaćao svoje soliste zato što svojim pevanjem šire muzičku kulturu ovog naroda, a danas samozvane zvezde plaćaju muzičke urednike da bi pevali u udarnim terminima na televizijama sa nacionalnim pokrivanjem. Želje i čestitke na televiziji, pa po jednu strofu, pa se utrkuju pevačica i harmonikaš ko će brže da otalja. Radio Šabac je za ove današnje najgledanije televizije bio akademija.

Marko Miljanov je "Primere čojstva i junaštva" napisao u pedesetoj godini, Meša Selimović je u šestoj deceniji napisao "Derviš i smrt"...

- Možda se i meni desi još neko delo u ovim godinama. Nikad nisam snimao po svaku cenu, nego onoliko koliko je to meni činilo zadovoljstvo. Imao sam siguran posao u "Politici" na raznim mestima, pa i ne mestu rukovodioca plasmana svih izdanja. I ovako, ima me dosta na Radio Beogradu, tamo gde i treba da me bude.

(Telegraf.rs)