Da li vas varanje u video igrama može odvesti na robiju?

Iako su mahom vrlo slični i vode se istim principima, svaka gejming kompanija poseduje sopstveni sistem za borbu protiv hakera. Ovi sistemi se uglavnom svode na anti-cheat softver, pomoću kojih moderatori čiterima potom izručuje ban, iliti zabranu igranja.

Najviše čitera ćete pronaći u besplatnim šuter igrama kao što su Counter Strike: Global Offensive, Fortnite i PUBG Mobile. Ovi naslovi su vrlo lake mete, jer iako haker popije ban, u većini slučajeva može vrlo lako i brzo da se vrati u igru. Zato su multiplejer igre sa cenom mnogo ”čistije” što se čitera tiče, ali su isto tako manje privlačne za širu publiku.

Svima nam je muka od čitera, ali da li su njihove ljigave smicalice kažnjive zakonom? Da li vas hakovanje može odvesti na robiju? Zavisi.

Prosečni haker ne mora da se plaši zatvorske kazne. Za većinu Evrope i Amerike, varanje u onlajn multiplejer igrama nije protivzakonito. Najgora kazna koja može da snađe čak i ”serijske čitere” jeste doživotan ban u igri u kojoj su varali. Ipak, treba imati na umu da ovakvi igrači najčešće mogu jako brzo da naprave novi nalog.

Printskrin: YouTube/IGN

Međutim, u nekim državama kao što su Južna Koreja i Australija, varanje u onlajn igrama se smatra krivičnim delom. Korejska vlada je jednom Overwatch čiteru jednom prilikom uručila novčanu kaznu od 10.000 dolara, a drugog čak osudila na godinu dana zatvora.

Moramo pomenuti i programere koji su odgovorni za izradu i distribuciju cheating softvera. Najplodnije tlo su pucačine, gde su najpopularniji hakovi ”auto aim”, koji praktično savršeno navodi vaš nišan, kao i ”wall hack”, koji vam omogućava da u svakom trenutku vidite poziciju vaših protivnika.

Tu je i problem smurfova i bustera, koji je i te kako kontroverzan u Dota 2 zajednici. Busteri su igrači koji, kao plaćenu uslugu, dižu rank svojim ”kupcima”, ili prosto prodaju naloge određenog ranka, iliti MMR-a u slučaju Dote 2.

U zavisnosti od razvojne kompanije i države, i ”dilovanje hakova” se može smatrati krivičnim delom. Na primer, jedan kineski programer koji je napravio CS:GO hacking softver je bio uhapšen 2017. godine. U ovom slučaju, kineski CS:GO izdavač Perfect World ga je prijavio policiji. S druge strane, Valve, američka firma koja je napravila CS:GO, obično ignoriše ovakve slučajeve.

Međutim, dok će prosečni čiter verovatno proći nekažnjeno, profesionalni igrači mogu snositi daleko ozbiljnije posledice. Ovakvi igrači u gotovo svakom slučaju bivaju otpušteni, a šanse da ubuduće potpišu za neku drugu organizaciju su praktično nepostojeće. Organizatori turnira, a ponekad i sama razvojna kompanija igre u pitanju, potom imaju pravo da dotičnom igraču izdaju doživotnu zabranu učešća na profesionalnim turnirima. Sponzori takođe imaju pravo da podnesu tužbu, ali ovo najčešće nije slučaj.

Foto: Valve/Counter Strike:Global Offensive

Poznat je i slučaj CS:GO trenera Nikolaja ”HUNDEN” Petersona, kome je uručena dvogodišnja zabrana učešća na profesionalnim turnirima, jer je delio taktike i poverljive informacije njegove bivše ekipe. Teško da će ga bilo koja organizacija zaposliti posle ovog incidenta.

Na kraju dolazimo i do nameštanja mečeva, verovatno i najtežeg prekršaja u svetu profesionalnog esporta. Njihova istraga je jako nezgodna jer je vrlo teško doći do legitimnih dokaza. Zbog toga ovi slučajevi često prolaze nekažnjeno, a ima ih svuda.

Igrači umešani u nameštanje mečeva u gotovo svakom slučaju dobijaju doživotnu zabranu učešća na bilo kom profesionalnom turniru. Istragama se ponekad priključuje i policija. Tako je jedan australijski tim završio iza rešetaka, zbog prevare koja im je donela 30.000 dolara.

Komisija za integritet esporta (ESIC) aktivno sprovodi istragu o nameštanju CS:GO mečeva u Severnoj Americi. Treba imati na umu da osumnjičeni igrači uglavnom ne nameštaju mečeve na svoju ruku, već prate čitave operacije u koje su umešani kladionički sindikati, koji im aktivno nude mito. Ovoj istrazi se pridružio čak i FBI!

Da li ste vi nekada varali u nekoj video igri?