Intervju sa dvostrukim PES20 šampionom Srbije – Stefanom ”Kepa” Slavkovićem

Stefan ”Kepa” Slavković je ne samo jedan od najboljih PES igrača u Srbiji, već i u celom svetu. Svaki put kada pomislimo da će neko uspeti da ga zaustavi na domaćim turnirima, grdno se prevarimo. Slično je bilo i ovog vikenda kada su se igrali kvalifikacije za IeSF svetsko prvenstvo. Nije blistao, izgubio je nekoliko mečeva, ali kada je bilo najpotrebnije, podigao je nivo svoje igre, da bi na kraju besprekornim potezima u finalu došao do pobede od 3-1 i tako po drugi put zaredom dobio priliku da brani boje naše zemlje na svetskom šampionatu.

Nažalost, za razliku od prethodne godine kada su svi najbolji PES igrači okupili u Domu Omladine, ovaj turnir je morao da se održi onlajn. Mi smo možda ostali uskraćeni jednog pravog spektakla, ali zato nismo ostali bez prilike da ponovo porazgovaramo sa Stefanom i njegovim utiscima o proteklom i predstojećem turniru. Prošle godine nam je ispričao priču o svojoj karijeri i ljubavi prema popularnoj igri, što možete pročitati na sledećem linku.

Čestitam ti na ostvarenom uspehu. Kao neko ko je gledao turnir, rekao bih da nije bilo jednostavno, ali me zanima tvoj utisak o proteklim IRL kvalifikacijama?

Hvala na čestitkama. Daleko od toga da je bilo lako. Prošle godine je bilo napeto do samog kraja, ali bih rekao da je ove verovatno bilo i dosta teže. Loše sam ušao u turnir, pošto sam osvojio sam bod u prva dva kola. Krle i Roksa su mi dosta pomogli na tabeli, pa sam morao da pobedim preostale četiri utakmice kako bih prošao grupu. Ta prva pobeda protiv Desert Galaktikosa je bila veoma bitna. Pobedio sam na mišiće što bi se reklo. Drugu sam već dosta lakše pobedio, da bi na kraju u odlučujućim utakmicama za prolaz neočekivano lako pobedio Acu, koji je bio u sjajnoj formi, što je i pokazao protiv mene i Rokse.

U četvrtfinalu sam se sastao sa Mikijem, kojeg iskreno nisam poznavao do ovog turnira, te nisam znao šta da očekujem. Odličan je igrač, ali sam uspeo da ga pobedim u dve utakmice. Zatim u finalu upper bracketa gubim od Rokse 2-1, što znači da sam pao u lower bracket, gde me je sačekao Megusta. Prvu utakmicu gubim na penale. Mučio sam se do te faze turnira, nisam pronalazio svoju igru, ali sam rekao sebi da više nema šta da izgubim i tada je nešto kliknulo. Pobedio sam dve naredne partije i tako sam se plasirao u veliko finale.

Tamo me je sačekao Roksa, koji me je već dva puta savladao na ovom turniru. Pošto je stigao kroz upper bracket, imao je automatsku prednost od 1-0. Šanse mi nisu bile velike, ali sam napravio sjajnu taktičku promenu. Tokom celog turnira sam igrao sa Juventusom, ali sam sada odlučio da uzmem PSG. Uspeo sam da pobedim sve tri utakmice i tako da slavim sa 3-1. Poslednja utakmica je bila baš napeta, jedna od najboljih što sam igrao u poslednje vreme, ali su na kraju neverovatni penali odlučili pobednika.

Ostatak intervjua možete pročitati na RUR Esports!