Intervju sa Nikolom ”Nikolica” Mihajlovićem, srpskim Dota 2 profesionalcem

Pozdrav Nikola! Kada si počeo da igraš Dotu 2?

Nikola: Počeo sam da igram Dotu 1 još kada sam imao 7 godina (2005.) u igraonici. Stariji brat me je jednom prilikom pozvao da igram sa njim i njegovim drugarima odeljenski turnir, falio im je jedan igrač. Dobio sam triple kill sa Zevsom tako sto sam samo kliknuo ulti (bind je tada bio na W) u jednoj partiji i tada je sve krenulo. Svaki dan sam išao u igraonicu da gledam druge kako igraju, a ponekad kad im je falio igrač, tako da sam ja uskočio.

Dotu 2 sam krenuo da igram krajem 2013. i početkom 2014. godine sa drugarima iz srednje škole. Drugar koji je tada imao dodatni beta ključ je razmišljao da li da ga da meni ili drugom drugaru, pošto sam mu rekao da nikada ne želim da pređem na Dotu 2 pošto je Dota 1 bolja. Na kraju ga je dao meni, hvala mu, pošto je taj drugar kasnije prešao na LoL.

Kada si krenuo da se takmičiš na profesionalnom nivou?

Nikola: Moj prvi profesionalni turnir, a ujedno i internacionalni, odigrao se 2017. godine u Brnu, u Češkoj. Drugari koje sam upoznao preko Dote su me pozvali na neki lokalni turnir pošto im je falio igrač. Na tom turniru smo osvojili treće mesto.

Kakvi su ti utisci sa internacionalnih turnira na kojima si se takmičio za reprezentaciju Srbije?

Nikola: To su mi najomiljenije uspomene i najbolji turniri na kojima sam bio. Zahvaljujući Doti sam bio u Rusiji, Južnoj Koreji, Grčkoj i Turskoj, zemljama koje inače možda ne bih imao priliku da posetim (možda sam još neki turnir zaboravio). Organizacija je svaki put bila odlična, a druženje i samo igranje Dote je bilo predobro. Uvek je lep osećaj predstavljati svoju zemlju a istovremeno igrati i putovati sa drugarima. Svi Dota 2 igrači iz Srbije su dobri drugari, poznajemo se dugo.

Reci nam nešto o profesionalnoj Dota 2 sceni u Srbiji. Sa kim od domaćih igrača najviše voliš da igraš i zašto?

Nikola: Profesionalna scena u Srbiji nije loša, imamo dosta dobrih igrača na visokom nivou koji igraju u tier 2 ekipama. Fali nam nova generacija doduše – nemamo novih igrača u sceni, tu su uvek ista lica, to jest 3-4 iste ekipe koje idu na svaki lokalni turnir. Tako da imamo limitiran broj profesionalaca koji se ne povećava, već samo smanjuje. Baš zbog manjka broja novih igrača teško je organizovati turnire i širiti scenu i promovisati Dotu u Srbiji.

Foto: SESE

Volim sa svima da igram iskreno, ali ako bih morao da odaberem nekoliko aktivnih igrača, to bi bili Kounz, Fonqu, Alexxo i Samoses, dobri su ljudi i saigrači. Naravno moram da izdvojim i IgnItableSa, on mi je jedan od najboljih drugara. Živi u Nišu kao i ja, a upoznali smo se na Gamesconu u Beogradu. Na svaki turnir za reprezentaciju smo išli zajedno, uvek smo bili deo tima koji predstavlja Srbiju. Trenutno je neaktivan doduše.

Za kraj bih spomenuo i nekoliko drugara koji su učinili meni, a i svima drugima igranje Dote na LAN turnirima pravo uživanje, a ujedno postali moji najdraži drugari – Grizine, Hairy_Freak, Mecava i Cowboy.

Kakvi su ti planovi za tvoju dalju karijeru na Dota 2 sceni?

Nikola: Nakon poslednjih DPC kvalifikacija u maju, odlučio sam da napravim pauzu celo leto, da putujem i da se odmorim. Od oktobra ponovo krećem da igram i planiram da promenim poziciju sa 5 na 4 kako bih imao veću motivaciju i više napredovao. Želim da dam sve od sebe da podignem svoj MMR kako bih našao baš dobar tim.

Kada bi mogao da napraviš idealan Dota 2 tim, koje igrače bi odabrao?

Nikola: Od aktivnih igrača bih odabrao: Yatoro, Topson/Nisha, Zai, Cr1t i Miposhka. Ako bih u priču ubacio i neaktivne, onda bih odabrao: Matumbaman, Miracle, Ceb, Jerax i Notail.

Koji heroj ti je trenutno omiljeni za igru i zašto?

Nikola: Iako mi je pozicija support, omiljen heroj mi je Juggernaut, carry. Malo je smešan razlog ali oduvek sam voleo samuraje i mačeve, model izgleda prekul. Animacija za lasthit mu je previše satisfying i ima mnogo lepih setova, mislim da svaki mač imam za njega.

Da li pored Dote 2 igraš još nešto? Da li imaš još neku omiljenu igru?

Nikola: Moja najomiljenija igra je WoW, igrao sam je previše od svoje 8. do 17. godine uporedo sa Dotom i upoznao sam veliki broj IRL internacionalnih drugara sa kojima se i dan danas čujem. Nažalost, ne postoji dovoljno vremena u ovom svetu za obe igre. Nakon što sam odlučio da igram Dotu profesionalno batalio sam WoW skroz. Danas pored Dote ništa ne igram zapravo, ponekad možda CS:GO sa drugarima.

Želimo ti puno uspeha u nastavku karijere!