Habanje guma je veliki problem: Da li će zabrinutost oko mikroplastike učiniti automobile nesigurnijim?

U Evropskoj uniji automobilske gume svojim habanjem godišnje izbace oko 500.000 tona mikroplastike u životnu sredinu. Ove sitne čestice plastike, veličine od 0,001 do 5 milimetara, čine približno dve trećine svih emisija mikroplastike u EU. Stručnjaci upozoravaju da bi pokušaji regulisanja ovih emisija mogli dovesti do neželjenog efekta - smanjenja bezbednosti vozila na putevima.

Dok su zakonodavci i proizvođači dugo bili fokusirani na emisije izduvnih gasova, tek nedavno je habanje guma dospelo u centar pažnje. Razlog za to leži u činjenici da efekti mikroplastike na ljude i okolinu dugo nisu bili precizno poznati. Danas je jasno da su čestice mikroplastike koje potiču od guma relativno velike i predstavljaju ograničenu akutnu opasnost za ljude jer se teško apsorbuju kroz vazduh koji udišemo.

Preporučujemo

Međutim, habanje guma posredno šteti ljudima jer zagađuje vodu i zemljište. Izveštaj Pew Charitable Trust-a ranije je otkrio da čak 78 odsto mikroplastike u okeanima potiče od sintetičke gume sa automobila. Ove toksične čestice često gutaju morske životinje, izazivajući kod njih neurološke probleme, promene u ponašanju i abnormalni rast.

Mikroplastika pronađena i u ljudskom organizmu

Istraživanje Univerziteta New Mexico, objavljeno u naučnom časopisu Nature, pokazalo je da je mikroplastika pronađena čak i u mozgovima ljudi. To je bio jedan od ključnih razloga da EU počne da reguliše emisije uzrokovane habanjem guma. Iako ograničenja još nisu definisana, Evropska unija planira da na neki način smanji habanje guma i donese granične vrednosti za potrošnju guma u odnosu na masu vozila.

Istraživanja nemačkog auto-kluba ADAC pokazuju da habanje guma raste linearno sa masom vozila. Ostali faktori koji utiču na habanje uključuju obrtni moment automobila, balans guma, stil vožnje i sam model guma.

Prilikom ocenjivanja stotinak različitih guma, ADAC je utvrdio prosečno habanje od oko 120 grama na 1000 kilometara vožnje, što odgovara mikroplastici mase 30 kocki šećera. Za poređenje, 500.000 tona ukupne mikroplastike sa guma u EU ima masu koja odgovara približno pet Ajfelovih tornjeva.

Kompromis između bezbednosti i ekologije

Industrija guma se zbog zabrinutosti oko mikroplastike suočava sa izazovom proizvodnje guma koje će biti istovremeno otporne na habanje i bezbedne. Kroz istoriju se ispostavilo da je postizanje takvog balansa vrlo teško - gume koje su otpornije na habanje obično nude slabije prijanjanje i imaju duži put kočenja.

Budući standard Euro 7, koji bi trebalo da reguliše emisije mikroplastike iz guma, odložen je za 2030. ili 2031. godinu. Do tada bi trebalo pronaći neko rešenje za ovaj problem.

Ukoliko proizvođači guma ne naprave neki napredak ili EU ne ublaži svoje stavove, mogao bi se dogoditi presedan da prvi put u istoriji neki propisi učine automobile manje bezbednim nego što su bili ranije. Manje mikroplastike od guma moglo bi značiti i više stradalih u saobraćaju.

(Telegraf.rs/Auto Klub)