Pre trideset godina predstavljen je ESP: Sve je počelo kada je Mercedesov inženjer sleteo s puta!

Na ledenim putevima severne Švedske, davne 1989. godine, desila se nezgoda koja će zauvek promeniti automobilsku industriju. Mercedesov inženjer Frank Verner Mon testirao je sistem protiv blokiranja kočnica (ABS) na modelu E klase, kada je iznenada izgubio kontrolu nad vozilom i završio u jarku pored puta.

Iako je nezgoda prošla bez posledica, pokrenula je lavinu razmišljanja. "Dok sam čekao da dođu i izvuku automobil iz snega, pitao sam se: ako imamo ABS koji sprečava blokiranje kočnica, zašto ne bismo razvili sistem koji bi sprečavao nekontrolisana skretanja i proklizavanja?" prisećao se kasnije Mon.

Preporučujemo

Ta naizgled jednostavna misao pokrenula je razvoj tehnologije koja će postati obavezna oprema svakog novog automobila i spasiti bezbroj života širom sveta. Elektronski sistem stabilnosti (ESP) danas se smatra jednim od tri najvažnija bezbednosna sistema u automobilu, uz sigurnosne pojaseve i vazdušne jastuke.

Priča o razvoju ESP-a otkriva fascinantnu koincidenciju - u isto vreme kada je Mercedesov tim razvijao svoj koncept, kompanija Bosch radila je na gotovo identičnom sistemu. Ništa ne sluteći da dele istu viziju, dve inženjerske ekipe radile su paralelno gotovo čitavu deceniju.

Boshov tim započeo je istraživanja u junu 1983. godine, oslanjajući se na postojeću ABS tehnologiju uz dodavanje naprednih senzora. Za razvoj kontrolne jedinice koristili su Intel 8096 mikrokontroler, računarski čip koji je prvobitno bio namenjen za upravljanje motorima u Fordovim vozilima.

Kako je slučajni susret doveo do revolucije u bezbednosti saobraćaja

Ključni trenutak u istoriji ESP-a dogodio se 1992. godine, kada su se timovi Mercedesa i Boscha sastali zbog potencijalnog partnerstva, ne znajući da oba razvijaju gotovo identičnu tehnologiju. Tokom razgovora, inženjeri su zapanjeno otkrili da su godinama radili na istom konceptu.

"Bila je to neverovatna podudarnost," rekao je jedan od učesnika sastanka. "Shvatili smo da ne samo da delimo istu viziju, već smo došli do veoma sličnih tehničkih rešenja, uključujući i ideju o upotrebi žiroskopa za merenje rotacije vozila." Odmah je doneta odluka o zajedničkom razvoju, pri čemu je Bosch preuzeo vodeću ulogu u proizvodnji sistema.

ESP funkcioniše na jednostavnom principu – kontinuirano poredi želju vozača (izraženu kroz položaj upravljača, pritisak na pedalu gasa i kočnice) sa stvarnim kretanjem automobila. Kada sistem detektuje razliku između ta dva parametra, odnosno kada vozilo počinje da se kreće na način koji vozač nije nameravao, ESP automatski interveniše.

Za razliku od običnih vozača koji često nemaju reflekse i veštinu da spreče vozilo koje počinje da proklizava, ESP može reagovati u milisekundama. Istraživanja su pokazala da prosečan vozač gubi kontrolu kada ugao bočnog klizanja vozila pređe 10-15 stepeni, što ESP uspešno sprečava selektivnim kočenjem pojedinih točkova.

Javna premijera ESP sistema održana je u martu 1994. godine na testnoj stazi u Arjeplogu, u severnoj Švedskoj – simbolično, u istoj zemlji gde je Mon doživeo svoju inspirativnu nezgodu. Međutim, pravi komercijalni debi sistema desio se godinu dana kasnije, kada je Mercedes S600 Coupe postao prvi serijski automobil opremljen ESP tehnologijom.

Uprkos očiglednim prednostima, usvajanje ESP-a bilo je sporo. Tokom prve dve godine, Bosch je proizveo samo oko 90.000 sistema, uglavnom za luksuzne Mercedesove modele. Visoka cena tehnologije činila ju je nedostupnom za prosečne automobile, a mnogi proizvođači nisu bili sigurni da li će kupci biti spremni da plate dodatak za nešto što se aktivira samo u vanrednim situacijama.

Incident koji je promenio industriju i spasao milione života

Prekretnica koja je dramatično ubrzala usvajanje ESP tehnologije došla je u oktobru 1997. godine, kada je švedski automobilski časopis "Teknikens Värld" testirao novi Mercedes A-klase. Tokom standardnog testa izbegavanja prepreke (poznatog kao "test losa"), kompaktni Mercedes se potpuno prevrnuo pri brzini od samo 60 km/h.

Video ovog spektakularnog prevrtanja obišao je svet i izazvao pravu paniku u sedištu Mercedesa u Štutgartu. Prodaja A-klase momentalno je zaustavljena, a kompanija je bila prisiljena da hitno pronađe rešenje za ono što je postalo veliki PR debakl.

Nakon 12 nedelja intenzivnog rada, inženjeri su predstavili rešenje – svi modeli A-klase biće standardno opremljeni ESP sistemom, uz modifikacije podvozja. To je bio prvi put da je neki masovni, kompaktni automobil dobio ovako naprednu tehnologiju kao standardnu opremu.

U februaru 1998. godine, novinari su pozvani u Barselonu da testiraju redizajnirani model na identičnom testu. A-klasa je ovog puta prošla bez problema, demonstrirajući koliko ESP zaista može da doprinese bezbednosti. Ovaj dramatični obrt ne samo da je spasao reputaciju Mercedesa, već je i dramatično ubrzao usvajanje ESP-a u celoj industriji.

Bosch se iznenada suočio sa ogromnim porastom potražnje – samo Mercedes je naručio 250.000 jedinica za 1998. godinu. Masovna proizvodnja dovela je do pada cena, što je učinilo tehnologiju dostupnijom i drugim proizvođačima.

Veći obim proizvodnje omogućio je i opsežnija istraživanja o efikasnosti ESP-a. Američka Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja (NHTSA) sprovela je šestogodišnju studiju analizirajući preko 40.000 saobraćajnih nesreća. Rezultati su bili neverovatni – automobili opremljeni ESP-om imali su 35% manje šanse da učestvuju u sudaru i 30% manje šanse za fatalni ishod. Za SUV vozila, brojke su bile još impresivnije – 67% manje nesreća i 63% manje fatalnih ishoda.

Danas, tri decenije nakon nezgode Franka Vernera Mona, ESP je obavezna oprema svakog novog automobila prodatog u Evropi. Od 2014. godine, nijedan novi model ne može dobiti homologaciju bez ovog sistema. Očigledna korist od ESP-a navela je regulatorna tela širom sveta da ga učine obaveznim – tehnologija je sada standard u SAD, Australiji, Japanu, Koreji, Rusiji i mnogim drugim zemljama.

Dok vozači svakodnevno sedaju u svoje automobile, retko razmišljaju o nevidljivom čuvaru koji bdije nad njihovom bezbednošću. Ali ESP tiho nastavlja da spašava živote, smanjujući rizik od jedne od najčešćih i najopasnijih vrsta saobraćajnih nesreća – gubitka kontrole nad vozilom.

(Telegraf.rs)