Posvađao se sa Ferarijem, pa iz inata stvorio automobilsku legendu: Sve počelo zbog sukoba oko kvačila

Jedna naizgled obična svađa između dva tvrdoglava Italijana zauvek je promenila istoriju automobilizma. Ono što je počelo kao sukob oko kvačila na automobilu, preraslo je u priču o jednoj od najuspešnijih automobilskih kompanija svih vremena.

Malo ko zna da Lamborghini, simbol brzine i luksuza, svoje korene vuče iz poljoprivredne mehanizacije i jednog uvređenog ponosa.

Preporučujemo

Ferućo Lamborgini rođen je 28. aprila 1916. godine u malom mestu Renaco di Ćento, blizu Bolonje. Kao sin farmera, od malih nogu je pokazivao izuzetan talenat za mehaniku. Njegova majka Evelina često je govorila kako je mali Ferućo umesto igračaka više voleo da rastavlja i sastavlja poljoprivredne mašine na porodičnom imanju.

Foto: Wolfgang KĂĽhn / imago stock&people / Profimedia

Tokom Drugog svetskog rata, Lamborgini je služio kao mehaničar u italijanskom Kraljevskom vazduhoplovstvu na ostrvu Rodos. Njegov talenat za popravku vozila u najtežim uslovima postao je legendaran među saborcima. Ovo iskustvo će se kasnije pokazati kao neprocenjivo za njegovu buduću karijeru.

Nakon rata, Italija je bila u ruševinama, a poljoprivreda je vapila za modernizacijom. Lamborgini je video priliku: počeo je da pretvara stare vojne kamione i vozila u traktore. Prvi Lamborghini traktor napravljen je 1948. godine od delova iskorišćenih vojnih vozila, a koštao je značajno manje od konkurencije. To je bio početak njegovog poslovnog uspona.

Printscreen: Twitter/@AutosyMas

Od traktora do sportskih automobila

Tokom 1950-ih, Lamborghini Trattori je postao jedan od najvećih italijanskih proizvođača poljoprivredne mehanizacije. Do 1960. godine, Ferućo je postao toliko bogat da je sebi mogao da priušti najluksuznije automobile tog vremena - među njima Mercedes-Benz 300SL, Jaguar E-Type i nekoliko Ferarija.

Međutim, imao je stalnih problema sa kvačilom na svom Ferrari 250GT. Otkrio je da se u njegovom Ferariju koristi isto kvačilo kao u jednom od njegovih traktora, samo značajno skuplje. Kao iskusan inženjer, pokušao je da razgovara sa Encom Ferarijem o ovom problemu.

Susret koji je promenio sve

Ferari je odbio da primi "običnog traktoristu". Kada je Lamborgini konačno uspeo da dođe do njega, Enco mu je arogantno odgovorio: "Problem nije u automobilu, problem je u vozaču. Vi ste samo proizvođač traktora, šta Vi znate o sportskim automobilima? Vozite moje automobile i ne žalite se."

Foto: Tony Vaccaro / akg-images / Profimedia

Ta uvreda je zapalila vatru. Lamborgini je odlučio da pokaže Ferariju da može da napravi bolji sportski automobil. "Ferari pravi odlične automobile sa mojim traktorskim kvačilom," rekao je svojim inženjerima, "zamislite šta mi možemo da napravimo sa pravim automobilskim delovima."

Stvaranje legendarne kompanije

Godine 1963. osnovao je Automobili Lamborghini, zaposlivši neke od najboljih inženjera u industriji. Đoto Bicacrini, koji je prethodno radio za Ferrari, postao je glavni inženjer. Franko Skaljone, još jedan bivši Ferarijev stručnjak, pridružio se timu. Lamborgini je uložio 500.000 dolara (današnjih nekoliko miliona) u najmoderniju fabriku u Sant'Agata Bolognese.

Prvi model, Lamborghini 350GT, predstavljen je na sajmu automobila u Ženevi 1964. godine. Automobil je odmah privukao pažnju svojim agresivnim dizajnom i impresivnim performansama.

Foto: Shutterstock

Bio je to samo početak. Usledio je legendarni Miura, prvi superautomobil sa središnje postavljenim motorom, koji je postao sinonim za brzinu i luksuz.

Nasleđe koje i danas živi

Ferućo je namerno izabrao bika za zaštitni znak svoje kompanije - kao direktan odgovor na Ferarijevog konja. Svaki model dobijao je ime po čuvenim bikovima iz sveta koride. Countach, Diablo, Murciélago - svaki je nosio ime koje je predstavljalo snagu i hrabrost.

Foto: Pixabay.com

Danas, više od 60 godina nakon one čuvene svađe, Lamborghini je sinonim za najbolje što automobilska industrija može da ponudi. Iako je kompaniju 1974. godine prodao zbog finansijskih problema izazvanih naftnom krizom, Ferućo Lamborgini je do svoje smrti 1993. godine imao zadovoljstvo da vidi kako njegova vizija nastavlja da živi.

(Telegraf.rs)