Srbi objasnili zašto nikad nisu seli za volan, a imaju položen vozački: Ovi razlozi će vas zaboleti
Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?
Jedna bakica
Ja sam vozački ispit položila davne 1975 god. iz prvog puta. I testove i vožnju. Kad sam prvi put sela da vozim do vikendice, suvozač mi je bio suprug. Celo vreme je vikao na mene. Brže menjaj , pusti kvačilo, gde ćeš i tako neprestano. A sve to, jer se bojao za auto.Na pola puta sam zaustavila vozilo, izašla i pešice se vratila kući. Nikad više nisam sela za volan. Kasnije sam shvatila da mu je to i bio cilj. Suprugu sam rekla da će biti u situaciji da ću možda trebati da mu spasim život, a neću moći, jer mu je bilo žao auta da ga ne upropastim. Tako je i bilo. Sad posle 50 god. gotovo je nepokretan i moramo korostiti taksi. Kad je kiša dobiti taksi je nemoguća misija, a mora kod doktora. Sto puta je rekao da je napravio veliku grešku što se tako poneo. A ja se kajem što se nisam odmah razvela.
Podelite komentar
Србин
@Jedna bakica
Од скоро имам свој ауто. Положио сам пре 19 година. Свог рођеног оца сам избацио из свог аута у једној ситуацији. А затим сам га питао има ли пара за такси. Није ми одговорио, био је љут. Вратио је се пешке по киши. Ко га шиша. Неће да ћути, воли да соли памет, а његов ауто, ко да је од злата. Е па да си ми 1000 пута отац, у мом ауту има да ћутиш и да уживаш у вожњи. Ако нећеш, иди пешке, иди својим колима, иди превозом, баш ме брига.
Podelite komentar
Viki
@Jedna bakica
Sličnu situaciju su mi prepričale i majka i svekrva koje su to doživele 80-ih. Valjda se tada smatralo da je to muški posao, a sada kad muževima nije dobro trče po komšiluku ko će da vozi. Žao mi je što ste u takvoj situaciji... Ja sam hvala Bogu aktivan vozač, što mojoj deci mnogo znači, a i meni naravno.
Podelite komentar