Srbi objasnili zašto nikad nisu seli za volan, a imaju položen vozački: Ovi razlozi će vas zaboleti
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Jedna bakica
Ja sam vozački ispit položila davne 1975 god. iz prvog puta. I testove i vožnju. Kad sam prvi put sela da vozim do vikendice, suvozač mi je bio suprug. Celo vreme je vikao na mene. Brže menjaj , pusti kvačilo, gde ćeš i tako neprestano. A sve to, jer se bojao za auto.Na pola puta sam zaustavila vozilo, izašla i pešice se vratila kući. Nikad više nisam sela za volan. Kasnije sam shvatila da mu je to i bio cilj. Suprugu sam rekla da će biti u situaciji da ću možda trebati da mu spasim život, a neću moći, jer mu je bilo žao auta da ga ne upropastim. Tako je i bilo. Sad posle 50 god. gotovo je nepokretan i moramo korostiti taksi. Kad je kiša dobiti taksi je nemoguća misija, a mora kod doktora. Sto puta je rekao da je napravio veliku grešku što se tako poneo. A ja se kajem što se nisam odmah razvela.