Kupio ju je za 90, a danas mu nude 3.500 evra: Ljupčo ne da peglicu ni za šta, a sa njom je i do Grčke stigao

Nije ni upola velika kao najnoviji modeli iz salona, ni brza kao današnji četvorotočkaši, sa njom morate pažljivo jer hoće da se “naljuti” i pregreje, te natera da napravite neplaniranu pauzu.

Ali isto tako nijedan automobil ne budi sličnu dozu jugoslovenske nostalgije, sete za srećnim detinjstvom i niti se jedna priča iz mlađih dana završila bez spominjanja čuvene peglice, odnosno Fiata 126P.

Preporučujemo

Svoju, Ljupčo Petruševski iz Skoplja, “našao” je sasvim slučajno. Četiri godine kasnije njegov kontakt traže kupci, ali on svoju peglicu, žute boje, ne bi dao ni za šta na svetu.

"Dobro, možda za mercedes…", šali se on u razgovoru za Telegraf.

Nekome otpad, drugome blago

Tog jutra, 2019. godine, Ljupčo je čuo komšiju kako dogovara sa komunalcima otkup peglice u staro gvožđe.

"Gde ćeš ovo da bacaš, samo je boja bila bezveze", rekao mu je Ljupčo, prepričava nam.

Komšija mu je tražio 100 evra, Ljupčo je bio spreman da ponudi 80, a našli su se na 90.

"Preko old-tajmer klubova u Makedoniji sve vreme apelujemo da se stari automobili ne bacaju na otpad, već ponude nekome", dodaje.

Cela investicija ga je na kraju koštala 2.000, a danas drugi mu nude 3.500 evra da je otkupe. Ipak, on je čuva za ćerku.

"Kad sam parkirao auto, supruga je rekla ‘jao kao igračka' ", priča nam Ljupčo.

Trebalo mu je godinu i po dana da je sredi. Od prvobitne sačuvao je samo konstrukciju. Promenio joj je kočioni sistem, ofarbao u čuvenu žutu, reli boju, a gume je direktno naručio iz Italije.

Mnogi mu danas kažu da je srećan čovek.

"Ta ljubav prema old-tajmerima postoji otkad sam prohodao. Komšija mi je bio auto-limar. Vraća u detinjstvo, sve je rezultat emocija”, priča nam Ljupčo i dodaje da je njegov brat onih godina i do Pariza stigao u peglici.

"Čak i miris pamtim, to se desilo i u Fići. Moja mama je počela da plače kada sam ga parkirao na mestu gde ju je moj tata svojevremeno parkirao”.

I to vam je prosto tako.

Put ka Toroniju

U stvari, mi smo Ljupčeta kontaktirali jer smo videli da je on svoju peglicu odvezao i do Grčke, pre dve godine.

Da stvar bude još zanimljivija, ovaj čovek je imao dodatni teret. Krenuo je na zakazani skup biciklista u Toroniju, pa je na peglicu napakovao i bicikl.

"Grk mi je na granici rekao da mu se javim ako ne stignem, da mi pomogne", smeje se Ljupčo.

Vozio je noću, kako se auto ne bi pregrejao.

"360 kilometara, negde mi je trebalo 10-12 sati, vozi do 80-90, probao sam je i na 120”, priča nam.

A u Toroniju, čekali su ga Srbin, Crnogorac, Bugarin i Grk.

Upoznali su se preko Fejsbuk grupe, a cilj im je bio da odvozaju turu Toroni-Orandž Bič-Toroni-Nikiti i uspeli su! A ovaj čovek čak ima i porok, kaže.

"Inače sam pušač. Levim plućnim krilom pušim, desnim vozim", smeje se i dodaje da mu je vožnja na Tasosu neostvarena želja.

Trenutno radi u Slovačkoj, na automatskim menjačima, a planira i svoju peglicu da doveze.

Pitali smo ga, šta će na kraju sa njom, al' on odluku ne menja, kaže čuva je za ćerku!

"Ima 14 godina i baš voli automobile, ona je tatin sin", smeje se Ljupčo i dodaje da mu je i Beograd na mapi.

Pa ako vidite žutu peglicu, setite se ove priče i pitajte Ljupčeta za bar jedan krug po starom kraju.

(Telegraf.rs)