Od običnog u električni auto: Da li se isplati prepravka?

„Prepravka dizel-autobusa u električne nije fascinantna samo s tehničke tačke gledišta, već je i ekonomična“, tvrdi Hans-Georg Herb, direktor firme „Elera“ iz Erfurta specijalizovane za konverziju vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje u vozila na električni pogon za Dojče vele.

U njegovoj radionici je autobus star deset godina, veliki dizel-motor već je uklonjen. U autobus će biti ugrađena zadnja osovina s dva veoma efikasna elektromotora u felnama. Ona je već tu, na podu u radionici. „Deluje veoma jednostavno, ali to je visokotehnološki sklop“, kaže Herb.

Na mestu gde je nekada bio motor, sada ima dovoljno prostora za baterije. „Ovde možemo da ugradimo osam baterija, kapaciteta 200 kilovat-sati. Autobus s njima može da pređe oko 250 kilometara.“

Prepravka autobusa se isplati

U zavisnosti od veličine baterije, prepravka košta od 300.000 do 340.000 eura po autobusu. To se isplati, jer su novi električni autobusi duplo skuplji.

„Ove godine ćemo tri autobusa da prepravimo u električne“, kaže Herb. Već za sledeću planiraju prepravku 60 do 70 polovnih autobusa na dizel, a 2023, u saradnji s partnerskim radionicama, čak 200 do 300.

Potražnja za autobusima na baterije za gradski prevoz je velika, pre svega zbog propisa koje je uvela Evropska unija. Više od polovine svih novih gradskih autobusa trebalo bi u narednih nekoliko godina da ima električni pogon. Procenjuje se da je reč o više od 3.000 elektro-autobusa godišnje samo u Nemačkoj, odnosno više od 15.000 u EU. Najveći proizvođači trenutno ne mogu da pokriju potražnju za novim električnim autobusima. Istovremeno, oni su unosni i isplativi, jer zahtevaju manje održavanja, a vožnja na struju sada je i do 60 odsto jeftinija od vožnje na dizel.

Hans-Georg Herb zato očekuje da će širom sveta naglo porasti potražnja za autobusima koji su prepravljeni u električne. Pad cena baterija i sve veća masovna proizvodnja komponenti i električnih motora koji se ugrađuju u točak, čine tu varijantu privlačnom, jer su se troškovi prepravke otprilike prepolovili.

„Procenjujem da će više od polovine autobusa koji danas saobraćaju, biti prešravljeno i da će dobiti motore na električni pogon. Ako želimo dekarbonizaciju, onda to nećemo moći da postignemo bez ovakvih prepravki“, siguran je Herb.

Da li se prepravka isplati i za privatne automobile?

Elektromotori mogu u principu da se ugrade u sva vozila: motor s unutrašnjim sagorevanjem i menjač se uklanjaju, a ugrađuju se elektromotor i baterije. Zatim dolazi elektronsko upravljanje, koje inženjeri moraju da razvijaju posebno za svako vozilo.

Svoje prvo iskustvo Herb je stekao 2014. s Poršeom 911 koji je u svojoj radionici prepravio u automobil na električni pogon. Usledili su drugi, stariji automobili, zatim kamioni, a sada i autobusi.

Prepravka klasičnog automobila košta oko 60.000 evra, objašnjava Herb, pokazujući pritom na crni Jaguar iz 1993. „Kupac želi da njegov automobil bude električni.“ U ovom slučaju to će biti stara Tesla-tehnologija s Teslinim modulima.“ Kompleti s motorom i baterijom koštaju najmanje 10.000 evra za klasične automobile, plus trošak za više od 100 sati rada.

Onaj ko je u stanju da sve sam instalira, taj će uštedeti mnogo novca. Savete može da dobije i od firmi poput „Elere“. Međutim, kada je reč o oldtajmerima, prepravka se ekonomski ne isplati, kaže Herb. „Oldajmeri se generalno ne voze mnogo i operativni troškovi nisu važni. Prepravka je u tom slučaju više hobi.“

Firma Hans-Georga Herba dobija dva do četiri zahteva za prepravkama nedeljno. Međutim, zamena motora se ni kod običnih automobila ne isplati, naglašava Herb. „Kada me za savet pitaju ljudi koji imaju recimo Folksvagen Polo, ja im kažem: Folksvagen ’E-Up’ možete da dobijete mnogo jeftinije i verovatno je mnogo bolji od prepravljenog Pola. Nema smisla raditi prepravke za takve automobile.“

Prepravka – posao budućnosti

U radionici na prepravku čekaju i tri potpuno nova kamiona. Jedan od njih je „Fuso“, mali kamion Dajmlera i Micubišija koji se do sada proizvodio samo s motorom na unutrašnje sagorevanje. On sada dobija električni pogon na sva četiri točka elektromotori, dobija baterije, kao i posebno razvijeni softver. „Ova vozila su vrlo dobra za zimske uslove i zato radimo malu seriju vozila s električnim pogonom na četiri točka za uža gradska jezgra.“

Herbova i slične radionice dobijaju narudžbine prvenstveno iz gradova i opština u zemljama Evropske unije, jer oni moraju da ispune nove zahteve EU za zaštitu klime. Cilj je da se smanji emisija štetnih gasova, ali i buka koju proizvode motori s unutrašnjim sagorevanjem. I veliki dostavljači, poput američkog isporučioca paketa UPS, u sve više svojih vozila ugrađuju električne motore.

(Telegraf.rs/Dojče vele)