Stojadin slavi 50. rođendan: Nekad se na njega čekalo mesecima, "keca" kupovali preko veze

Na današnji dan, 16. novembra 1971. godine sa proizvodnih traka stare fabrike u Kragujevcu sišao je prvi serijski primerak "Zastave 101", piše portal "Vrele gume".

Preporučujemo

Konkurencija? Koja konkurencija?

Njegovi parnjaci i savremnici tehnološki su bili zaostali u nekim ranijim decenijama: Kadett B, VW 1200J, NSU 1200, Škoda 100/110, Ford Escort, Moskvič...

Konkurenti u tehničkom smislu bili su Peugeot 204/304, Simca 1100, Austin 1100/1300. Treba pomenuti Renault 12 (iako je imao uzdužno postavljen motor) pa i Citroenov GS, koji se te 1971. prodavao u SFRJ po istoj ceni kao Stojadin nacionale! Ali hajde da ne kvarimo rođendansko slavlje.

Tipičan Jugosloven

Zastava 101 je u automobilskom smislu bila ogledalo SFRJ. Tadašnja prodaja i opremljenost išla je uzlaznom linijom prateći rast standarda tokom 70 –tih.

O tome svedoči rekordna brojka 88.918 proizvedenih primeraka 1979. godine, što je danas san modernog FCA u Kragujevcu na godišnjem nivou proizvodnje.

U to vreme pojavilo se izdanje Mediteran, u čast Mediteranskih igara u Splitu, sa troje vrata i zanimljivom opremom u kojoj su bila čak i tonirana stakla. Dugo je važio za najbolje i najdugovečnije karoserijsko izdanje Z101.

Tokom te decenija nizali su se modeli: Standard, De lux , 101 L, Confort, Special, Super.

Liste čekanja znale su povremeno da budu i po pola godine, a "keca" preko veze bi nabavio neko ko je "uspeo u životu". U ostalim socijalističkim zemljama automobili su se čekali ne 5-6 meseci, već toliko godina!

Mikro i makro ekonomija

Format proizvodnje „Zastave 101“, bio je jedan od zamajaca jugoslovenske ekononomije.

"Supstitucija uvoza" bila je mantra praćena onom drugom "povećanje izvoza". Svaka komponenta koju su mogli da osvoje domaći proizvođači obavezno bi se našla u Stojadinu. Cela Jugoslavija je radila Stojadina i cela Juga ga je kupovala. Savršen ekonomski krug. Naravno da bi se sve to u samopravljačkoj ekonomiji vrtelo kako treba moralo je da uleti malo čvrste valute da podrži onu našu sklonu inflaciji i devalvaciji.

Rešenje problema: Izvoz u zapadnu Evropu. U Francuskoj je interesantna verzija "stojadina" ponela ime "Zastava Nogaro" - neka se javi neko ako ima primerak vraćen iz izvoza.

Pored toga Stojadin se licencno sklapao u Poljskoj u pogonima FSO.

A kada "nema problema" opuštencija poremeti dotok komponenti na pokretnu traku, spas je stizala u obliku kompletnih motora iz Argentine. Kome je zapao ovakav Stojadin dobio je višegodišnju licencu na "kafansko hvalisanje", jer je izbegao Rakovački agregat promenjivog kvaliteta.

Koliko Stojadina toliko priča

I dok je danas ocena za koga je namenjen neki novi auto obavezna stvar prilikom novinarskih testova "stojadin" je imao tu moć da se poistoveti sa ličnošću vlasnika. Mogao je da bude ulickan porodični transporter, koji se vikendom prao na reci, uz prateće trešenje tepiha, jer rečna voda je mekša od ove hlorisne iz vodovoda.

Bio je i terensko vozilo u bespućima do vikendice, pa i neumorni tegljač džakova cementa za gradnju iste. A u rukama tjunera iz komšiluka, postajao je mašina koja na svih 20 km punog profila auto puta Beograd - Zagreb , ostavlja u plavom dimu auspuha tamo neke gastabajterske Mercedese.

Nije posedovao gotovo nikakvu elektroniku, u slučaju nužde dovoljan je bio i krompir umesto kondezatora i ženske najlon čarape ako kaiš vodene pumpe zakaže.

I opet brojke

Ostaće zabeleženo da je do tog tužnog 20. novembra 2008. godine sa proizvodnih trka u Kragujevcu i delimično Somboru (pik ap) sišlo 1.045.458 primerka Zastave 101, koja se u tom trenutku zvala nekako bezveze „Skala 55“.

Istorija Stojadina puna je uspona, ljubavi, strasti pa i dugog propadanja. Ali tu je i jedna milionska cifra koja će ostati nedosanjani san Fiata 500L.

(Vrele gume)