7 stvari koje niste znali o brzoj vožnji, posle kojih ćete se drugačije ponašati za volanom

 
 
 ≫ 
  • 4

Ne treba mnogo objašnjavati zašto je brzina jedan od najčešćih uzročnika saobraćajnih nesreća, ali ovi podaci još bolje argumentuju ono što već znamo...

Mnogi vozači smatraju da je brzina samo jednostavniji način da se negde stigne za kraće vreme. Istaživanja su pokazala da samo manji broj ljubitelja brze vožnje zaista stalno razmišlja o mogućim posledicama brze vožnje.

Ne treba mnogo objašnjavati zašto je brzina jedan od najčešćih uzročnika saobraćajnih nesreća. Kretanje velikom brzinom za vozača, pre svega, znači kraće vreme rekacije u slučaju potencijalno opasnosti na putu. Takođe, snaga udara je mnogo veća, a samim tim i posledice koje iz toga proizilaze.

Donosimo vam 7 stvari koje niste znali o brzoj vožnji, koje bi treblo da promene vaš način gledanja na nju (ukoliko spadate u veći deo onih koji vode da "nagaze gas"):

Brza vožnja, bahata vožnja, brzina, brzinomer Foto: Pixabay

1. Za svaki 1 procenat povećanja prosečne brzine, rizik da dođe do saobraćajne nesreće raste za 4, a do fatalnog ishoda za 3 odsto.

2. Vožnja brzinom većom od prosečne povećava rizik od fatalnog ishoda za pešake za 4,5 odsto, ako je brzina kretanja 65km/h umesto 50km/h.

3. Vožnja velikom brzinom podrazumeva mnogo manje vremena za zaustavljanje kako bi se izbegla nesreća. Automobilu koji se kreće brzionom od 40km/h potrebno je minimum 8,5 metara da se zaustavi, dok se pri brzini od 50km/h zaustavni put povećava na 13 metara.

4. U situaciji propisne vožnje, vreme reakcije prosečnog vozača iznosi 1,5, a na auto-putu 2 sekunde. Za svako povećanje brzine od 10km/h vozaču je, u proseku, potrebno dodatnih 4,16 metara pre nego što odreaguje. Kod voženje velikom brzinom, vozači često precenjuju sebe u svoje vreme reakcije.

Točak Brzina Printscreen: YouTube/Top Gear

5. Pešak koga vozilo udari pri brzini kretanja 65km/h ima četiri puta veće šanse da nastrada nego pri brzini od 50 km/h. Statistike govore da bi 2.000 života godišnje u Evropi moglo da bude spaseno, ako bi se prosečna brzina na svim putevima bila smanjena za samo 1km/h.

6. Vidno polje vozača se sužva sa povećanjem brzine, pa tako pri brzini od 130km/h iznosi samo 30 stepeni.

7. U sudaru pri brzini od 70km/h rizik od fatalnog ishoda se povećava za 16 odsto za putnike u automobilu i duplo više - 38 odsto za pešake. U slučaju vožnje brzinom do 80km/h ta verovatnoća raste na 33 odsto za putnike i 61 odsto za pešake.

Video: Sumanuti pohod na Beograd brzinom od 180 na sat: Tara se bahatila i divljala posle diskvalifikacije

(Telegraf.rs)

Video: Comtrade System Integracije prvi u regionu koristi naprednu OpenXDR platformu

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • ILIJA

    14. avgust 2021 | 13:09

    Istraživanja su takođe pokazala da se najmanji broj nezgoda dešava ukoliko vozilo stoji. Šanse da parkirano vozilo udari pešaka, smanju se za 100%. Takođe je utvrđeno da vozač u vozilu koje stoji ima vidno polje od 160°, a da mu se brzina reakcije povećava procentualno dužini stajanja.

  • Bh

    14. avgust 2021 | 09:37

    Booze pomozi, i daj pamet ovim mladim vozacima koi ne znaju posledice saobracaja !

  • ILIJA

    14. avgust 2021 | 22:47

    @SVETI PETAR, da si toliko pametan koliko misliš da jesi, ne bi se krio iza imena svetca. Moj komentar je sarkastičan ali pošto vidim da si ti stručnjak za brda, ovce i krave a expert za jarčeve, ne vredi tebi govoriti...

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA