Kako radi sistem za praćenje pritiska vazduha u gumama?

Danas svaki iole noviji automobil ima sistem za praćenje pritiska u gumama. Ovaj sistem je odavno postao obavezan kod svih automobila u prodaji u EU, a mnogi su ga imali i pre nego što je postao obavezan.

Na engleskom se naziva „tire-pressure monitoring system“ ili kraće TPMS. Postoje „primitivne“ verzije, ali i veoma napredne, koje mogu da prikazuju i temperaturu u gumama.

Pročitajte uputstvo

Pošto mogu da postoje značajne razlike od modela do modela, obavezno pročitajte u uputstvu za svoj automobil deo o načinu rada ovog sistema. Ukoliko TPMS nije podešen kako treba, neće moći da obavlja svoj posao kako treba, pišu Polovni automobili.

Gume su jedini kontakt vašeg automobila sa asfaltom. Nedovoljno naduvane gume se brže i neravnomerno troše, auto lošije koči i troši više goriva, lošije se ponaša u krivinama, lakše dolazi do oštećenja i gume i felne...

Verzija bez senzora

„Primitivna“ verzija ovog sistema oslanja se na podatke sa ABS senzora koji mere brzinu okretanja svakog točka. Ukoliko sistem registruje da se jedan točak vrti brže od ostalih, aktiviraće upozorenje da nešto nije u redu.

Uglavnom je to ovakva lampica:

Ovo rešenje se zasniva na tome što se guma u kojoj je pao pritisak slegne i tako se praktično smanji prečnik točka. Pošto je sada prečnik tog točka „efektivno“ manji od prečnika ostalih točkova, on će više puta da se okrene na određenoj pređenoj razdaljini, odnosno okretaće se brže.

Kada kompjuter registruje ovaj podatak, upaliće se lampica.

Ovaj sistem se naziva i indirektni TPMS, pošto ne meri „direktno“ pritisak u gumama, već poredi brzinu okretanja svih točkova, brzinu kretanja vozila i eventualno još neke parametre (zavisi od toga koliko je sistem napredan/precizan), pa na osnovu toga procenjuje kada je u jednoj ili više guma suviše pao pritisak vazduha.

Ovakav sistem može da registruje da su izduvane i sve četiri gume na osnovu poređenja brzine njihovog okretanja i brzine kretanja vozila. Međutim, sistem mora prvo da bude pravilno kalibrisan sa propisanim pritiskom u gumama, kako bi kompjuter imao odgovarajuće podatke za poređenje.

Prednost indirektnog TPMS-a su niski troškovi, pošto nisu potrebni senzori ili drugi uređaji, već samo softver koji će na osnovu već dostupnih podataka javiti kada se pojavi problem. Tu su i mane u vidu nepouzdanosti, ali zato treba pratiti preporuke i proizvođača automobila i proizvođača guma.

Ukoliko se probuši ili iz nekog drugog razloga izduva guma, nakon sređivanja problema, vozač treba da naduva sve gume na propisan pritisak, a zatim da resetuje sistem kako bi kompjuter dobio nove podatke.

Konkretno, da bi se sistem nakon sređivanja problema na odgovarajući način kalibrisao, nakon što se gume naduvaju na propisan pritisak i sistem resetuje, treba voziti npr. 20 minuta ili više da bi sistem izmerio i zapamtio razne parametre.

Ponavljamo – pročitajte uputstvo za automobil, pošto ovaj sistem neće raditi kako treba, odnosno neće biti dovoljno precizan ukoliko ga pravilno ne podesite.

Savetuje se da se indirektni TPMS resetuje i nakon rotacije točkova, popravke ABS-a, kupovine novih guma, neke ozbiljnije intervencije na vešanju...

Verzija sa senzorima

Naprednija verzija ovog sistema naziva se direktni TPMS. On funkcioniše tako što u svakom točku postoji senzor koji meri pritisak i u realnom vremenu šalje podatke kompjuteru.

Tako je moguće da vozač na displeju vidi pritisak u svakoj gumi i da reaguje i u slučaju malog odstupanja. Neki sistemi prikazuju i temperaturu u gumi.

Senzori imaju baterije, ali one uglavnom traju dugo, tako da vozač ne mora da brine po tom pitanju. Međutim, neretko je baterija integralni deo senzora, pa kada se potroši, ne može da se stavi druga, već mora da se kupi novi senzor.

Naravno – u uputstvu za auto pročitajte deo o ovom sistemu i mogućim problemima sa senzorima, kako se ne biste našli u neprijatnoj situaciji.

Iako sistem sa senzorima ima brojne prednosti, takođe ima i mane. Situacija je generalno mnogo komplikovanija nego kada je u pitanju indirektni TPMS koji radi uz pomoć senzora ABS-a. Postoje razni tipovi, pa su kod nekih određene mane izraženije nego kod drugih.

Zato ne možemo ništa da generalizujemo i savetujemo da se upoznate sa svim aspektima funkcionisanja sistema za kontrolu pritiska u gumama uz pomoć senzora na vašem automobilu. Jedino tako ćete znati šta je kada potrebno uraditi, šta možete sami, za koju intervenciju je potrebno da idete kod vulkanizera i slično.

Kao i svaki drugi uređaj, senzor može da se pokvari ili ošteti. Životni vek im je obično pet do deset godina, mada uvek ima izuzetaka – zavisi od proizvođača, uslova u kojima „rade“, itd.

Postoje tipski senzori namenjeni određenim modelima, a tu su i univerzalni raznih proizvođača koji mogu da se koriste npr. na 97% vozila. Originalni senzori su ponekad veoma skupi, ali zato postoje jeftiniji zamenski, kao što je slučaj i kod mnogih drugih delova.

Senzore možete da ugradite i na poseban zimski set točkova, npr. ukoliko zimi želite da koristite čelične felne sa zimskim gumama.

Obavezan kod automobila sa run-flat gumama

I pre nego što je postao obavezan kod svih automobila, ovaj sistem je bio obavezan kod onih koji su koristili run-flat gume. Razlog je jednostavan - velika je mogućnost da vozač ne primeti na vreme da se run-flat guma probušila ili da je iz nekog drugog razloga znatno pao pritisak vazduha, pa će nastaviti da vozi normalno.

Ovakva situacija je opasna zato što run-flat guma nije predviđena da se „beskonačno“ koristi izduvana, već da omogući vozaču da bez zaustavljanja na kiši ili na nekoj opasnoj deonici puta dođe do vulkanizera, kuće ili bezbednog mesta odakle može da pozove npr. mobilnog vulkanizera.

Nakon bušenja run-flat gume može da se nastavi vožnja npr. još 80 kilometara uz maksimalnu brzinu od 80 km/h.

Nakon ovakve vožnje guma više nije za upotrebu i mora da se baci. Obavezno pročitajte uputstvo da biste znali koliko smete da pređete pri kolikoj brzini kada se guma probuši – nije isto za svaku gumu i za svaki auto!

Ukoliko sa probušenom run-flat gumom nastavite da vozite više i brže nego što je maksimalno predviđeno, postoji opasnost da dođe do njenog ozbiljnijeg oštećenja, što može da dovede do gubitka kontrole nad vozilom u krivini, pri kočenju i slično.

Zaključak

Bez obzira na sistem koji vaš auto ima, pritisak u gumama bi trebalo proveravati najmanje jednom mesečno.

Sistem može da se pokvari, a da vi toga niste ni svesni. Može da bude loše podešen, pa da vas ne upozori kada treba ili da izaziva lažne „uzbune“ i slično.

(Telegraf.rs/Polovniautomobili.com)