Mercedes i Audi punim gasom jure u električnu budućnost, BMW veran benzincima bar još 20 godina?
Nakon što je prethodno objavio potpuni prestanak razvoja motora sa unutrašnjim sagorevanjem, Audi je ove nedelje iznenadio najavom da već od 2026. u ponudi neće više imati automobile sa klasičnim pogonom.
Samo nekoliko sati nakon te objave, slična informacija stigla je i iz Daimlera. Nemačka kompanija u čijem vlasništvu je Mercedes-Benz, najavila je sličan pristup kada je o strategiji elektrifikacije reč.
Mercedes će lansirati električne modele planirane za sredinu dekade ranije nego što je planirano. Automobili, predviđeni da stupe na scenu 2024. odnosno 2025. godine, debitovaće godinu dana ranije, dok će njihovi SUS ekvivalenti istovremeno biti izbačeni iz ponude. Za sada ništa nije zvanično, mada se kao izvor navode ličnosti bliske dešavanjima, prenose Vrele gume.
Pretpostavlja se da će šef kompanije, Ola Kelenijus, ubrzani tempo rada na implementaciji "zelenih" pogonskih sklopova najaviti pre letnje pauze. Ovaj novi potez dolazi kao logičan nastavak planova objavljenih u februaru ove godine, kada je rečeno da će Mercedes prekinuti proizvodnju nekih kupea i kabrioleta koji se sporije prodaju, i da će se fokusirati na razvoj naredne generacije električnih vozila.
Što se Mercedesovog arhirivala BMW-a tiče, prethodno je saopšteno da će minhenska kompanija ostati posvećena motorima sa unutrašnjim sagorevanjem još najmanje 30 godina. Mini bi mogao da se prebaci na "elektriku" mnogo ranije, ali BMW očigledno želi da iskoristi potražnju za svojim modelima pogonjenim četvorocilindarskm i šestocilindarskim benzincima i turbodizelima još najmanje dve decenije.
Naravno, ne bi bilo iznenađenje da Bavarci revidiraju svoju strategiju elektrifikacije, kao što su ne tako davno uradili sa blagim hibridima, gde su im Audi i Mercedes daleko odmakli. Još veći pritisak na ukidanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem bi mogao da dođe od velikog broja političkih i ekoloških entiteta kao što je Transport & Environment, koji je nedavno kritikovao mnoge proizvođače zbog nedostatka ambicioznih ciljeva vezanih za ukidanje automobila na fosilna goriva.
(Telegraf.rs/Vrelegume.rs)
Video: Vujanić: U Srbiji je propisano da odeća ne sme da ometa bezbednost upravljanja
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Bobby
Цифре говоре, овде само угрубо, али говоре. У Србији има око 2 мил. путничких возила. Нешто преко тога, аутобуса, камиона,.... итд. Нека сви они пређу просечно годишње 10.000 км, односно да упросечимо нека претпоставка буде да сви троше дизел и потроше по 1.000 л дизела годишње. 1 л дизела даје 38МЈ енергије што је око 10 (10,1) кВч. Значи свако возило грубо годишње потроши енергије у количини од 10.000 кВч. а 2 мил. возила значи потроше 20 млрд. кВч годишње, односно 20 мил. МВч, или 20.000 ГВч. Да бисмо 20.000 ГВч добили у потребном капацитету, износ поделимо са 8760 часова у години и добијемо потребан капацитет од око 2,28 ГВ. ТЕ Никола Тесла Б1 и Б2 су око 1,24 ГВ. Значи, математика каже, када би сутра сви прешли на електро возила, биле би нам потребна четири ТЕ Никола Тесла у капацитету Б1. Заглупљивање и залуђивање процентићима од ветро и соларне енергије овај пут сам оставио са стране, јер довољно је уопштено, а ако бисмо додали све оне аутобусе и камионе, ни тај "додатак" у производњи ништа значајније не би променио. Према томе, електро возила озбиљно прете да наруши животну средину оваквом тражњом за енергијом, а уз то би утицала и на значајно повећање тражње, па тиме и цене за истом. Ако се на то све додају трошкови експлоатације литијума, долазимо до закључка да је ова халабука око електро возила више него бесмислена.
Podelite komentar