Obrazloženje zašto varaš: Na sve to što si napisao sam već više puta odgovorio i pre nego što si napisao - ranije. Drugo, ti pričaš o nekoj svojoj bajci u budućnosti a ja o stvarnom stanju stvari danas. Treće, pomenuo sam i tu budućnost i objasnio i u mom direktnom odgovoru tebi ovde da ma kolika da ti je maksimalna efikasnost fosilnih motora, kada ih staviš u kola sve to pada u vodu. Ni to nećeš da priznaš a vrlo ti je jasno. U svakom slučaju, zbog toga ma koliku efikasnost da sebi i drugima odsanjaš, to bi više pogodovalo električnim kolima. Probudi se iz kome, budućnost stiže i odlična je, bolja od svega što si iskusio ili mislio do sada - električna.
Lazes, nije istina da izkoriste 15% Dvotaktni dizel motor ima iskoristivost oko 50 posto, pa je s time veća u odnosu na četvetotaktni dizelaš koji u automobilu ima iskoristivost od samo 35 posto. Novi Renaultov dvotaktni dizelski motor lakši je za 40 kg od četverotaktnog dizelskog motora iste snage. Pri tom dvotaktni dizelski motor postiže najviše 4.000 o/min. Renault se odlučio za ovaj model dizelskog motora, jer troši znatno manje goriva, pa samim time ima u ispuhu manje čađe i NOx. Renaultovi stručnjaci kažu kako dvotaktni dizel nije ništa bučniji od četverotaktnog dizelskog motora. Pri tom dvotaktni dizelski motor ima manje sastavnih dijelova, pa je njegova cijena u biti na razini benzinskog četverotaktnog motora. Radi se samo o razvoju i istraživanju, a sve ovisi hoće li u negativnoj klimi prema dizelskim motorima ova priča imati šanse da zaživi, prije svega to ovisi o emisiji plinova i mogućnosti zadovoljenja aktualnih i budućih ekoloških normi. Dakle procent je 35% a mozda s nekim novim resenjima poraste na 50%
Znaci lazes i iznosis izmisljenje cinjenice ucestalo!
Neće biti, ne laži sebe i ostale. Priče o 50% i više su u idealnim uslovima i sa posebnim agregatima sa kombinovanim ciklusima. To ih može učiniti pogodnim za - punjenje baterija konstantnom snagom. Automobilski motori to ne postižu. Pogledaj, recimo, Green Car Reports i skorašnji Tojotin "rekorder" od 40% efikasnosti dok ostali izvlače oko 20%. Termalna efikasnost fosilnih motora zavisi od broja obrtaja, opterećenja, temperature, vlage i kvaliteta vazduha i goriva. Čak i da su sve ostale konstante, broj obrtaja i opterećenje nisu i stalno se menjaju u saobraćaju, pogotovo kada se stoji u mestu (recimo na semaforu). Zbog toga nikada (a ni tada) fosilci ne postižu svoju deklarisanu efikasnost. Za razliku od te, zastarele, tehnologije električni pogon nema te probleme u toj meri. Ne troši baš ništa u mestu a ravnomernije je efikasan za razna opterećenja. Kočenje ne gubi ne baca svu energiju na trošenje para vlasnika na kočnice već veći deo vrati u bateriju. Termalni gubici su daleko manji. Evo ti i podatak kome ne možeš da se usprotiviš jer ste mislili da vam odgovara skoro - gustina energije u bateriji je daleko manja nego u gorivu. Tesla Model 3 sa oko 73.5 kWh energije (265 MJ) može da pređe nekih 455 km. To je 58 MJ za 100 km. Auto ima 1600-1800 kg otprilike + vozač. Jedan litar benzina ima oko 33 MJ, dizela 36 MJ. Toyota Yaris se vodi kao jedan od rekordera u malom trošenju goriva - 5,88 do 7,36 litara na 100 km, odnosno 194 do 243 MJ odnosno 3,3.do 4,2 puta više od (težeg i boljeg) Tesla Model 3. Teslina efikasnost NIJE 100% a efikasnost Yarisa ispadne svega 24%-30% Tesline! Dakle tvoji snovi/bajke o 50% padaju u vodu.
Није јасно из ког разлога се све своди на електро погон, јер је то, из ове перспективе варијанта која даје најмање перспективе у будућности, спрам горивне ћелије и синтетичког горива. Сама гуситна енергије ће се много лакше постићи горивном ћелијом, чији продукт је вода или синтетичким горивом (које не само да ће означити крај ограничењу у природи већ и појаву знатно еколошки прихватљивијег горива). Никакве батерије у скоријој перспективи не могу постићи густину енергије фосилних горива и то је само бацање новца и губљење времена.
Zato što je apsolutno najbolji i najčistiji od svega što imamo. Vodonični (gorive ćelije) su, zapravo, električni sa manjom baterijom i generatorom na vodonik koji jeste čistiji od fosilnih goriva ali nije ni u kom pogledu bolji od prosto velike baterije. Samo je naftni kartel gurao ovo jer su u tome videli način na nastave lošu zavisnost sveta od njihovih proizvoda. Sintetička goriva su još manje efikasna i prljavija od drugih varijanti. Mogu biti i najskuplja i, zapravo, najprljavija zavisno od procesa proizvodnje. Čak i da se nađe rešenje za to električna kola su prosto bolja, nema smisla ići unazad, a mogla bi biti punjena strujom i generatora na to fiktivno čisto sintetičko gorivo i bila bi čistija od kola na njih jer generatori mogu biti višestruko efikasniji od automobilskih motora. Inače, gustina energije je već više nego dovoljna.
Zato što je apsolutno najbolji i najčistiji od svega što imamo. Vodonični (gorive ćelije) su, zapravo, električni sa manjom baterijom i generatorom na vodonik koji jeste čistiji od fosilnih goriva ali nije ni u kom pogledu bolji od prosto velike baterije. Samo je naftni kartel gurao ovo jer su u tome videli način na nastave lošu zavisnost sveta od njihovih proizvoda. Sintetička goriva su još manje efikasna i prljavija od drugih varijanti. Mogu biti i najskuplja i, zapravo, najprljavija zavisno od procesa proizvodnje. Čak i da se nađe rešenje za to električna kola su prosto bolja, nema smisla ići unazad, a mogla bi biti punjena strujom i generatora na to fiktivno čisto sintetičko gorivo i bila bi čistija od kola na njih jer generatori mogu biti višestruko efikasniji od automobilskih motora. Gustina energije je već više nego dovoljna. Jednaka gustina nije ni potrebna. Fosilci izgube po 85% te energije (iskoriste svega 15%) dok električni iskoriste 80-90%, odnosno 5-6 pita su efikasniji te i sa 5-6 puta manjom gustinom postižu isto (ustvari bolje, jer su praktičniji i zanimljiviji za vožnju).
Srce električnog pogona je baterija odnosno skladište energije. Rezervoar benzina, dizela ili plina je malih dimenzija, brzo se može napuniti, a vijek trajanja je koliko i ostalih dijelova automobila. S druge strane, pogonska baterija je velikih dimenzija, teška i dulje vrijeme se puni. Električni automobili se kreću gotovo bešumno i bez emisije štetnih plinova. To su velike prednosti za promet u urbanim sredinama, ali potrebno je analizirati cjeloviti životni ciklus od proizvodnje sirovina, same proizvodnje, pogona do gospodarenja otpadnim automobilom (LCA odnosno AŽC -Analiza životnog ciklusa). Svaki korisnik električnog vozila zna da se tijekom korištenja vrlo brzo gubi kapacitet litij ionskih baterija. Kod kupovine rabljenog vozila, osim cijene, ključni čimbenik je starost odnosno isluženost baterije. Većina kupaca polazi od uvjerenja da je električni automobil prijatelj za okoliš. To nije potpuno točno, a u nastavku se ukazuje na bitna ekološka opterećenja električnog automobila.
Električni automobili – Jesu li stvarno prijateljski za okoliš?
Nalazimo li se pred erom električnih automobila? Mediji euforično najavljuju da će do 2025. godine prometovati samo električna cestovna vozila. Međutim jesu li električni automobili toliko prijateljski za okoliš?
Motori s unutarnjim izgaranjem nude neusporedivo veću autonomnost vozilima, ali pogonjena su neobnovljivim izvorima energije i u urbanim sredinama glavni su uzročnik onečišćenja atmosfere. Europska industrija automobila zapošljava 13 milijuna radnika i sudjeluje sa 6 posto u industrijskoj proizvodnji. Automobili proizvedeni u Europi prednjače kvalitetom. Otvoreno je pitanje jesu li europski proizvođači, u donosu na azijske i američke, zaostali u razvoju električnog automobila? Europski proizvođači posljednjih dvadeset godina utopijski su inzistirali na motorima s unutarnjim izgaranjem, naročito benzinskog motora kod osobnih automobila. Nove tehničke mogućnosti su smanjile štetne emisije plinova benzinskog motora. U novom mileniju razvijene su baterije velikog kapaciteta, japanski i američki proizvođači električnih automobila ubrzano povećavaju proizvodnju. Novi modeli električnih automobila imaju sve veći doseg (i više od 400 km) i sve kraće vrijeme punjenja. Mediji ističu da su trenutno u RH troškovi korištenja električnih automobila višestruko niži.
Električni automobil nije novost?
Električni automobili su već početkom prošlog stoljeća obarali brzinske rekorde. Međutim, vrlo mala mogućnost skladištenja električne energije onemogućila je daljnji razvitak električnih cestovnih prometala. Nakon toga se razvoj automobila temeljio isključivo na motorima s unutarnjim izgaranjem (naročito na Otto i Diesel motoru, korištenje Wankel motora nije se održalo). Nakon drugog svjetskog rata automobil postaje simbol slobode kretanja ljudi. Tijekom sedamdesetih godina prošlog stoljeća raste ekološka svijest. U isto vrijeme dogodila se prva naftna kriza te je aktualiziran električni pogon automobila. Mala dostavna i rekreacijska vozila oduvijek su imala i zadržala električni pogon. Međutim, ponovo se pokazalo da mali kapacitet baterije (akumulatora) priječi razvitak električnog cestovnog vozila. S druge strane je ostvaren nezaustavljiv razvitak električnog pogona šinskih vozila. Početkom novog milenija u razvijenim zemljama željeznica je u potpunosti temeljena na električnom pogonu. Isto vrijedi za gradska šinska vozila (tramvaj, podzemna željeznica). Zanimljivo je da je trolejbus, koji također nije ovisan od mogućnosti baterije, u prošlom stoljeću izbačen iz hrvatskih gradova (Rijeka, Split).
Krajem prošlog stoljeća opet nezaustavljivo jača svijest o potrebi zaštite okoliša i o smanjenju potrošnje neobnovljivih izvora. U sve većim naseljima emisije plinova iz automobila snažno onečišćuju atmosferu. Zrak je u nekim metropolama ponekad toliko onečišćen da dolazi i do povremenih ograničavanja kretanja automobila. S druge strane, europska autoindustrija je uporno inzistirala na benzinskim i dizel motorima. Neko vrijeme se poticala proizvodnja dizel automobila, a posljednjih godina autoindustrija najavljuje prestanak proizvodnje osobnih automobila s dizelskim motorom. Azijski proizvođači počinju proizvodnju osobnih automobila s hibridnim pogonom (npr. HEV Toyota). Nastavno, azijski i američki proizvođači na tržištu nude sve više različitih modela električnih automobila (Plug Hybrid Electic Vehicle/PHEV i osobito Feul Cell Electric Vehicle/FCEV). Automobili s hibridnim pogonom upravo pokazuju da je kapacitet baterije središnji nedostatak električnih automobila. Visoka cijena proizvodnje ovakvih vozila je također nedostatak, a niska cijena goriva prednost. U urbanim sredinama električni pogon omogućava i vrlo učinkovito regenerativno rabljenje energije. Električni pogon smanjuje emisiju CO2 i korištenje neobnovljivih izvora energije.
U novom mileniju europski proizvođači automobila dalje uporno inzistiraju na motorima s unutarnjim izgaranjem. Sukladno stanju tehnike i proizvodnim interesima europskih proizvođača, EU sustavno inzistira na postupno sve strožim ograničenjima štetnih plinova iz automobila (Euro 1, pa zatim Euro 2, slijedi Euro 3, Euro 4, Euro 5 i sada aktualan Euro 6). Dizel motor je termodinamički bolji od benzinskog motora, ali ispušni plinovi dizel motora su veliki nedostatak. U jednom času veliki proizvođači automobila, koji su pokušali prikazati bolje ekološke emisije iz motora s unutarnjim izgaranjem bili su drastično i kažnjeni.
Zanemarivanje prednosti električnog pogona automobila uzrokovalo je drastično zaostajanje europskih proizvođača. Glavni problem je što u Europi trenutno nema industrijske proizvodnje baterija za pogon električnih automobila. Francuski ministar energetike je pozvao sve proizvođače baterija i automobila da se udruže u Konzorcij s ciljem zadovoljavanja sve veće potražnje za električnim automobilima. 2018. godine njemačka vlada je izdvojila čak milijardu eura za poticanje proizvodnje baterija.
Nema razvoja bez sirovina
U sljedećim godinama i desetljećima procjenjuje se da će biti sve veća potražnja, a time i sve veća proizvodnja električnih automobila. Njemački Öko-Institut procjenjuje da će se potražnja za osobnim automobilima enormno povećavati. Istovremeno će se bitno mijenjati struktura osobnih automobila. Širom svijeta 2015. godine proizvedeno je 66 milijuna osobnih automobila uglavnom s konvencionalnim motorima (ICE). Do 2030. godine očekuje se dvostruko povećanje potražnje, ali proizvodnja osobnih automobila s konvencionalnim pogonom gotovo se neće povećavati.
Istovremeno se procjenjuje da će se dogoditi ubrzani razvitak baterijski (BEV) te hibridno (HEV) pogonjenih vozila. Automobili s elektromotornim pogonom su budućnost, bez obzira imaju li samo velike baterije (BEV) ili manje baterije, ali i motor s unutarnjim izgaranjem (HEV). Procjenjuje se da se iza 2050. ICE (automobili s unutarnjim izgaranjem) više neće proizvoditi (EU-Recycling 05/2018, S.Thiel). Tada se očekuje proizvodnja 160 milijuna cestovnih vozila, a od toga:
oko trećina hibrida (HEV),
oko četvrtina plugnih hibrida (PHEV),
oko četvrtina električnih (BEV),
malo više od deset posto cestovnih vozila na gorive ćelije (FCEV – Fuel Cell Electric Vechile).
Procjenjuje se da će u 2050. godini udio bicikala (s dodatnim električnim pogonom) biti 30 posto, a oko 10 posto električnih motocikala s dva odnosno tri kotača.
Uglavnom, prema svjetskom scenariju D-2 (utemeljenom na potrebi zaštite klime) sljedećih trideset godina se očekuje sustavno povećavanje potražnje za električnim cestovnim vozilima. Važno je naglasiti da će to uzrokovati drastično povećanje potražnje za sirovinama. Konkretno, od 2015. do 2050. godine pet puta će se povećati potražnja za litijem i to s 150.000 tona na oko 500.000 tona godišnje. To se prvenstveno odnosi na potrebu povećanja proizvodnje osobnih vozila. Ne treba zanemariti ni mogućnosti razvoja baterija na minerale (keramika, staklo), ali za sada povećanje broja električnih automobila znači i povećanje potražnje za litijem.
Suvremeni osobni potpuno električni automobili već (2018.) imaju mogućnost prijelaza 400 km. Sve je veća ponuda i za gospodarskim vozilima na električni pogon. To znači s jedne strane povećanje potražnje za litijem, a s druge strane potrebu gospodarenja isluženim (iskorištenim) pogonskim baterijama s litijem (litij-ionske, litij-željezne baterije tj. LCF – Litthium–Iron-Battery). Do sada je recikliranje litija bilo zanemareno, ali povećana potražnja otvara nove mogućnosti za materijalne oporabe litija. Stručnjaci procjenjuju da će se do 2030. godine recikliranjem baterija osigurati oko 10 posto potrebne količine litija. Do 2040. se očekuje povećanje recikliranja na 40 posto. Recikliranje ne može riješiti problem opskrbe sirovinama, ali može djelomično smanjiti povećanje potražnje za prirodnim sirovinama.
Povećanje proizvodnje baterija uzrokovat će drastično povećanje potražnje ne samo za litijem već i za: kobaltom, niklom i grafitom. Stoga je nužno dugoročno procijeniti svjetske rezerve i učinke recikliranja i obnove baterija. Procijenjene svjetske rezerve litija su oko 14 milijuna tona (2016.). Ako uključimo povećano recikliranje, svjetskog resursa litija je 46,9 milijuna tona, te do 2050. ne bi trebalo biti problema.Do 2030. očekuje se povećanje potražnje za kobaltom od 260.000 tona, a do 2050. na više od 800.000 tona. Kobalt je, pored litija, nužan za proizvodnju NMC baterija odnosno LINIMNCo (Lithium Nickel Manganese Cobalt Oxid) kao i NCA – Lithium Nickel Cobalt Aluminium Oxid baterija. Do 2030. godine očekuje se obnova litij-ionskih baterija od oko 10 posto, a do 2050. na oko 40 posto. Svjetske rezerve kobalta procijenjene su na 120 milijuna tona te se također do 2050. ne očekuje problem iscrpljivanja pričuva kobalta.Nikal se također nalazi u NCA baterijama. Nikal je potreban za proizvodnju NMC baterija u omjeru 6 dijelova nikla, 2 dijela mangana i 2 dijela kobalta. Pokazalo se da se u baterijama kobalt može zamijeniti niklom. 2030. godine se očekuje potrošnja nikla od 830.000 tona, do 2050. potrošnja će se povećati na oko 2,6 milijuna tona. Svjetske rezerve nikla su procijenjene na 130 milijuna tona. Uvažavajući ponovnu uporabu baterija i recikliranje nikla, do 2050. godine ne očekuje se iscrpljivanje rezervi nikla.Potražnja za grafitom, koji je također nužan u proizvodnji baterija, treba se do 2030. godine povećati na 1,6 milijuna tona te na 5 milijuna tona u 2050. Svjetske pričuve grafita procijenjene su na oko 250 milijuna tona, a uz obnovu i recikliranje svjetski resurs grafita procjenjuje se na čak 800 milijuna tona. Prirodni grafit moguće je zamijeniti sintetskim tj. umjetno proizvedenim grafitom. Stoga je Studija Öko-Instituta ukazala da za ubrzani razvoj električnih automobila grafit neće biti ograničavajući element.Ubrzana proizvodnja električnih automobila neprijeporno će uzrokovati značajno povećanje litija, nikla, mangana, kobalta i grafita. Poznate svjetske prirodne zalihe tih vrijednih elemenata su ograničene, ali do 2050. godine biti će dostatne. Međutim, zalihe sirovina nužnih za proizvodnju baterija nisu u svijetu jednako raspoređene. Primjerice, najveće svjetske pričuve litij-karbonata i litij-oksida nalazimo u dvije države (Čile, Kina). U posljednje vrijeme se najavljuje da se u Srbiji (Loznica) nalazi 10 posto svjetskih pričuva litija (jadarita tj. natrij-litij-bor silikata). Zato povećana potražnja za sirovinama potrebitih za proizvodnju baterija može uzrokovati geopolitičke napetosti.
U cilju smanjenja ovisnosti o ključnim sirovinama, istražuju se i nove vrste baterija. Na stručnom skupu „Recycling-und Rohstoffkonferenz“ održanom 2018. godine u Berlinu su analizirane i mogućnosti proizvodnje baterije iz takozvanih „nekritičkih“ elemenata (natrija, magnezija kao i cinka, kalcija i aluminija).Srce električnog pogona je baterija odnosno skladište energije. Rezervoar benzina, dizela ili plina je malih dimenzija, brzo se može napuniti, a vijek trajanja je koliko i ostalih dijelova automobila. S druge strane, pogonska baterija je velikih dimenzija, teška i dulje vrijeme se puni. Električni automobili se kreću gotovo bešumno i bez emisije štetnih plinova. To su velike prednosti za promet u urbanim sredinama, ali potrebno je analizirati cjeloviti životni ciklus od proizvodnje sirovina, same proizvodnje, pogona do gospodarenja otpadnim automobilom (LCA odnosno AŽC -Analiza životnog ciklusa). Svaki korisnik električnog vozila zna da se tijekom korištenja vrlo brzo gubi kapacitet litij ionskih baterija. Kod kupovine rabljenog vozila, osim cijene, ključni čimbenik je starost odnosno isluženost baterije. Većina kupaca polazi od uvjerenja da je električni automobil prijatelj za okoliš. To nije potpuno točno, a u nastavku se ukazuje na bitna ekološka opterećenja električnog automobila.Za cjelovitu ekološku analizu smanjenje kapaciteta baterije je važna, ali ne i najvažnija točka. Nužno je početi s analizom utjecaja na okoliš, analizom uvjeta pridobivanja sirovina potrebitih za proizvodnju električnih automobila i posebno za proizvodnju baterija. Prethodno je detaljno objašnjeno da do 2050. godine ne bi trebalo biti problema s osiguranjem ključnih sirovina za proizvodnju baterija. Međutim, često se zanemaruje velik utjecaj na okoliš tijekom proizvodnje sirovina. Iskop rudača potrebnih za proizvodnju sirovina, prvenstveno u nerazvijenim zemljama, ostavlja veliku količinu jalovine (brda otpada). Pored toga, kod pridobivanja kobalta ogromna su opterećenja okoliša teškim metalima, a kod proizvodnje litija naročite su ugroze voda. Zato analiza ekološke prihvatljivosti za okoliš svakako treba uključiti opterećenja okoliša tijekom pridobivanja litija i kobalta. U svakom slučaju, korištenje električnog vozila je povezano sa značajnim ugrozama okoliša i osobito zdravlja tijekom proizvodnje sirovina (odnosno recikliranja isluženih baterija).
Švedski Institut za istraživanje okoliša 2017. godine je Studijom (koju naručio Berliner Thinktanks Agora Verkehrswende) ukazao da za proizvodnju litij-ionskih baterija treba i mnogo električne energije. San o mobilnosti električnim vozilima bez štetnih emisija je razbijena. U Europi, usprkos svim preporukama za korištenje obnovljivih izvora, još uvijek se veliki dio električne energije proizvodi u elektranama koje su štetne za okoliš. Električni automobili zapravo samo trenutno smanjuju štetne emisije plinova u naseljima gdje je najgušći cestovni promet. Dieter Teufel, voditelj njemačkog Instituta za okoliš i procjene razvitka iz Heidelberga, je izjavio:Električni automobili su približno jednako štetni kao dizelski automobili“.
Апсолутно нетачно, односно било би тачно када би се електрична возила пунила искључиво електричном енергијом добијеном сунчевом, хидро и енергијом ветра. Овако, само је ауспух замењен димњаком.
Pominješ ceo životni ciklus ali ga ne primenjuješ jednako za sve, tako da su za džabe kucao toliko. Pogledaj izveštaj nezavisnih naučnika koji gledaju ceo ciklus svih vrsta automobila i videćeš da ta propaganda propadajuće fosilne industrije ne prolazi ni najmanje među onima koji imaju dovoljno mozga da shvate ko bi kako voleo da ih laže i da potraže informacije na više mesta. Pogledaj recimo Cleaner cars from cradle to grave. Ima i novijih, sa još boljim podacima (za električne, naravno), ali ovaj je lep. Uostalom to vide i vlade i narod i rade na tome da reše problem a ne da mažu oči narodu sa bi naftni kartel nastavio da zarađuje.
Novo istraživanje Nemačkog auto moto kluba (ADAC) otkrilo je koji su najveći problemi električnih automobila u njihovom korišćenju.
Za početak velika većina korisnika nema mogućnost punjenja kod kuće.
Čak dve trećine Nemaca ima loše uslove punjenja električnih automobila kod kuće, ali čak i kad postoji podzemni parking ili garaža, njih 96 posto nema ni jednu utičnicu.
Samo dva posto podzemnih garaža sa više od 10 mesta za parking ima bar jednu utičnicu.
Inače prema poslednjim podacima od 47,1 miliona automobila u Nemačkoj samo 200.000 su električni ili hibridni automobili.
Nemački zvaničnici pokušavaju da motivišu kupce da nabavljaju više ovakvih vozila, ali samo četvrtina anketiranih kompanija planira prelazak sa benzinskih na električna vozila.
Pored loših uslova za punjenje, ostali razlozi za slabo interesovanje su visoki troškovi, tehnički problemi, skupi kvarovi i pravne nejasnoće
Za punjenje kod kuće: tačno je da veliki deo ljudi koji žive u stambenim zgradama bez garaža/parkinga to nemaju. Ali to nije jedino mesto gde se pune. Fosilce praktično niko ne puni kod kuće. Električne možete puniti i dok ste na poslu, kupovini, itd. Fosilne ne možete. Električni automobili tek dolaze ali uzimaju primat. U Norveškoj je većina kola električna. O troškovima ili lažeš ili nisi informisan - manji su sa električnim nego sa fosilnim (operativni i ukupni) i zahtevaju manje održavanja. Kvarova ima manje - Tesla jw, recimo, u rangu fosilaca ali samo ako foailcima "oprostite" redovne kvarove ... pardon, "održavanje". Kod Tesle toga nema. Pravne nejasnoće se rešavaju. Što se fosilnih tiče već je pravno jasno da su prošlost.
El vozac, vesto izbegava istinu o nabavci litijuma, cobalta i ostalih potrebnih stvari, zagadenje kod proizvodnje, zagadenje kod proizvodnje el energije, nadalje vreme, punjenja, da to je velik problem posto vreme provedeno na punjenju vozilo nije dostupno za obavljanje voznje i koliko god pricao da ne moras cekat i da radis drugo, ti zapravo cekas jer i da hoces ne mozes vozit prazan auto a punjenje traje, cena el vozila i dalje preskupa u odnosu na klasicna vozila.... Klasicna vozila ce se prodavat jos minimalno 10 godina a mozda i duze sto znaci da ce se vozit bar jos 30 godina, jednostavno nije moguce u tako kratko vreme zbrinut milijarde fosilinih vozila! I sta god el vozac napisao i slago, cinjenicno stanje je takvo kakvo jeste i njegove lazi to nece promenit.
Naprotiv, nemam šta da izvegavam. Litijuma ima koliko god hoćeš a potreban je vrlo malo - kao začin praktično - oko desetak kg za celu Tesla bateriju. Neke baterije ne koriste kobalt uopšte (npr. Tesla Model 3 proizveden u Kini) a u drugim su smanjili upotrebu istog. Zagađenje samo gledam ukupno i električna kola posle jedne do dve godine prosečne upotrebe negiraju bilo koje istorijsko veće zagađenje usled ranijeg prljavijeg procesa pravljenja baterija. Pročitajte "Cleaner cars from cradle to grave". Električna vozila su u proseku u svakom momentu spremnija za vožnju od fodilaca jer se ne moraju gubiti vreme, živci i novci na odlaske na pumpe i točenje pa ih je lako održavati praktično stalno punim. Ja ne moram čekati apsolutno ništa. Ja jedem, radim, uživam u životu i nerviram zadrte. Drugom rečima ja manje čekam svoj auto za celu godinu nego ti što bukvalno gubiš vremena na svoj za samo mesec dana. Cena električnih jeste veća ali su ukupni troškovi manji, ne vredi ti da kriješ. Svakome je to odavno jasno - zato su ljudi i kupovali skuplje plimce i dizelaše radi kasnije uštede samo što je ta razlika SMEŠNA u odnosu na električne čija vožnja košta bukvalno 10 (deset!) puta manje nego na benzin sada u Srbiji. Fosilaši će se prodavati još dugo, slažem se, sve više kao otpad i za sve manji cenu. Neki će ih i voziti, gorivom koje poručuju poštom jer ga neće moći da kupe lokalno. Činjenično stanje nije tvoja želja već ono što se dešava, a to svi sem tebe i nekolicine shvataju. Ja sam ukazao na podatke i izveštaje, kao i na tržišne zakone. Ti? Samo prazne tvrdnje i optužbe. E sad, ajde se dohvati pa nađi koliko i kako zagađuju fosilci, počev od pravljenja bušotina radi crpljenja sirove nafte. Ili pročitaj Cleaner cars from cradle to grave. Onda skokni do pumpe i vidi koliko te košta da voziš 100 km. Pa pogledaj svoj račun Za struju te vidi koliko košta DODATNI kWh. Treba ti njih oko 20 za 100km (oko 80 dinara u Srbiji). A onda se seti redovnih kvarova, pardon održavanja koje električni prosto nemaju.... Ježim se.
Невероватно је да у Србији постоје људи који верују да ће возити електро возила по постојећим ценама киловат сата ! Цена горива је 50 динара по литру, све остало су царине, порези и акцизе. То чека и киловат час, само је питање времена када за то дође време. Чим се смање приходи буџета по основу пореза и акциза на горива, следује оптерећење ел. енергије за возила.
@Bobby: Ne znam ko u to veruje. Ja ne verujem ali situacija trenutno jeste takva. Ono što je važno je da bez obzira na eventualno ukidanje poreza na gorivo nikada vožnja na isto neće biti jeftinija nego na struju, a ni bolja. Više puta sam objasnio zašto, ali podsetiću. Ako, kao u nekoj bajci, neko pojeftini i pročisti gorivo, električna vozila napajanja strujom iz generatora na to gorivo bi ga trošila značajno manje nego vozila direktno na to gorivo. Samim tim bi bila i čistija a definitivno su bolja.
Varas se kao i obicno, zanemarujes cinjenice i problematiku... Kako mislis da ce se dogodit prelaz s fosilnog na elektricni??? Kako mislis da ne moze ti niko naplatit, naravno da moze osim ako bas ti sam pravis toliko energije u sto sumljam a i u slučaju da je tako bio bis kap u moru! Sta mislis da se vise nece naplacivat putarina, ceste se moraju odrzavat a to treba platit. Po sadasnjim analizama prica je takva da ce s vremenom el energija poskupit, potrebno je isto tako napravit ifrastrukturu koja moze podrzati ogromnu glad el vozila, a ako se stvarno desi nagla zamena fosilni za elektricni u velikim smo problemima jer broj stanica je nedovoljan a da stvar bude gora vreme punjenja je dugo sto znaci ako je stanica zauzeta moras cekat bar 1-2 sata tvoj red, punjenje kod kuce je jednostavno pre sporo za one koji uopce imaju mogucnost punjenja kod kuce... Nisu svi bogati i ne zive svi u svojoj kuci, svi u zgradama, neboderima, nemaju mogucnost punjenja tako da su osudeni cekat tuda punjenja pa onda i svoje!
1. Naprotiv, mislim da će putarina da bude naplaćivana podjednako svima. To će umanjiti razliku u troškovima ali će električni i dalje ostati značajno priuštiviji. 2. Ja mogu da napravim dovoljno energije za par stotina km dnevno, ali nisam ja u pitanju. Fora je u tome što ja mogu i komšiji da prodam višak svoje energije za cenu isplativiju nego gorivo. Već se pravi posao oko toga i što je veća konkurencija to će cena biti manja. Zakon ponude i potražnje. 3. Infrastrukturu, u proseku, podjednako opterećuje proizvodnja i dostava goriva kao što bi je opteretila električna kola. To nije svuda ravnomerno, naravno, ali se da rešiti. Drugo, većina punjenja električnih se obavlja noću pa je opterećenje ravnomernije. U svakom slučaju, bolje sa električnim. 3. Nagla zamena, nažalost, ne može da se desi iako bi bila baš super. 4. Nenaučiv si. Za razliku od tebe koji, jadan, moraš voditi auto i čekati točenje, ja ne čekam apsolutno ništa i auto se puni tamo gde sam ja inače. 5. I dalje brkaš lončiće. Električni su već jeftiniji svima koji voze normalno ili više. Niko pametan ko pazi na svoj novac neće biti budala pa kupiti fosilac. Ako je tačno šta si rekao o svojoj kupovini kola, i ti si više nego dovoljno bogat da priuštiš pravi savremeni auto umesto sveže proizvedenog otpada.
Varas se kao i obicno, zanemarujes cinjenice i problematiku... Kako mislis da ce se dogodit prelaz s fosilnog na elektricni??? Kako mislis da ne moze ti niko naplatit, naravno da moze osim ako bas ti sam pravis toliko energije u sto sumljam a i u slučaju da je tako bio bis kap u moru! Sta mislis da se vise nece naplacivat putarina, ceste se moraju odrzavat a to treba platit. Po sadasnjim analizama prica je takva da ce s vremenom el energija poskupit, potrebno je isto tako napravit ifrastrukturu koja moze podrzati ogromnu glad el vozila, a ako se stvarno desi nagla zamena fosilni za elektricni u velikim smo problemima jer broj stanica je nedovoljan a da stvar bude gora vreme punjenja je dugo sto znaci ako je stanica zauzeta moras cekat bar 1-2 sata tvoj red, punjenje kod kuce je jednostavno pre sporo za one koji uopce imaju mogucnost punjenja kod kuce... Nisu svi bogati i ne zive svi u svojoj kuci, svi u zgradama, neboderima, nemaju mogucnost punjenja tako da su osudeni cekat tuda punjenja pa onda i svoje!
U celoj EU je besplatno punjenje... Nema poreza na ta vozila, brojne povlastice... Hvala Vučiću sto sam otisao! Da njega nije bilo, nikad snage smogao ne bih da okrenwm ledja roditeljima i rodnoj grudi!
Апсолутно нетачно. Не само што се пуњење наплаћује, већ су тарифе за брзо пуњење почеле толико да скачу (до 0,50 еуро центи по киловат часу), да почињу да обесмишљавају коришћење самих електро возила.
Kako se bude povecavao broj el tako ce bit manje onih koji ce placat putarinu koja se sad placa u gorivu i to ce nekako ubrojat u el energiji ili kroz neki drugi porez, svakako kako se bude povecavao broj el vozila rast ce potreba za el energijom s tim i sam cene energije ce znatno poskupit a naftnih derivata padat (zakon ponude i potraznje)…
Opet površna i/ili pogrešna analiza. Kad ćeš naučiti?
Cena energije će rasti. Cena električne energije ima gornju granicu koja pada - ne može vam niko naplatiti više nego cenu po kojoj je sami možete napraviti. Ta cena je manja od najbolje cene goriva (Zakon ponude i potražnje). Cena goriva hoće nešto padati kako potražnja bude padala ali će se i povećavati kako budu nestajali proizvođači i pumpe. (Opet zakon ponude i potražnje). Kako bilo, nebitno je jer fosilna goriva odlaze u istoriju. Fosilna kola će silno izgubiti vrednost i postati "vruć krompir" jer ih niko neće hteti - ljudi će morati da plate da bi ih se otarasili. (Opet zakon ponude i potražnje).
Pa logicno. Kad se poveca broj pocinje naplata. Sad je osiguranje za elektro auto jeftino, kao zbog zagadjenja vazduha al jos malo kad ljudi prijedju na elektro pocece da deru cijenu po kilowatima
Roki
Lazes, izmisljas... Sve ti lepo pise probaj procitat s razumevanjem i ostavi svoje snove postrani!
Podelite komentar
Elektro-vozač
@Roki
Silno (se) varaš.
Podelite komentar
Elektro-vozač
@Roki
Obrazloženje zašto varaš: Na sve to što si napisao sam već više puta odgovorio i pre nego što si napisao - ranije. Drugo, ti pričaš o nekoj svojoj bajci u budućnosti a ja o stvarnom stanju stvari danas. Treće, pomenuo sam i tu budućnost i objasnio i u mom direktnom odgovoru tebi ovde da ma kolika da ti je maksimalna efikasnost fosilnih motora, kada ih staviš u kola sve to pada u vodu. Ni to nećeš da priznaš a vrlo ti je jasno. U svakom slučaju, zbog toga ma koliku efikasnost da sebi i drugima odsanjaš, to bi više pogodovalo električnim kolima. Probudi se iz kome, budućnost stiže i odlična je, bolja od svega što si iskusio ili mislio do sada - električna.
Podelite komentar
Roki
Lazes, nije istina da izkoriste 15% Dvotaktni dizel motor ima iskoristivost oko 50 posto, pa je s time veća u odnosu na četvetotaktni dizelaš koji u automobilu ima iskoristivost od samo 35 posto. Novi Renaultov dvotaktni dizelski motor lakši je za 40 kg od četverotaktnog dizelskog motora iste snage. Pri tom dvotaktni dizelski motor postiže najviše 4.000 o/min. Renault se odlučio za ovaj model dizelskog motora, jer troši znatno manje goriva, pa samim time ima u ispuhu manje čađe i NOx. Renaultovi stručnjaci kažu kako dvotaktni dizel nije ništa bučniji od četverotaktnog dizelskog motora. Pri tom dvotaktni dizelski motor ima manje sastavnih dijelova, pa je njegova cijena u biti na razini benzinskog četverotaktnog motora. Radi se samo o razvoju i istraživanju, a sve ovisi hoće li u negativnoj klimi prema dizelskim motorima ova priča imati šanse da zaživi, prije svega to ovisi o emisiji plinova i mogućnosti zadovoljenja aktualnih i budućih ekoloških normi. Dakle procent je 35% a mozda s nekim novim resenjima poraste na 50% Znaci lazes i iznosis izmisljenje cinjenice ucestalo!
Podelite komentar
Elektro-vozač
@Roki
Neće biti, ne laži sebe i ostale. Priče o 50% i više su u idealnim uslovima i sa posebnim agregatima sa kombinovanim ciklusima. To ih može učiniti pogodnim za - punjenje baterija konstantnom snagom. Automobilski motori to ne postižu. Pogledaj, recimo, Green Car Reports i skorašnji Tojotin "rekorder" od 40% efikasnosti dok ostali izvlače oko 20%. Termalna efikasnost fosilnih motora zavisi od broja obrtaja, opterećenja, temperature, vlage i kvaliteta vazduha i goriva. Čak i da su sve ostale konstante, broj obrtaja i opterećenje nisu i stalno se menjaju u saobraćaju, pogotovo kada se stoji u mestu (recimo na semaforu). Zbog toga nikada (a ni tada) fosilci ne postižu svoju deklarisanu efikasnost. Za razliku od te, zastarele, tehnologije električni pogon nema te probleme u toj meri. Ne troši baš ništa u mestu a ravnomernije je efikasan za razna opterećenja. Kočenje ne gubi ne baca svu energiju na trošenje para vlasnika na kočnice već veći deo vrati u bateriju. Termalni gubici su daleko manji. Evo ti i podatak kome ne možeš da se usprotiviš jer ste mislili da vam odgovara skoro - gustina energije u bateriji je daleko manja nego u gorivu. Tesla Model 3 sa oko 73.5 kWh energije (265 MJ) može da pređe nekih 455 km. To je 58 MJ za 100 km. Auto ima 1600-1800 kg otprilike + vozač. Jedan litar benzina ima oko 33 MJ, dizela 36 MJ. Toyota Yaris se vodi kao jedan od rekordera u malom trošenju goriva - 5,88 do 7,36 litara na 100 km, odnosno 194 do 243 MJ odnosno 3,3.do 4,2 puta više od (težeg i boljeg) Tesla Model 3. Teslina efikasnost NIJE 100% a efikasnost Yarisa ispadne svega 24%-30% Tesline! Dakle tvoji snovi/bajke o 50% padaju u vodu.
Podelite komentar
Bobby
Није јасно из ког разлога се све своди на електро погон, јер је то, из ове перспективе варијанта која даје најмање перспективе у будућности, спрам горивне ћелије и синтетичког горива. Сама гуситна енергије ће се много лакше постићи горивном ћелијом, чији продукт је вода или синтетичким горивом (које не само да ће означити крај ограничењу у природи већ и појаву знатно еколошки прихватљивијег горива). Никакве батерије у скоријој перспективи не могу постићи густину енергије фосилних горива и то је само бацање новца и губљење времена.
Podelite komentar
Elektro-vozač
@Bobby
Zato što je apsolutno najbolji i najčistiji od svega što imamo. Vodonični (gorive ćelije) su, zapravo, električni sa manjom baterijom i generatorom na vodonik koji jeste čistiji od fosilnih goriva ali nije ni u kom pogledu bolji od prosto velike baterije. Samo je naftni kartel gurao ovo jer su u tome videli način na nastave lošu zavisnost sveta od njihovih proizvoda. Sintetička goriva su još manje efikasna i prljavija od drugih varijanti. Mogu biti i najskuplja i, zapravo, najprljavija zavisno od procesa proizvodnje. Čak i da se nađe rešenje za to električna kola su prosto bolja, nema smisla ići unazad, a mogla bi biti punjena strujom i generatora na to fiktivno čisto sintetičko gorivo i bila bi čistija od kola na njih jer generatori mogu biti višestruko efikasniji od automobilskih motora. Inače, gustina energije je već više nego dovoljna.
Podelite komentar
Elektro-vozač
@Bobby
Zato što je apsolutno najbolji i najčistiji od svega što imamo. Vodonični (gorive ćelije) su, zapravo, električni sa manjom baterijom i generatorom na vodonik koji jeste čistiji od fosilnih goriva ali nije ni u kom pogledu bolji od prosto velike baterije. Samo je naftni kartel gurao ovo jer su u tome videli način na nastave lošu zavisnost sveta od njihovih proizvoda. Sintetička goriva su još manje efikasna i prljavija od drugih varijanti. Mogu biti i najskuplja i, zapravo, najprljavija zavisno od procesa proizvodnje. Čak i da se nađe rešenje za to električna kola su prosto bolja, nema smisla ići unazad, a mogla bi biti punjena strujom i generatora na to fiktivno čisto sintetičko gorivo i bila bi čistija od kola na njih jer generatori mogu biti višestruko efikasniji od automobilskih motora. Gustina energije je već više nego dovoljna. Jednaka gustina nije ni potrebna. Fosilci izgube po 85% te energije (iskoriste svega 15%) dok električni iskoriste 80-90%, odnosno 5-6 pita su efikasniji te i sa 5-6 puta manjom gustinom postižu isto (ustvari bolje, jer su praktičniji i zanimljiviji za vožnju).
Podelite komentar
Ex el vozac
Srce električnog pogona je baterija odnosno skladište energije. Rezervoar benzina, dizela ili plina je malih dimenzija, brzo se može napuniti, a vijek trajanja je koliko i ostalih dijelova automobila. S druge strane, pogonska baterija je velikih dimenzija, teška i dulje vrijeme se puni. Električni automobili se kreću gotovo bešumno i bez emisije štetnih plinova. To su velike prednosti za promet u urbanim sredinama, ali potrebno je analizirati cjeloviti životni ciklus od proizvodnje sirovina, same proizvodnje, pogona do gospodarenja otpadnim automobilom (LCA odnosno AŽC -Analiza životnog ciklusa). Svaki korisnik električnog vozila zna da se tijekom korištenja vrlo brzo gubi kapacitet litij ionskih baterija. Kod kupovine rabljenog vozila, osim cijene, ključni čimbenik je starost odnosno isluženost baterije. Većina kupaca polazi od uvjerenja da je električni automobil prijatelj za okoliš. To nije potpuno točno, a u nastavku se ukazuje na bitna ekološka opterećenja električnog automobila. Električni automobili – Jesu li stvarno prijateljski za okoliš? Nalazimo li se pred erom električnih automobila? Mediji euforično najavljuju da će do 2025. godine prometovati samo električna cestovna vozila. Međutim jesu li električni automobili toliko prijateljski za okoliš? Motori s unutarnjim izgaranjem nude neusporedivo veću autonomnost vozilima, ali pogonjena su neobnovljivim izvorima energije i u urbanim sredinama glavni su uzročnik onečišćenja atmosfere. Europska industrija automobila zapošljava 13 milijuna radnika i sudjeluje sa 6 posto u industrijskoj proizvodnji. Automobili proizvedeni u Europi prednjače kvalitetom. Otvoreno je pitanje jesu li europski proizvođači, u donosu na azijske i američke, zaostali u razvoju električnog automobila? Europski proizvođači posljednjih dvadeset godina utopijski su inzistirali na motorima s unutarnjim izgaranjem, naročito benzinskog motora kod osobnih automobila. Nove tehničke mogućnosti su smanjile štetne emisije plinova benzinskog motora. U novom mileniju razvijene su baterije velikog kapaciteta, japanski i američki proizvođači električnih automobila ubrzano povećavaju proizvodnju. Novi modeli električnih automobila imaju sve veći doseg (i više od 400 km) i sve kraće vrijeme punjenja. Mediji ističu da su trenutno u RH troškovi korištenja električnih automobila višestruko niži. Električni automobil nije novost? Električni automobili su već početkom prošlog stoljeća obarali brzinske rekorde. Međutim, vrlo mala mogućnost skladištenja električne energije onemogućila je daljnji razvitak električnih cestovnih prometala. Nakon toga se razvoj automobila temeljio isključivo na motorima s unutarnjim izgaranjem (naročito na Otto i Diesel motoru, korištenje Wankel motora nije se održalo). Nakon drugog svjetskog rata automobil postaje simbol slobode kretanja ljudi. Tijekom sedamdesetih godina prošlog stoljeća raste ekološka svijest. U isto vrijeme dogodila se prva naftna kriza te je aktualiziran električni pogon automobila. Mala dostavna i rekreacijska vozila oduvijek su imala i zadržala električni pogon. Međutim, ponovo se pokazalo da mali kapacitet baterije (akumulatora) priječi razvitak električnog cestovnog vozila. S druge strane je ostvaren nezaustavljiv razvitak električnog pogona šinskih vozila. Početkom novog milenija u razvijenim zemljama željeznica je u potpunosti temeljena na električnom pogonu. Isto vrijedi za gradska šinska vozila (tramvaj, podzemna željeznica). Zanimljivo je da je trolejbus, koji također nije ovisan od mogućnosti baterije, u prošlom stoljeću izbačen iz hrvatskih gradova (Rijeka, Split). Krajem prošlog stoljeća opet nezaustavljivo jača svijest o potrebi zaštite okoliša i o smanjenju potrošnje neobnovljivih izvora. U sve većim naseljima emisije plinova iz automobila snažno onečišćuju atmosferu. Zrak je u nekim metropolama ponekad toliko onečišćen da dolazi i do povremenih ograničavanja kretanja automobila. S druge strane, europska autoindustrija je uporno inzistirala na benzinskim i dizel motorima. Neko vrijeme se poticala proizvodnja dizel automobila, a posljednjih godina autoindustrija najavljuje prestanak proizvodnje osobnih automobila s dizelskim motorom. Azijski proizvođači počinju proizvodnju osobnih automobila s hibridnim pogonom (npr. HEV Toyota). Nastavno, azijski i američki proizvođači na tržištu nude sve više različitih modela električnih automobila (Plug Hybrid Electic Vehicle/PHEV i osobito Feul Cell Electric Vehicle/FCEV). Automobili s hibridnim pogonom upravo pokazuju da je kapacitet baterije središnji nedostatak električnih automobila. Visoka cijena proizvodnje ovakvih vozila je također nedostatak, a niska cijena goriva prednost. U urbanim sredinama električni pogon omogućava i vrlo učinkovito regenerativno rabljenje energije. Električni pogon smanjuje emisiju CO2 i korištenje neobnovljivih izvora energije. U novom mileniju europski proizvođači automobila dalje uporno inzistiraju na motorima s unutarnjim izgaranjem. Sukladno stanju tehnike i proizvodnim interesima europskih proizvođača, EU sustavno inzistira na postupno sve strožim ograničenjima štetnih plinova iz automobila (Euro 1, pa zatim Euro 2, slijedi Euro 3, Euro 4, Euro 5 i sada aktualan Euro 6). Dizel motor je termodinamički bolji od benzinskog motora, ali ispušni plinovi dizel motora su veliki nedostatak. U jednom času veliki proizvođači automobila, koji su pokušali prikazati bolje ekološke emisije iz motora s unutarnjim izgaranjem bili su drastično i kažnjeni. Zanemarivanje prednosti električnog pogona automobila uzrokovalo je drastično zaostajanje europskih proizvođača. Glavni problem je što u Europi trenutno nema industrijske proizvodnje baterija za pogon električnih automobila. Francuski ministar energetike je pozvao sve proizvođače baterija i automobila da se udruže u Konzorcij s ciljem zadovoljavanja sve veće potražnje za električnim automobilima. 2018. godine njemačka vlada je izdvojila čak milijardu eura za poticanje proizvodnje baterija. Nema razvoja bez sirovina U sljedećim godinama i desetljećima procjenjuje se da će biti sve veća potražnja, a time i sve veća proizvodnja električnih automobila. Njemački Öko-Institut procjenjuje da će se potražnja za osobnim automobilima enormno povećavati. Istovremeno će se bitno mijenjati struktura osobnih automobila. Širom svijeta 2015. godine proizvedeno je 66 milijuna osobnih automobila uglavnom s konvencionalnim motorima (ICE). Do 2030. godine očekuje se dvostruko povećanje potražnje, ali proizvodnja osobnih automobila s konvencionalnim pogonom gotovo se neće povećavati. Istovremeno se procjenjuje da će se dogoditi ubrzani razvitak baterijski (BEV) te hibridno (HEV) pogonjenih vozila. Automobili s elektromotornim pogonom su budućnost, bez obzira imaju li samo velike baterije (BEV) ili manje baterije, ali i motor s unutarnjim izgaranjem (HEV). Procjenjuje se da se iza 2050. ICE (automobili s unutarnjim izgaranjem) više neće proizvoditi (EU-Recycling 05/2018, S.Thiel). Tada se očekuje proizvodnja 160 milijuna cestovnih vozila, a od toga: oko trećina hibrida (HEV), oko četvrtina plugnih hibrida (PHEV), oko četvrtina električnih (BEV), malo više od deset posto cestovnih vozila na gorive ćelije (FCEV – Fuel Cell Electric Vechile). Procjenjuje se da će u 2050. godini udio bicikala (s dodatnim električnim pogonom) biti 30 posto, a oko 10 posto električnih motocikala s dva odnosno tri kotača. Uglavnom, prema svjetskom scenariju D-2 (utemeljenom na potrebi zaštite klime) sljedećih trideset godina se očekuje sustavno povećavanje potražnje za električnim cestovnim vozilima. Važno je naglasiti da će to uzrokovati drastično povećanje potražnje za sirovinama. Konkretno, od 2015. do 2050. godine pet puta će se povećati potražnja za litijem i to s 150.000 tona na oko 500.000 tona godišnje. To se prvenstveno odnosi na potrebu povećanja proizvodnje osobnih vozila. Ne treba zanemariti ni mogućnosti razvoja baterija na minerale (keramika, staklo), ali za sada povećanje broja električnih automobila znači i povećanje potražnje za litijem. Suvremeni osobni potpuno električni automobili već (2018.) imaju mogućnost prijelaza 400 km. Sve je veća ponuda i za gospodarskim vozilima na električni pogon. To znači s jedne strane povećanje potražnje za litijem, a s druge strane potrebu gospodarenja isluženim (iskorištenim) pogonskim baterijama s litijem (litij-ionske, litij-željezne baterije tj. LCF – Litthium–Iron-Battery). Do sada je recikliranje litija bilo zanemareno, ali povećana potražnja otvara nove mogućnosti za materijalne oporabe litija. Stručnjaci procjenjuju da će se do 2030. godine recikliranjem baterija osigurati oko 10 posto potrebne količine litija. Do 2040. se očekuje povećanje recikliranja na 40 posto. Recikliranje ne može riješiti problem opskrbe sirovinama, ali može djelomično smanjiti povećanje potražnje za prirodnim sirovinama. Povećanje proizvodnje baterija uzrokovat će drastično povećanje potražnje ne samo za litijem već i za: kobaltom, niklom i grafitom. Stoga je nužno dugoročno procijeniti svjetske rezerve i učinke recikliranja i obnove baterija. Procijenjene svjetske rezerve litija su oko 14 milijuna tona (2016.). Ako uključimo povećano recikliranje, svjetskog resursa litija je 46,9 milijuna tona, te do 2050. ne bi trebalo biti problema.Do 2030. očekuje se povećanje potražnje za kobaltom od 260.000 tona, a do 2050. na više od 800.000 tona. Kobalt je, pored litija, nužan za proizvodnju NMC baterija odnosno LINIMNCo (Lithium Nickel Manganese Cobalt Oxid) kao i NCA – Lithium Nickel Cobalt Aluminium Oxid baterija. Do 2030. godine očekuje se obnova litij-ionskih baterija od oko 10 posto, a do 2050. na oko 40 posto. Svjetske rezerve kobalta procijenjene su na 120 milijuna tona te se također do 2050. ne očekuje problem iscrpljivanja pričuva kobalta.Nikal se također nalazi u NCA baterijama. Nikal je potreban za proizvodnju NMC baterija u omjeru 6 dijelova nikla, 2 dijela mangana i 2 dijela kobalta. Pokazalo se da se u baterijama kobalt može zamijeniti niklom. 2030. godine se očekuje potrošnja nikla od 830.000 tona, do 2050. potrošnja će se povećati na oko 2,6 milijuna tona. Svjetske rezerve nikla su procijenjene na 130 milijuna tona. Uvažavajući ponovnu uporabu baterija i recikliranje nikla, do 2050. godine ne očekuje se iscrpljivanje rezervi nikla.Potražnja za grafitom, koji je također nužan u proizvodnji baterija, treba se do 2030. godine povećati na 1,6 milijuna tona te na 5 milijuna tona u 2050. Svjetske pričuve grafita procijenjene su na oko 250 milijuna tona, a uz obnovu i recikliranje svjetski resurs grafita procjenjuje se na čak 800 milijuna tona. Prirodni grafit moguće je zamijeniti sintetskim tj. umjetno proizvedenim grafitom. Stoga je Studija Öko-Instituta ukazala da za ubrzani razvoj električnih automobila grafit neće biti ograničavajući element.Ubrzana proizvodnja električnih automobila neprijeporno će uzrokovati značajno povećanje litija, nikla, mangana, kobalta i grafita. Poznate svjetske prirodne zalihe tih vrijednih elemenata su ograničene, ali do 2050. godine biti će dostatne. Međutim, zalihe sirovina nužnih za proizvodnju baterija nisu u svijetu jednako raspoređene. Primjerice, najveće svjetske pričuve litij-karbonata i litij-oksida nalazimo u dvije države (Čile, Kina). U posljednje vrijeme se najavljuje da se u Srbiji (Loznica) nalazi 10 posto svjetskih pričuva litija (jadarita tj. natrij-litij-bor silikata). Zato povećana potražnja za sirovinama potrebitih za proizvodnju baterija može uzrokovati geopolitičke napetosti. U cilju smanjenja ovisnosti o ključnim sirovinama, istražuju se i nove vrste baterija. Na stručnom skupu „Recycling-und Rohstoffkonferenz“ održanom 2018. godine u Berlinu su analizirane i mogućnosti proizvodnje baterije iz takozvanih „nekritičkih“ elemenata (natrija, magnezija kao i cinka, kalcija i aluminija).Srce električnog pogona je baterija odnosno skladište energije. Rezervoar benzina, dizela ili plina je malih dimenzija, brzo se može napuniti, a vijek trajanja je koliko i ostalih dijelova automobila. S druge strane, pogonska baterija je velikih dimenzija, teška i dulje vrijeme se puni. Električni automobili se kreću gotovo bešumno i bez emisije štetnih plinova. To su velike prednosti za promet u urbanim sredinama, ali potrebno je analizirati cjeloviti životni ciklus od proizvodnje sirovina, same proizvodnje, pogona do gospodarenja otpadnim automobilom (LCA odnosno AŽC -Analiza životnog ciklusa). Svaki korisnik električnog vozila zna da se tijekom korištenja vrlo brzo gubi kapacitet litij ionskih baterija. Kod kupovine rabljenog vozila, osim cijene, ključni čimbenik je starost odnosno isluženost baterije. Većina kupaca polazi od uvjerenja da je električni automobil prijatelj za okoliš. To nije potpuno točno, a u nastavku se ukazuje na bitna ekološka opterećenja električnog automobila.Za cjelovitu ekološku analizu smanjenje kapaciteta baterije je važna, ali ne i najvažnija točka. Nužno je početi s analizom utjecaja na okoliš, analizom uvjeta pridobivanja sirovina potrebitih za proizvodnju električnih automobila i posebno za proizvodnju baterija. Prethodno je detaljno objašnjeno da do 2050. godine ne bi trebalo biti problema s osiguranjem ključnih sirovina za proizvodnju baterija. Međutim, često se zanemaruje velik utjecaj na okoliš tijekom proizvodnje sirovina. Iskop rudača potrebnih za proizvodnju sirovina, prvenstveno u nerazvijenim zemljama, ostavlja veliku količinu jalovine (brda otpada). Pored toga, kod pridobivanja kobalta ogromna su opterećenja okoliša teškim metalima, a kod proizvodnje litija naročite su ugroze voda. Zato analiza ekološke prihvatljivosti za okoliš svakako treba uključiti opterećenja okoliša tijekom pridobivanja litija i kobalta. U svakom slučaju, korištenje električnog vozila je povezano sa značajnim ugrozama okoliša i osobito zdravlja tijekom proizvodnje sirovina (odnosno recikliranja isluženih baterija). Švedski Institut za istraživanje okoliša 2017. godine je Studijom (koju naručio Berliner Thinktanks Agora Verkehrswende) ukazao da za proizvodnju litij-ionskih baterija treba i mnogo električne energije. San o mobilnosti električnim vozilima bez štetnih emisija je razbijena. U Europi, usprkos svim preporukama za korištenje obnovljivih izvora, još uvijek se veliki dio električne energije proizvodi u elektranama koje su štetne za okoliš. Električni automobili zapravo samo trenutno smanjuju štetne emisije plinova u naseljima gdje je najgušći cestovni promet. Dieter Teufel, voditelj njemačkog Instituta za okoliš i procjene razvitka iz Heidelberga, je izjavio:Električni automobili su približno jednako štetni kao dizelski automobili“.
Podelite komentar
alal vera alal vera
@Ex el vozac
nadji devojku ili neki hobi
Podelite komentar
tebi je mnogo dobro
@Ex el vozac
sta ti konzumiras
Podelite komentar
automobilski ne strucnjak
@Ex el vozac
elektricni automobil nema AUSPUH znaci nema ni izduvne gasove samim tim ne moze da zagadjuje okolinu
Podelite komentar
Bobby
@Ex el vozac
Апсолутно нетачно, односно било би тачно када би се електрична возила пунила искључиво електричном енергијом добијеном сунчевом, хидро и енергијом ветра. Овако, само је ауспух замењен димњаком.
Podelite komentar
Elektro-vozač
@Ex el vozac
Pominješ ceo životni ciklus ali ga ne primenjuješ jednako za sve, tako da su za džabe kucao toliko. Pogledaj izveštaj nezavisnih naučnika koji gledaju ceo ciklus svih vrsta automobila i videćeš da ta propaganda propadajuće fosilne industrije ne prolazi ni najmanje među onima koji imaju dovoljno mozga da shvate ko bi kako voleo da ih laže i da potraže informacije na više mesta. Pogledaj recimo Cleaner cars from cradle to grave. Ima i novijih, sa još boljim podacima (za električne, naravno), ali ovaj je lep. Uostalom to vide i vlade i narod i rade na tome da reše problem a ne da mažu oči narodu sa bi naftni kartel nastavio da zarađuje.
Podelite komentar
Ex el vozac
Novo istraživanje Nemačkog auto moto kluba (ADAC) otkrilo je koji su najveći problemi električnih automobila u njihovom korišćenju. Za početak velika većina korisnika nema mogućnost punjenja kod kuće. Čak dve trećine Nemaca ima loše uslove punjenja električnih automobila kod kuće, ali čak i kad postoji podzemni parking ili garaža, njih 96 posto nema ni jednu utičnicu. Samo dva posto podzemnih garaža sa više od 10 mesta za parking ima bar jednu utičnicu. Inače prema poslednjim podacima od 47,1 miliona automobila u Nemačkoj samo 200.000 su električni ili hibridni automobili. Nemački zvaničnici pokušavaju da motivišu kupce da nabavljaju više ovakvih vozila, ali samo četvrtina anketiranih kompanija planira prelazak sa benzinskih na električna vozila. Pored loših uslova za punjenje, ostali razlozi za slabo interesovanje su visoki troškovi, tehnički problemi, skupi kvarovi i pravne nejasnoće
Podelite komentar
Elektro-vozač
@Ex el vozac
Za punjenje kod kuće: tačno je da veliki deo ljudi koji žive u stambenim zgradama bez garaža/parkinga to nemaju. Ali to nije jedino mesto gde se pune. Fosilce praktično niko ne puni kod kuće. Električne možete puniti i dok ste na poslu, kupovini, itd. Fosilne ne možete. Električni automobili tek dolaze ali uzimaju primat. U Norveškoj je većina kola električna. O troškovima ili lažeš ili nisi informisan - manji su sa električnim nego sa fosilnim (operativni i ukupni) i zahtevaju manje održavanja. Kvarova ima manje - Tesla jw, recimo, u rangu fosilaca ali samo ako foailcima "oprostite" redovne kvarove ... pardon, "održavanje". Kod Tesle toga nema. Pravne nejasnoće se rešavaju. Što se fosilnih tiče već je pravno jasno da su prošlost.
Podelite komentar
Otto
El vozac, vesto izbegava istinu o nabavci litijuma, cobalta i ostalih potrebnih stvari, zagadenje kod proizvodnje, zagadenje kod proizvodnje el energije, nadalje vreme, punjenja, da to je velik problem posto vreme provedeno na punjenju vozilo nije dostupno za obavljanje voznje i koliko god pricao da ne moras cekat i da radis drugo, ti zapravo cekas jer i da hoces ne mozes vozit prazan auto a punjenje traje, cena el vozila i dalje preskupa u odnosu na klasicna vozila.... Klasicna vozila ce se prodavat jos minimalno 10 godina a mozda i duze sto znaci da ce se vozit bar jos 30 godina, jednostavno nije moguce u tako kratko vreme zbrinut milijarde fosilinih vozila! I sta god el vozac napisao i slago, cinjenicno stanje je takvo kakvo jeste i njegove lazi to nece promenit.
Podelite komentar
Elektro-vozač
@Otto
Naprotiv, nemam šta da izvegavam. Litijuma ima koliko god hoćeš a potreban je vrlo malo - kao začin praktično - oko desetak kg za celu Tesla bateriju. Neke baterije ne koriste kobalt uopšte (npr. Tesla Model 3 proizveden u Kini) a u drugim su smanjili upotrebu istog. Zagađenje samo gledam ukupno i električna kola posle jedne do dve godine prosečne upotrebe negiraju bilo koje istorijsko veće zagađenje usled ranijeg prljavijeg procesa pravljenja baterija. Pročitajte "Cleaner cars from cradle to grave". Električna vozila su u proseku u svakom momentu spremnija za vožnju od fodilaca jer se ne moraju gubiti vreme, živci i novci na odlaske na pumpe i točenje pa ih je lako održavati praktično stalno punim. Ja ne moram čekati apsolutno ništa. Ja jedem, radim, uživam u životu i nerviram zadrte. Drugom rečima ja manje čekam svoj auto za celu godinu nego ti što bukvalno gubiš vremena na svoj za samo mesec dana. Cena električnih jeste veća ali su ukupni troškovi manji, ne vredi ti da kriješ. Svakome je to odavno jasno - zato su ljudi i kupovali skuplje plimce i dizelaše radi kasnije uštede samo što je ta razlika SMEŠNA u odnosu na električne čija vožnja košta bukvalno 10 (deset!) puta manje nego na benzin sada u Srbiji. Fosilaši će se prodavati još dugo, slažem se, sve više kao otpad i za sve manji cenu. Neki će ih i voziti, gorivom koje poručuju poštom jer ga neće moći da kupe lokalno. Činjenično stanje nije tvoja želja već ono što se dešava, a to svi sem tebe i nekolicine shvataju. Ja sam ukazao na podatke i izveštaje, kao i na tržišne zakone. Ti? Samo prazne tvrdnje i optužbe. E sad, ajde se dohvati pa nađi koliko i kako zagađuju fosilci, počev od pravljenja bušotina radi crpljenja sirove nafte. Ili pročitaj Cleaner cars from cradle to grave. Onda skokni do pumpe i vidi koliko te košta da voziš 100 km. Pa pogledaj svoj račun Za struju te vidi koliko košta DODATNI kWh. Treba ti njih oko 20 za 100km (oko 80 dinara u Srbiji). A onda se seti redovnih kvarova, pardon održavanja koje električni prosto nemaju.... Ježim se.
Podelite komentar
Bobby
@Otto
Невероватно је да у Србији постоје људи који верују да ће возити електро возила по постојећим ценама киловат сата ! Цена горива је 50 динара по литру, све остало су царине, порези и акцизе. То чека и киловат час, само је питање времена када за то дође време. Чим се смање приходи буџета по основу пореза и акциза на горива, следује оптерећење ел. енергије за возила.
Podelite komentar
Elektro-vozač
@Otto
@Bobby: Ne znam ko u to veruje. Ja ne verujem ali situacija trenutno jeste takva. Ono što je važno je da bez obzira na eventualno ukidanje poreza na gorivo nikada vožnja na isto neće biti jeftinija nego na struju, a ni bolja. Više puta sam objasnio zašto, ali podsetiću. Ako, kao u nekoj bajci, neko pojeftini i pročisti gorivo, električna vozila napajanja strujom iz generatora na to gorivo bi ga trošila značajno manje nego vozila direktno na to gorivo. Samim tim bi bila i čistija a definitivno su bolja.
Podelite komentar
Om
Varas se kao i obicno, zanemarujes cinjenice i problematiku... Kako mislis da ce se dogodit prelaz s fosilnog na elektricni??? Kako mislis da ne moze ti niko naplatit, naravno da moze osim ako bas ti sam pravis toliko energije u sto sumljam a i u slučaju da je tako bio bis kap u moru! Sta mislis da se vise nece naplacivat putarina, ceste se moraju odrzavat a to treba platit. Po sadasnjim analizama prica je takva da ce s vremenom el energija poskupit, potrebno je isto tako napravit ifrastrukturu koja moze podrzati ogromnu glad el vozila, a ako se stvarno desi nagla zamena fosilni za elektricni u velikim smo problemima jer broj stanica je nedovoljan a da stvar bude gora vreme punjenja je dugo sto znaci ako je stanica zauzeta moras cekat bar 1-2 sata tvoj red, punjenje kod kuce je jednostavno pre sporo za one koji uopce imaju mogucnost punjenja kod kuce... Nisu svi bogati i ne zive svi u svojoj kuci, svi u zgradama, neboderima, nemaju mogucnost punjenja tako da su osudeni cekat tuda punjenja pa onda i svoje!
Podelite komentar
Elektro-vozač
@Om
1. Naprotiv, mislim da će putarina da bude naplaćivana podjednako svima. To će umanjiti razliku u troškovima ali će električni i dalje ostati značajno priuštiviji. 2. Ja mogu da napravim dovoljno energije za par stotina km dnevno, ali nisam ja u pitanju. Fora je u tome što ja mogu i komšiji da prodam višak svoje energije za cenu isplativiju nego gorivo. Već se pravi posao oko toga i što je veća konkurencija to će cena biti manja. Zakon ponude i potražnje. 3. Infrastrukturu, u proseku, podjednako opterećuje proizvodnja i dostava goriva kao što bi je opteretila električna kola. To nije svuda ravnomerno, naravno, ali se da rešiti. Drugo, većina punjenja električnih se obavlja noću pa je opterećenje ravnomernije. U svakom slučaju, bolje sa električnim. 3. Nagla zamena, nažalost, ne može da se desi iako bi bila baš super. 4. Nenaučiv si. Za razliku od tebe koji, jadan, moraš voditi auto i čekati točenje, ja ne čekam apsolutno ništa i auto se puni tamo gde sam ja inače. 5. I dalje brkaš lončiće. Električni su već jeftiniji svima koji voze normalno ili više. Niko pametan ko pazi na svoj novac neće biti budala pa kupiti fosilac. Ako je tačno šta si rekao o svojoj kupovini kola, i ti si više nego dovoljno bogat da priuštiš pravi savremeni auto umesto sveže proizvedenog otpada.
Podelite komentar
Om
Varas se kao i obicno, zanemarujes cinjenice i problematiku... Kako mislis da ce se dogodit prelaz s fosilnog na elektricni??? Kako mislis da ne moze ti niko naplatit, naravno da moze osim ako bas ti sam pravis toliko energije u sto sumljam a i u slučaju da je tako bio bis kap u moru! Sta mislis da se vise nece naplacivat putarina, ceste se moraju odrzavat a to treba platit. Po sadasnjim analizama prica je takva da ce s vremenom el energija poskupit, potrebno je isto tako napravit ifrastrukturu koja moze podrzati ogromnu glad el vozila, a ako se stvarno desi nagla zamena fosilni za elektricni u velikim smo problemima jer broj stanica je nedovoljan a da stvar bude gora vreme punjenja je dugo sto znaci ako je stanica zauzeta moras cekat bar 1-2 sata tvoj red, punjenje kod kuce je jednostavno pre sporo za one koji uopce imaju mogucnost punjenja kod kuce... Nisu svi bogati i ne zive svi u svojoj kuci, svi u zgradama, neboderima, nemaju mogucnost punjenja tako da su osudeni cekat tuda punjenja pa onda i svoje!
Podelite komentar
Odliveni mozak
U celoj EU je besplatno punjenje... Nema poreza na ta vozila, brojne povlastice... Hvala Vučiću sto sam otisao! Da njega nije bilo, nikad snage smogao ne bih da okrenwm ledja roditeljima i rodnoj grudi!
Podelite komentar
bole
@Odliveni mozak
Nego, koji automobil voziš?
Podelite komentar
Bobby
@Odliveni mozak
Апсолутно нетачно. Не само што се пуњење наплаћује, већ су тарифе за брзо пуњење почеле толико да скачу (до 0,50 еуро центи по киловат часу), да почињу да обесмишљавају коришћење самих електро возила.
Podelite komentar
Om
Kako se bude povecavao broj el tako ce bit manje onih koji ce placat putarinu koja se sad placa u gorivu i to ce nekako ubrojat u el energiji ili kroz neki drugi porez, svakako kako se bude povecavao broj el vozila rast ce potreba za el energijom s tim i sam cene energije ce znatno poskupit a naftnih derivata padat (zakon ponude i potraznje)…
Podelite komentar
Elektro-vozač
@Om
Opet površna i/ili pogrešna analiza. Kad ćeš naučiti? Cena energije će rasti. Cena električne energije ima gornju granicu koja pada - ne može vam niko naplatiti više nego cenu po kojoj je sami možete napraviti. Ta cena je manja od najbolje cene goriva (Zakon ponude i potražnje). Cena goriva hoće nešto padati kako potražnja bude padala ali će se i povećavati kako budu nestajali proizvođači i pumpe. (Opet zakon ponude i potražnje). Kako bilo, nebitno je jer fosilna goriva odlaze u istoriju. Fosilna kola će silno izgubiti vrednost i postati "vruć krompir" jer ih niko neće hteti - ljudi će morati da plate da bi ih se otarasili. (Opet zakon ponude i potražnje).
Podelite komentar
dago 1
Pa logicno. Kad se poveca broj pocinje naplata. Sad je osiguranje za elektro auto jeftino, kao zbog zagadjenja vazduha al jos malo kad ljudi prijedju na elektro pocece da deru cijenu po kilowatima
Podelite komentar