Sve više automobila ga ima, a veliki broj vozača ne zna šta je to
ADAS je kombinacija raznih sistema za pomoć pri vožnji. Dakle, to nije samo jedan sistem koji ima određenu funkciju, već on objedinjuje brojne sisteme kako bi vožnju učinio i bezbednijom i komfornijom.
ADAS znači "Advanced driver-assistance systems" - u prevodu, napredni sistemi za pomoć vozaču.
ADAS može u velikoj meri da se razlikuje od automobila do automobila, u zavisnosti od modela, generacije, nivoa opreme… Naravno, što je auto stariji i niže klase, sistemi koji čine ADAS su malobrojniji i "primitivniji", piše sajt Polovni automobili.
Na primer, sisteme koje smo nekada mogli da nađemo samo u najluksuznijim limuzinama, danas možemo da dobijemo i u malim gradskim automobilima - ponekad su i deo baznog nivoa opreme.
Jednostavno, razni senzori, kamere, radari i slično postali su znatno jeftiniji i napredniji, dok su kompjuteri koji objedinjuju rad svih ovih sistema postali neuporedivo brži i "moćniji".
Kako ADAS pomaže vozaču?
To zavisi od sistema kojima automobil raspolaže. Navešćemo neke primere:
- Adaptivni tempomat - održava zadatu brzinu kao klasičan tempomat, ali automatski usporava kada primeti da vozilo ispred usporava i ubrzava kada vozilo ispred počne da odmiče. Može da koristi radar ili laser za određivanje udaljenosti, a kompjuter na osnovu brzine i udaljenosti određuje tempo vožnje.
- Svetla sa automatskom kontrolom - u zavisnosti od brzine kretanja, osvetljenosti puta i gustine saobraćaja, kompjuter sam odlučuje kada će se koristiti duga ili kratka svetla, odnosno koliko daleko će snop svetala ići i slično.
Takođe, savremeni farovi automatski izbegavaju zaslepljivanje drugih vozača. Mogu i na osnovu GPS-a da osvetle krivinu i pre nego što se do krivine dođe, tj. pre nego što vozač počne da mota volan…
- Inteligentni ABS - pošto znamo da ABS može da bude kontraproduktivan, odnosno da produži put kočenja npr. po snegu ili pesku, kod nekih savremenih automobila kompjuter može da prepozna vrstu podloge i da u zavisnosti od toga podesi rad ABS-a kako bi se maksimalno skratio put zaustavljanja.
- Automatsko parkiranje - sistemi za automatsko parkiranje konstantno napreduju, pa je kod vozila sa automatskim menjačem potrebna sve manja angažovanost vozača.
Savremeni sistemi za automatsko parkiranje koriste kamere, senzore, ali i pomoć drugih sistema kako bi prepoznali adekvatno parking mesto i efikasno obavili parkiranje. Najnapredniji sistemi uopšte ne zahtevaju prisustvo vozača u vozilu.
- Kamere za pogled iz ptičje perspektive - automobili su danas dostupni sa sistemom koji praktično prikazuje tlo oko samog vozila tako da vozač na ekranu može da vidi koliko se približio ivičnjaku, zidu ili nekoj drugoj prepreci.
Kamere su skrivene sa donje strane spoljašnjih retrovizora, kao i na drugim pogodnim mestima napred i pozadi. Iako ovaj sistem pomaže vozaču da sam parkira auto, takođe može da ga koristi i sistem za automatsko parkiranje pošto i njemu „dobro dođu“ informacije o tome koliko su se točkovi približili ivičnjaku i slično.
- Upozorenje na vozila u mrtvom uglu - naziv sistema sve objašnjava. Kada registruje vozilo u mrtvom uglu počeće da obaveštava vozača vizuelnim i audio signalima, u zavisnosti od toga da li nastavlja da se kreće u svojoj traci ili eventualno počinje da se prestrojava u traku u kojoj se nalazi vozilo u mrtvom uglu.
- Automatsko kočenje - u zavisnosti od proizvođača, modela i generacije, postoje brojni sistemi koji koriste kamere, radare ili lasere kako bi prepoznali rizik od udara u drugo vozilo, pešaka, biciklistu ili bilo kakvu prepreku. Jedan automobil može da ima više ovakvih sistema za različite uslove vožnje i sa različitom namenom, pri čemu vozač prvo može da dobije upozorenje i ukoliko odmah ne odreaguje, doći će do automatskog kočenja.
Neki sistemi u određenim situacijama mogu da izvedu i manevar izbegavanja prepreke istovremeno sa kočenjem, naravno, ukoliko postoji prostor za to (npr. na auto-putu).
- "Crosswind stabilization" - ovaj sistem detektuje iznenadne i snažne bočne udare vetra i automatski deluje na upravljački sistem i kočnice na pojedinim točkovima kako bi zadržao automobil na zadatoj putanji. Ukoliko auto ima aktivno oslanjanje i ono može da utiče na smirivanje situacije.
- Upozorenje na nenamerno napuštanje trake - ukoliko niste dali migavac, a auto počne da prelazi u drugu traku, ovaj sistem će pretpostaviti da ste zaspali, da gledate u telefon ili nešto slično, pa će se potruditi da vas na neki način upozori ili čak zadrži auto u svojoj traci. Ovaj sistem može i da se deaktivira.
- Sistem za detekciju umora kod vozača - kamera prati oči vozača, a kompjuter ima softver koji može da prepozna znake umora (učestalo treptanje, pokrete očiju…). Istovremeno sistem za upozorenje na nenamerno napuštanje trake prepoznaje šablon koji ukazuje na umor vozača (npr. učestalo prelaženje iz trake i iznenadno korigovanje putanje), itd.
Proizvođači imaju razne pristupe ovom problemu, kao i razne načine da upozore vozača da je suviše umoran da bi nastavio vožnju, pa čak i da ga razbude ili probude ukoliko situacija postane kritična (vibriranje volana i sedišta, zvučni i svetlosni signali, kratko oštro kočenje…).
- Pomoć pri paničnom kočenju - ovaj sistem prepoznaje iznenadan i oštar pritisak na papučicu kočnice, što se obično dešava u nepredviđenim situacijama, kao kada npr. dete istrči na put.
Istraživanja su pokazala da u takvim situacijama vozači vrlo često ne pritisnu dovoljno snažno papučicu kočnice ili čak popuste pritisak nakon što ih iznenadi pulsiranje papučice zbog rada ABS-a. Zato ovaj sistem automatski maksimalno pojačava silu kočenja.
- Prepoznavanje saobraćajnih znakova - neretko vozači uopšte ne primete znak za ograničenje brzine, naročito na putu sa više traka, u gužvi i slično. Stoga postoji vrlo koristan sistem koji uz pomoć kamere snima saobraćajne znakove i obavesti vozača kada registruje znak za ograničenje brzine.
- Upozorenje da ste se previše približili automobilu ispred u odnosu na brzinu kretanja - ovo funkcioniše tako što sistem procenjuje da li ćete uspeti bezbedno da se zaustavite ukoliko auto ispred vas iznenada zakoči. U zavisnosti od sistema, možete da ga deaktivirate, da podesite koliko smete da se približite, kakva upozorenja želite...
Informišite se na vreme
Naveli smo samo neke primere, kao i okviran način rada. Kupce mogu da zbune različiti nazivi za praktično identičan sistem kod različih proizvođača, slično kao što ESP, odnosno elektronsku kontrolu stabilnosti, proizvođači različito nazivaju.
Takođe, mnogi vozači čiji automobili imaju ADAS nisu upoznati sa svim mogućnostima i ograničenjima ovog sistema, ne znaju da određene funkcije mogu da se podešavaju prema njihovim željama i potrebama, ne znaju uopšte kako neki sistem može da odreaguje u određenoj situaciji – na primer, kada auto "sam od sebe" iznenada prikoči ili počne da vibrira volan.
Zato savetujemo da pažljivo pročitate uputstvo za korišćenje – informacije koje nađete u njemu mogu da vas poštede mnogo stresa i nervoze, da vam olakšaju vožnju i slično.
Međutim, mogu i da vas upozore na ozbiljna ograničenja nekih sistema i tako pomognu da izbegnete udes ukoliko spadate među one koji se suviše oslanjaju na "automatiku".
Svesni smo da je čitanje uputstva za korišćenje auta uglavnom naporno i dosadno, ali u ovom slučaju zaista se isplati – i zbog bezbednosti i zbog prijatnije vožnje.
Zaključak
Napredni sistemi za pomoć u vožnji konstantno se unapređuju i ubacuju se novi, tako da sve što znate o ADAS-u ili što pročitate negde, ne treba uzimati zdravo za gotovo.
Sistemi koji čine ADAS mogu u velikoj meri da se razlikuju po mogućnostima i načinu reakcije u zavisnosti od automobila. Zato je naročito opasno kada neki vozači bukvalno prepuste ADAS-u upravljanje vozilom u određenim situacijama kako bi „vršljali“ po društvenim mrežama. Ovo je odličan recept za tragediju.
Koliko god ADAS bio napredan, uvek može da pogreši...
(Telegraf.rs/Polovniautomobili.com)
Video: Vujanić: U Srbiji je propisano da odeća ne sme da ometa bezbednost upravljanja
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Vlada
Sve sami laseri, senzori i kamere, čija popravka i zamena košta kao da je sa Jupitera uvezeno. Mislim nije problem Nemcu ili Francuzu da plati popravku 900 evra ali nama gde je prosečna plata 500 evra, to predstavlja udar na džep. A donošenjem raznih zakona, teraju narod da kupuje "novije automobile" ( krš izrabljen na Zapadu), koji počinje da se kvari upravo kod nas
Podelite komentar
Žile Francuz
Moj Megan iz 2001. ima prepoznavanje paničnog kočenja, a zove se "brake asist". Takođe ima elektronsku distribuciju kočione sile koja usmerava veću kočionu silu onom točku koji to najviše zahteva.
Podelite komentar
Mile
Ja vozim Mercedes i rasim u Becu za nas je sitnica takva popravka
Podelite komentar