Zapremina prtljažnika može da bude i do 300 litara manja od one koju je naveo proizvođač
Razlike u veličini "gepeka" opadaju sa klasama automobila i prilično su manje kod modela iz jeftinijih segmenata
Gotovo da ne postoji deo automobila ili saobraćajna situacija u kojoj se četvorotočkaš može naći, a da nemački autoklub ADAC o tome nije sproveo istraživanje ili ne na neki drugi način nije "pozabavio" time.
Tako se ovoga puta, na "dnevnom redu" našla veličina prtljažnog prostora. U velikom istaživanju koje su sproveli na tu temu, stručnjaci ADAC-a su došli do zaključka da proizvođači automobila nepravilno označavaju veličinu njihovih prtljažnika.
Ekstreman primer toga je minivan Volkswagen Sharan, čiji je "gepek", ni manje, ni više, nego - 325 litara manji od navedenog. Tako je VW za Sharana deklarisao kapacitet prtljažnika od 955 litara, dok su merenja ADAC-a pokazala zapreminu od "samo" 630 litara.
Sličnih primera ima i kod drugih proizvođača. Tako kod Volvoa XC90, između zvaničnih specifikacija proizvođača i stanja u praksi postoji razlika od više od 240 litara.
Takve razlike u zapremini prtljažnika, međutim, opadaju sa klasama automobila, i prilično su manje kod modela iz jeftinijih segmenata. Tako je, na primer, prtljažnik popularnog terenca Dacia Duster za samo četiri litra manji od deklarisanog.
U ADAC-u tvrde da ovo je preterivanje u veličini uglavnom karakteristično za skuplje modele, kod kojih proizvođači automobila velikodušno zaokružuju zapreminu prtljažnika. Te razlike su manje kod kompaktnijih automobila ili kod limuzina, nego kod SUV modela i monovolumena (karavan, minivan, kombi).
Najmanji modeli automobila, kakav je Toyota Aygo, ponekada imaju i veći prtljažnik nego što je to odredio proizvođač.
Velike razlike između zvaničnih podataka proizvođača i merenja do kojih je ADAC došao posledica su činjenice da neki proizvođači, na primer, u zapreminu "gepeka" uračunavaju i veličinu prostora za rezervni točak.
Zato se kupcima kojima je potreban prtljažnik velike zapremine preporučuje da podatke proizvođača shvataju samo kao okvirne smernice, a da automobil biraju na osnovu (procene ili meranja) toga da li veći predmeti, koje nameravaju da prevoze (npr. kolica za bebe ili bicikl) mogu da se smeste u prtljažnik.
(Telegraf.rs)
Video: Comtrade System Integracije prvi u regionu koristi naprednu OpenXDR platformu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Dieselgate
Ko će drugi najviše lagati nego VW. Kod njih je uvek sve bilo uvećano, umanjeno, namontirano tako da su uvek bolji od konkurencije iako relano nisu. Tako recimo brzinomer je znao da laže i za 15 km/h pa vozač misli da ide brže i da mu auto bolje ubrzava nego što je realno. Bord kompjuter smanjuje potrošnju, ler gas je uvek na 850 rpm iako varira realno, temperatura je uvek na 90, što isto nije realno... A "superiorni" 1.9 tdi od 130 ks je misteriozno bio najbrži sa tom snagom, zapravo je imao 145 ks. O manipulacijama sa izduvnim gasovima su svi upoznati, tako da se VW može proglasiti kraljem prevara kada su podaci u pitanju.
Podelite komentar