Od kako je automobilska industija počela sve više da se okreće elekrifikaciji, odosno proizvodnji prvenstveno hibridnih, a potom i potpuno elektirčnih automobila, u porastu je i broj istraživanja na temu njihove ekonomičnosti i isplativosti u odnosu na "klasične" automobile, kao i uticaja na životnu sredinu.
Ovo poslednje se često navodi i kao jedan od najznačajnijih razloga za njihovo uvođenje. Iako se iz toga može zaključiti da gotovo sve studije daju prednost električnom pogonu, postoje i one koje neke aspekte elektrifikacije kritički preispituju.
Nakon nedavne britanske studije, koja je pokazala da je proces proizvodnje elektičnih automobila dosta prljaviji u odnosu da proizvodnju klasičnih automobila i da bio potpunoj eliminaciji benzinaca i dizelaša trebalo imati postepeniji pristup nego što vlada te zemlje namerava, istraživanje Organizacije za ekonomsku bezbednost i razvoj (OECD) donosi rezultate koji električnim automobilima baš i ne idu u prilog.
A to se posebno odnosi na one automobile na struju koji sa jednim punjenjem baterija mogu da pređu veliki broj kilometara. Problem sa kojim se oni suočavaju, prema tvrdnjama OECD-a, opasniji je po zdravlje samih ljudi nego po životnu sredinu.
Naime, električni automobili opremljeni baterijama velikog kapaciteta, koji im omogućavaju veliku autonomiju kretanja, emituju više različith veoma sitnih lebdećih čestica, koje nastaju kao posledica trenja kočnica i guma, i trošenja materijala od koga su napravljene. Te sitne mikroskopske čestice (PM2.5 - veličine 2,5 mikrometara ili manje) mogu biti veoma opasne po disajne organe ljudi, budući da ih elektromobili proizvode u znatno većim količinama, u odnosu na ekvivalentne čestice kod klasičnih automobila.
Zašto je to tako? Masa električnih automobila je veća u poređenju da ekvivalentnim modelima sa benzinskim ili dizel. Tako je, na primer, Volkswagen Golf 8 u osnovnoj verziji težak oko 1.300, dok električni ID.3 ima čak 1.600 kilograma. To je masa koju treba zaustaviti, pa je sila trenja između guma i puta, kao i trenje ostalih pokretnih delova veće, zbog čega rastu i emisije sitnih otpadnih čestica.
Ukupno gledano, prema navedenoj studiji, električna vozila emituju do 9 odsto manje PM10 čestica (veličine 10 mikrometara ili manjih). Međutim, kada je reč o PM2.5 česticama, koje su opasnije po zdravlje, situacija se menja na štetu elektromobila.
Tako, električna vozila sa dometom do 160 kilometara, kakvih nema mnogo, emituju do 13 odsto manje čestica od benzinaca i dizelaša. Međutim, vozila sa dometom oko 480 kilometara emituju 8 odsto opasnih čestica, budući da njihova masa značajno raste, što takođe utiče i na značajno povećanje trošenje guma. Taj procenat još više raste sa povećanjem mase elektromobila.
(Telegraf.rs)
Video: Vujanić: U Srbiji je propisano da odeća ne sme da ometa bezbednost upravljanja
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
baba smilja iz darosave
ni elektronske cigarete nisu bile stetne u pocetku
Podelite komentar
Majkl Džondar
😂😂😂 Pa nisam veću glupost pročitao skorije. Ajde da gledamo samo SUS vozila. Ove ne ide u prilog ni luksuznim limuzinama. Znači nije do električnih vozila, već do gabarita.
Podelite komentar
Stole
E baš me zanima ko je platio takva istraživanja, jer za pare, može da se dobije sve. Ako električni automobili počnu masovno da se prodaju, mnogo toga će trpeti. Svi ostali, koji prave automobile na dizel i benzin biće na šteti. Prema tome, 'ajde sad ovo, što se promoviše kao najzdravije da malo ocrnimo i poljuljamo poverenje kod ljudi, da odustanu od kupovine. Ne verujem više nikome. A baš me je zanimalo kako idu ta električna vozila, pa sam uzeo iz autorenta jedan da probam. Oduševljen sam, i znam da će moj sledeći auto biti takav. Pa neka priča ko šta hoće.
Podelite komentar