Nikada nije rđao, ali je imao problema sa svinjama: Ovo je auto koji je "srušio" Berlinski zid!

Foto: Wikimedia/Jens Lordan

Današnji datum 9. Novembar u istoriji će ostati upamećen kao dan kada je 1989. godine pao Berlinski zid, 160 kilometara dugačka betonska ograda koja je odvajala Zapadni od Istočnog Berlina, i zapadni od istočnog sistema i zapadni od istočnog sveta.

Preporučujemo

Toga dana istočnonemačke vlasti su donele odluku da svojim građanima dozvole putovnje na zapad, ali nisu mogle da predvide da će, gotovo trenutno, izazvati bujice naroda da na nogama, kao i u svojim Trabantima i Vartburzima pohrile "u zagrljaj slobodnog sveta".

Foto: Tanjug/AP

Velika navala na zvanične prelaze, naterala je ljude sa pijucima u rukama da krenu da "prave nezvanične", pa je kraj zida bio je nizbežan...

Kultni Trabi

Mali plastični automobil sa dvoja vrata, još tada pre 31 godinu zastarelog dizajna i tehnologije, prepoznatljiv po "bubnjanju" svog dvotaktnog motora, postaće jedan od simbola rušenja zida i kasnijeg ujedinjenja dve Nemačke, što je ostao i do danas.

I kao što je tada "prošao kroz zid", danas je Trabi, kako mu Nemci tepaju, kultno prevozno sredstvo kojim se organizuju ture razgledanja grada, koji i pored sve strožih propisa o izduvnim gasovima, još uvek može da se vidi na ulicma. Vole ga nostalgičari, levičari, hipsteri i raznorazni alternativci, čija je Berlin evropska prestonica više decenija unazad.

Moderni "plastikaner"

Kada je predstavljen 1963. godine, Trabant 601 je bio moderan i veoma jednostavan automobil. Karoserija je bila značajno redizajnira varijanta prethodnog modela P50/P60. Prvobitno je bilo planirano da se u proizvodnji zadrži do 1971, ali je proizvođen i posle ujedinjenja dve Nemačke, sve do 1991. godine. Imao je tri verizije: sedan, karavan i Tramp, otvoreni terenac.

Pokretao ga je mali, vazduhom hlađeni, dvotaktni motor, sa dva cilindra u aluminijumskoj glavi, koji je prvo ima 23, a kasnije 26 konjskih snaga. Najveća zabeležena brzina koji je Trabi uspevao da postigne bila je 107km/h.

Zanimljiv tehnični podatak je da je, kada mu je 1984. godine ugrađen karburator (koga najveći broj Trabanata nije imao, već je dotok goriva vršen slobodnim padom pošto je rezervoar bio smešten iznad motora), Trabant bez dodatnog optrećenja zabeležio potrošnju goriva od samo 1 litar na 100 pređenih kilometara.

Ipak, ono po čemu će Trabant ostati najupamćeniji je njegova plastična karoserija izrađena od duroplasta, plastične mase nastale presovanjem smola ojačanih vunenim i pamučnim vlaknima. Plastični elementi karoserije montirani su na osnovnu samonoseću karoseriju od zavarenih čeličnih limova.

Tako napravljen automobil bio je jedan od prvih, ako ne i prvi, izrađen od recikliranih materijala, budući da su pamučna vlakana bila otpad poreklom iz tekstilne industrije, dok su fenolske smole bile nusproizvod proizvodnje farbi.

Dugovečna otpornost na koroziju

Posle pada Berlinskog zida, brojni proizvodi istočnonemačke industije postali su pedmet sprdnje na zapadu, pa je slična sudbina zadesila i Trabant, pa je tako zaboravljen i podatak da se u ispitivanjima na sudar Trabant čak solidnije pokazao od nekih svojih zapadnih savremenika. Kasnije ga je, naravno, pregazilo vreme, a i automobili su postajali sve jači i čvršči, dok je Trabi ostao isti.

Još jedan do kurioziteta kojim ni jedan četvorotočkaš, ni pre ni posle, nije mogao da se pohvali je stoprocentna otpornost na koroziju. Plastična karoserija ni na koji način nije mogla da zarđa niti da se ulubi. U slučaju lomljenja, delovi karoserije su se veoma jednostavno menjali, pa su vlasnici lako mogli da sami, bez majstora i posebnog znanja, da otklanjaju kvarove. To se odnosi i na one komplikovaje, budući da su delovi su bili jeftini i  dostupni.

Zvuči neverovatno da je prosečan životni vek jednog Trabanta bio neverovatnih 28 godina. Očuvan polovan Trabi često je koštao više nego nov, pošto je na isporuku novog trebalo čekati i po nekoliko godina.

Kolona Trabanata na prelazu iz istočnog u zapadni Berlin / Printscreen: YouTube/capegale

Nakon što se srušio Berlinski zid, legendarni automobilčić nije odmah nestao. Model Trabant 1.1 nastao je u maju 1990. i bio opemljen modernim četvorocilindičnim motorim od 1.042 kubna centimetra i 40 konjskih snaga, iz Volkswagena Polo. Osim motora pretrpeo je još neke konstrukcijske i izmene u dizajnu. Ipak, u proizvodnji se zadržao samo godinu dana, a za to vreme je proizvedeno nešto manje od 40.000 hiljada primeraka. Sa cenom od 10.887 nemačkih maraka, bio je preskup za ono što je nudio.

"Našega Trabanta pojele su svinje..."

Za 27 godina proizvodnje, sa traka fabrike u istočnonemačkom gradu Cvikauu, inače jedne  od najstarijih fabrika automobila na svetu (koja skoro bez prestanka i danas radi još od 1904. godine) sišlo je  ukupno 2.818.547 Trabanata 601.

Osim u zemlje istočnog bloka i Jugoslaviju, Trabi je izvožen i u Belgiju, Dansku, Finsku, Zapadnu Nemačku, Grčku, Island, Holandiju, Norvešku i Švajcarsku. To je i jedan od razloga zbog kojih su domaći kupci i morali na njega da čekaju par godina po uplati.

I na kraju, da srušimo onaj, kod nas dobro poznat mit, koga je opevao Atheist Rap, a Kusturica ovekovečio u filmu "Crna mačka, beli mačor". Malo je verovatno da su nekada, negde, nekog Trabanta "pojele svinje".

Duroplast, od koga je karoserija "automobila koji je srušio Berlinski zid" napravljena, sadrži otrovne fenolske smole, pa je mala verovatnoća da bi životinje tako nešto htele da jedu.

(Telegraf.rs)