Drug na drumu ili izvor stresa za volanom: Koliko je navigacija odgovorna za saobraćajne prekršaje?
Navigacioni uređaji u savremenim automobilama predstavljaju jedan od glavnih razloga odvlačenja pažnje vozača sa puta i vozila koja se kreću ispred njih.
Skoro četvrtina vozača koja ih koristi, a bili su učesnici saobraćajnih nesreća i nezgoda, upravo njih je navela kao razlog za počinjene prekršaje. Iako su nastali sa ciljem da pomognu i olakšaju vozačima, nebezbedno korišćenje navigacije, u nekim zemljama se tretira kao prekršaj.
Istraživanje, koje je sprovela britanska osiguravajuća kuća Caravan Guard, otkirlo je da upotreba navigacije, i uputstva koja im daje, bar jednu petinu vozača čini neodlučnom.
Oko 33 procenta ispitanih su rekli da su potpuno zbunjeni kada koriste nacigaciju u gradskim centirima i priznali da je u tim uslovima najteže pratiti uputstva.
Čak 83 procenta vozača je priznalo da su bili veoma zbunjeni i pod velikim stresom, kada ih je navigacija odevela u pogrešnom smeru.
Najveći izazivač ovih problema je neupitno poverenje koje vozači, u početku, imaju u navigaciju, ne razmišljajući ni o kakvim rizicima koji iz toga mogu da proizađu.
U situacijama nepoznavanja terena kojima se kreću, vozači se u velikoj meri oslanjaju na navigaciju, naročito ako su na nekom dužem putovanju.
Stručnjaci Caravan Guard-a upozoravaju da ubedljivo najveću opasnost i najveći rizik predstavlja situacija kada je pogled vozača fokusiran na ekran sistema za navigaciju, umesto na put ispred automobila.
Kao idealno mesto za postavljanje navigacionog uređaja, ili pamtenog telefona sa navigacionim softverom, preporučuje se donji levi ugao vetrobranskog stakla. Uređaj ne treba postavljati previše visoko (za šta se, takođe, u nekim zemljama plaća kazna), kako ne bi zaklanjao pogled na delu šoferšajbne.
Ipak, i pored svih upozorenja, čak je 1 od 30 vozača priznao da često, tokom vožnje, navigaciju drži na krilu, dok je njih 12 odsto reklo da uređa drži u držaču za suvozačevog sedišta. Okretanje glave da bi se video ekran koji tu stoji, u Velikoj Britaniji povlači sa sobom potencijalnu kaznu za nesavesnu vožnju, koja vozača može da košta i do 5.000 funti i između 3 i 9 kaznenih poena.
Na navigaciju se najviše oslanjaju mladi vozači između 18 i 24 godine starosti, i koriste ih skoro svaki put kada sednu za volan, čak i kada voze poznatim putem do prodavnice.
Video: Tri najbolje besplatne aplikacije za navigaciju
(Telegraf.rs)
Video: Vujanić: U Srbiji je propisano da odeća ne sme da ometa bezbednost upravljanja
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Glas severa
Nema nista dok ne razmotam kartu.
Podelite komentar
Elektro-vozač
Mape su nekada bile OK. Problem sa njima je neažurnost, odsustvo podataka o privremeno zatvorenim deonicama i gustini saobraćaja. Takođe, nećete na svim mapama naći podatke gde je zgrada sa nekim brojem u ulici. Moja iskustva sa navigacionim uređajima su uglavnom pozitivna ali zato što dobro znam šta da očekujem. Nisu svi delovi sveta jednako dobro pokriveni. Preciznost lokacije GPS-a postaje problem na semaforima jer uređaj ne "vidi" dobro uvek sa koje ste strane raskrsnice i na koju ste stranu okrenuti. Problem (ne)preciznosti se povećava u gradovima sa puno visokih zgrada. Zbog toga može da se desi da vam kaže da skrenete pogrešno (iako zna gde treba ići ne zna dobro gde ste). Treba videti i ulicu u koju treba skrenuti, ne samo stranu, te proveriti. Moj je podešen da stignem gde želim za najkraće vreme. To zavisi od saobraćaja, a podataka o gustini istog nekad nema dovoljno i može da "pretpostavi" na osnovu starih, te da da pogrešnu preporuku. Zbog svega toga ja volim da se pre polaska upoznam sa celom preporučenom putanjom i proverim. Na dužim vožnjama koristim priliku da se prisetim i proverim da li ima promena na mestima gde (mogu da) stanem
Podelite komentar
Лукс
Стварно сам пуно вјеровао навигацији поготово гугл мапама. Прије 15ак дана сам обилазио Србију, и од Рамске тврђаве до Смедерева ме извозала ајд здраво. Кажу ми да за ту релацију треба сат времена, ја сам возио скоро 2 сата, плус сам до локацију у Смедереву дошао негдје преко брда обилазно, ан не главним путем куда је и брже. Углавном прошао сам кроз нека села па Костолац, крај термоелектране, па негдје обилазио на брдо изнад термоелектране, а у Смедерево ушао крај жељезаре. Катастрофа. Следећи пут дефинтивно прво провјерити руту прије поласка. Да напоменем, да сам годинама користио навигације (разне) и користиле су, али први пут ме баш извозала и то Гугл мапа.
Podelite komentar