"Nikad čukan", "Čist k'o suza" i druge česte prevare na koje možete nasesti pri kupovini polovnjaka

Kada nekome pomenete da planirate kupovinu polovnog automobila, uvek se prvo nametne tema "štelovanja" pređene kilometraže.

Koliko je ta pojava rasprostranjena, i kod nas i u svetu, govori prošlogodišnje istraživanje francuskog (ACA) i nemačkog autokluba (ADAC) koje je došlo do zaključka da svaki treći polovnjak u Nemačkoj ima nameštenu kilometražu, odnosno da se na tržištima dve zemlje prodaje između 30 i 50 odsto tako "dorađenih" polovnih automobila.

Preporučujemo

"Magična granica" pređene kilometraže obično se postavlja na 200.000 pređenih kilometara, pa se zato često javlja pitanje da li se uopšte isplati kupovati auto koji je više od toga prešao. Upravo zbog toga se i poseže sa vraćanjem kilometraže kao najčešćom prevarom pri prodaji polovnjaka.

Budući da je u pitanju relativno jednostavna prevara, pogotovo imajući u vidu da većina automobila proizvedenih posle 2000. godine ima digitalni brojač pređenih kilometara, da bi se ona obavila potreban je samo kompjuter i odgovrajući softver.

Ne postoji način da se sa stopostonom sigurnošću utvrdi da li je kilometraža stvarna ili "štelovana", ali je najuočljiviji indikator ove prevare - samo stanje automobila. Ako kilometraža na satu deluje nerelana, kupac treba dobro da pregleda u kakvom stanju su sedišta, papučice, volan, prekidači na centralnoj konzoli, izlizani tapacirunzi vrata i tepisi na podu i u prtljažniku, odlepljeno "nebo"...

Nikad "čukan"

Mnoge kupce će prvo privući automobil koji čija se farba presijava na suncu, koji nema ni jednu ogrebotinu na sebi i koga prodavac reklamira rečima: "Nikad nije 'čukan'"?

Međutim, sasvim je jasno da je skoro nemoguće da automobil nema baš ni najmanju ogrebotinu od neke grančice koja je pala na haubu na parkingu ili žardinjere koju je vozač zakačio branikom.

Pixabay.com

Mnogi prodavci polovnjaka će reći da vozila koja prodaju nikada nisu učestvovala u nesreći, iako ni sami nisu sigurni u tu činjenicu. A sveža farba  i novi branici mogu da skriju brojne mane. Zato je važno obaviti detaljan pregled vozila pre kupovine, bilo kod mehaničara, bilo uz njegovu pomoć na sam om placu gde se automobil prodaje.

Dobar pokazatelj da je neki polovnjak učestvovao u saobraćajnom udesu mogu biti nejednaki i nesimetrični razmaci na mestima gde se spajaju delovi karoserije. Ako vam se učini da je ivica poklopca haube bliža ivici levog krila, dok je taj razmaka sa desne strane veći, to može biti signal da je automobil ili bio udaren ili udario u nešto.

Korozija

Savremeni automobili starosti od 6 do 8 godina ne bi uopšte trebalo da imaju nekakve tragove korozije. Ako ona postoji, makar i na najmanjoj mogućoj površini, to je najverovatnije posledica pretrpljenog fizičkog oštećenja.

Takva oštećenja često mogu biti skrivena, zato je potrebno pregledati spojeve (varove) i motornom prostoru kao i u gepeku ispod tapacirunga. To je ujedno i mesto na kome se mogu uočiti i deformiteti nastali usled udaraca sa zadnje strane vozila.

Motor "čist k'o suza"

Ukoliko su motor i motorni prostor potpuno čisti, odnosno skoro oprani, to vrlo verovatno može da znači da je prodavac želi da "sakrije tragove".

U takvoj situaciji trebalo bi proveriti ulje i tečnosti u motoru. Ako, kada odvrnete poklopac za ulje, vidite beli kondenzat na njemu - to ukazuje na pojavu vode u motoru, što je često znak da je motoru neophodna generalna popravka.

Foto: Pixabay.com

Ako iz otvora za sipanje ulja izlazi dim dok motor radi, nešto nije u redu sa karikama, ventilima ili klipovima.

Ispravan motor mirno radi na leru, pa je najbolji način za proveru njegovog stanja merenje kompresije u cilindrima. Dobar indikator stanja motora je i boja izduvnih gasova (o čemu smo već pisali), pa ako iz auspuha izlazi plavičasti dim, to može da ukaže na pojavu ulja i pohabanost motora.

"Gume? I tako ću da stavim nove!"

Gume su "potrošna roba", pa budući da svaki vlasnik mora da ih menja kada se izližu, izduvaju ili im istekne vek upotrebe, često ne predstavljaju nešto na šta se prilikom kupovine polovnjaka obraća posebna pažnja, pod pretpostavkom da kada je već auto polovan i gume na njemu su polovne.

Međutim, stanje pneumatika ne govori samo i njihovoj starosti i eksploataciji. Ukoliko primetite da su gume više istrošene sa jedne nego sa druge strane, to znači da trap nije dobro ili nije uopšte centriran.

Foto: Shutterstock

A trap koji nije centriran, opet, može da nam ukaže i na verodostojnost broja pređenih kilometara, ali i o mogućnosti da je automobil, ipak, pretrpeo manje (s)udare...

(Telegraf.rs/MBJ)