Legendarni džipovi koji su oslobađali Evropu od nacizma danas "žive" u predgrađu Beograda

Foto: Tanjug/Nikola Tijanić

Kako izgleda originalni američki džip korišćen u iskrcavanju saveznika u Normandiji 1944. godine uverila se ekipa Tanjuga u Dobanovcima, naselju u opštini Surčin, u predgrađu Beograda.

Preporučujemo

"Vilis MB" ili "Ford GPV", poznatiji kao džip, čije je zvanično ime bilo "Kamion 1/4 tonski, 4X4", zapravo je lako terensko vozilo američke armije, proizvođeno između 1941 i 1945. godine.

Taj mali terenski automobil je svojom svestranošću, pouzdanošću i jednostavnošću stekao kultni status tokom Drugog svetskog rata.

Ogromna popularnost ratnog "džipa" dovela je do kasnijeg razvoja civilnog modela i inspirisala nastanak čitavog niza terenskih vozila sa pogonom na sva četiri točka.

Ljubazni domaćin i restaurator Marko Biljić, inače oficir u penziji, dočekao nas je širokim osmehom jer do sada, kako, kaže nisu dolazili novinari u Dobanovce da vide "ratne heroje".

Tri džipa parkirana u koloni, dva Vilisa i jedan Ford pretvaraju uobičajni dobanovački sokak u neki filmski set. Biljić kaže da su ti džipovi korišćeni u iskrcavanju sveznika u Normandiji 1944. godine.

- Istraživali smo njihovo poreklo i stigli do podatka da su neki od džipova koji su završili u Jugoslaviji bili u operacijama iskrcavanja saveznika u Normandiji. Ovi džipovi su stigli u Jugoslaviju kao ratna pomoć saveznika, a kasnije ih je Vojska prodala sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. Novi vlasnici su te džipove neko vreme vozili dok su mogli i umeli da ih opravljaju, a kasnije su im trulili po šupama. E to je bila prilika za mene i moje prijatelje da pronađemo džipove i započnemo njihovu restauraciju. Postoji mogućnost da sada sedimo u džipu u kojem su sedeli američki vojnici u Normandiji - kaže Biljić.

Foto: Tanjug/Nikola Tijanić

Za restauraciju jednog džipa potrebno je, kaže, i do godinu dana.

- Prvo džip skroz rastavimo... vidimo šta mu fali od delova. Otvaramo diferencijale, nabavljamo menjač, semeringe, zupčanike... Zavisi od toga šta je "otišlo" na džipu. Delove smo do pre desetak godina pronalazili po tavanima, podrumima, špajizima... domaćina širom Jugoslavije. Danas originalne delove za džipove nabavljamo iz Engleske Francuske, Nemačke... - rekao je Biljić.

Napominje da je svog "Vilisa" uspeo da registruje i vozi ga sa, kako priznaje, velikim uživanjem 11. godina.

Foto: Tanjug/Nikola Tijanić

- Komšije, prijatelji, vozači koje srećem na drumu...žele da se provozaju... Kada sednu u "Vilisa" osmeh im prekrije lice i svi kažu da je poseban osećaj. Policijci na drumu mi nikada nisu tražili dozvolu već se se raspitivli odakle mi to "super" vozilo - kaže Biljkić.

On insistira na tome da "Vilis" nije samo "šminka", već je pouzdan prijatelj na drumu i van njega.

- Jednom sam se zaneo vozeći kroz neku šumu... Bukvalno sam se strmeknuo niz nezgodnu nizbrdicu i džip me izvukao iz te situacije. Ta situacija potvrdila moju ljubav prema "Vilisima" koja traje od 1986. godine - kaže Biljić.

Foto: Tanjug/Nikola Tijanić

Najava dolaska inostranih filmskih produkcija u Srbiju nakon suzbijanja pandemije virisa kovid 19 za Biljića predstvalja priliku da mu se ljubimci nađu na filmskom setu.

- Naš prijatelj Dule iz Omoljice ima 12 "Vilisa" u kompletu i on je do sada bio u poslu sa tim filmskim produkcijama, ali nadamo se da će i neki od naših "Vilisa" postati "glumac" - kaže Biljić.

(Telegraf.rs/Tanjug)