Kako je "srpski inat" Henrija Forda stvorio šampiona: "Idi u Le Man i ispraši im gu*ice!"

Početak šesdesetih godina dvadesetog veka u Le Manu je protekao u apsolutnoj dominaciji Ferrarija, čiji bolidi su odneli sve pobede od 1960. godine, do 1965. godine.

Trka izdržljivosti od 24 sata, koja je istovremeno jedna od najstarijih na svetu je kao kruna svih automobilskih trka, vrhunac čime se jedan proizvođač može pohvaliti. Stoga ne čudi da kada je Enco Ferari objavio da želi da proda svoju kompaniju, vladalo veliko interesovanje za istu. Najkonkretniji je bio Henri Ford Drugi, koji je smatrao da njegovoj kompaniji fali slava sa trkačkih staza, kako bi privoleli nove kupce.

Preporučujemo

Enco Ferari i Henri Ford Drugi / Foto: Profimedia, Wikipedia/Hugo van Gelderen/Anefo

Pregovori su započeti početkom 1963. godine i nakon nekoliko poseta Ferarijevoj fabrici i više potrošenih miliona dolara na pregovore, Ford je ostao praznih ruku. Tako je 22. maja 1963. godine i zvanično je objavljeno da je došlo do međusobnog dogovora da do prodaje kompanije neće doći.

Legenda kaže da je nakon što je čuo da mu ugovorom neće biti omogućeno da ostane na čelu Skuderije (trkačko odeljenje Ferrarija), kao i da će mu biti zabranjeno učešće na Indi 500 trci, Enco pocepao ugovor i napustio sastanak. Druga priča je da je samo želeo da kompanija ostane u Italiji i kupovao vreme gigantu iz Torina kome je od početka planirana prodaja. Ford se osećao izigranim i već je na aerodromu u Detroitu svom glavnom čoveku Donu Freju rekao: "Idi u Le Man i ispraši im gu*ice!".

Već 12. juna 1963. godine Don Frej i Roi Lin su Fordu predočili koncept trkačkog dvoseda sa centralno postavljenim motorom. Sastanak je trajao 60 minuta, od kojih je Fordu bilo potrebno pet da odobri projekat bez ograničenja budžeta, dok je 55 minuta proteklo u razgovoru o samom vozilu.

Nakon pregovora sa Britanskim trkačkim timovima Kuperom, Lolom i Lotusom, izbor je pao na Lolu, čija šasija je smatrana najnapredrujom, a koja je već koristila Fordove agregate. Formirano je posebno odeljenje - FAV (Ford Advanced Vehicles), sa sedištem u Britaniji, i realizacija je započeta.

Sezona za zaborav

Prvi model predstavljen je već 16. marta 1964. godine i prvi primerci su zvani samo GT (Grand Touring), dok je kasnije u oznaci dodato 40, što je označavalo minimalnu dozvoljenu visinu vozila u inčima.

Prvi nastup je bio na trci 1.000 kilometara Nirburgringa, u maju 1964. godine. Trka je bila neuspešna, jer je automobil usled kvara na ogibljenju ispao iz nje. Još gori scenario se dogodio samo tri nedelje kasnije na trci u Le Manu, kada su sva tri prijavljena automobila ispala iz trke usled kvarova.

Da scenario bude gori pobrinuo se, ko drugi do, tim Ferrarija, koji je ostvario petu uzastopnu pobedu. Usledila je sezona za zaborav koja je kulminirala odlukom da se u pomoć pozove legendarni Karol Šelbi.

Razvoj druge generacije je započet nakon samo par testiranja prve generacije. Prva odluka je bila da se postojeći agregat od 4.2 litra zameni sedmolitarskim agregatom starije generacije sa kojim je Šelbi bio upoznat, jer ga je već koristio u svom automobilu Shelby Cobra. Postojeća KK transmisija je zamenjena ZF-ovom novije generacije i uz izmene na šasiji GT40 je bio spreman za sledeću sezonu.

Već u februaru 1965, godine je ostvarena prva pobeda na stazi u Dejtoni, a mesec dana kasnije još jedna u Sebringu. Usledio je Le Man i novo razočarenje, svih pet automobila su otkazali u toku trke. Dok je Ferrari lupio novi šamar svojim devetim trijumfom, šestim uzastopnim.

U toku noći, šef tima Leo Bibi je sazvao sastanak svih timova i, dok su svi očekivali ono najgore, izjavio: "Ovo je pobednički sastanak! Sledeće godine ćemo se vratiti ovde i pobediti, a možemo početi već večeras!"

"Bolje bi ti bilo da pobediš!"

Odlučeno je da se ide na sve, ili nista. Osnovan je "Le Man komitet" čija je uloga bila da prati razvoj svih timova, dok je Šelbijevom timu pridodat NASCAR tim kao podrška. Kreiran je prvi trkački simulator za testiranje agregata u trajanju od 48 sati, koji bi simulirao promene brzina i opterećenje agregata. Takođe, upotrebljena je prva kompjuterska kalkulacija za optimalno podešavanje ogibljenja.

Usledila je dominacija sa prva mesta u Dejtoni, a potom i pobeda u Sebringu. Čekao se nastup u Le Manu, za koji je Ford pripremio pravu malu armiju u ratu sa Ferrarijem. Devet automobila, sedam rezervnih agegata, preko 100 članova tima, i čak 21 tona rezervnih delova.

Pred sam početak trke, Ford je Leu dao vizit karticu na kojoj je pisalo: "Bolje bi ti bilo da pobediš!". Vratili su mu totalnom dominacijom sa osvojena prva tri mesta. Da Fordov trijumf bude još veći, postarao se Ferrari čiji nijedan automobil nije završio trku.

Slavlje je moglo da počne! Pobeda je bila kulminacija trogodišnjeg inžinjeringa, razvoja, dizajniranja i pre svega inata da se stvori šampionski automobil. Fordova ekipa je nastavila dominaciju u Le Manu i naredne tri sezone, a Ferrari od tada pa do dana današnjeg nije osetio slast pobede u legendarnoj trci.

P.S. Ova zanimljiva priča iz istorije automobilizma poslužila je osnova za prošlogodišnji hit film "Le Man '66.", odnosno "Ford protiv Ferarija".

(Telegraf.rs/Marko Lalić)