Rekord koji je omogućio Hitler: Još pre 80 godina najbrža Srebrna strela jurila je preko 430 na sat

Najbrži automobili na svetu su stvar prestiža, bude one dečačke emocije u nama i samo šačica bogatih se istim može pohvaliti. Koenigsegg Agera RS je 4. novembra 2017. godine sa brzinom od 447,237 kilometara na čas postala zvanično najbrži serijski automobil na svetu i prekinula dominaciju Bugattija Veyron, koji je gotovo suvereno vladao od 2005. godine. Za razliku od Bugatija koji je rekord postavio na privatnoj pisti, Konegseg je rekord postavio na deonici od 19 km regularnog puta u Nevadi.

Ovim uspehom zvanično je oboren rekord za serijska vozila i preuzeli krunu u svoje vitrine. Ipak, malo ko je u datom trenutku znao da je istovremeno Konegseg oborio rekord koji je prkosio čitavih 79 godina.

Preporučujemo

Rudolf Karaćola / Foto: Mercedes-Benz

Davnog 28. januara 1938. godine Rudolf Karaćola je za volanom prototipa Mercedesa W125 na deonici autobana između Frankfurta i Darmštada postigao brzinu od neverovatnih 432,59km/h. Podvig vredan divljenja za sva vremena je bio rezultat fanatične Nemačke upornosti i trijumf njihovog inžinjeringa, pod budnim oko Nacističke partije.

Samo par meseci nakon što je preuzeo vlast 1933. godine, Adolf Hitler je započeo izgradnju prvog autoputa u svetu, nemačkog autobana. Do 1936. godine, preko 130.000 ljudi je direktno bilo uključeno u izgradnju mreže puteva. Istovremeno, želeći da pokažu superiornost svog inžinjeringa, Hitlerova vlada je odlučila da sponzoriše grand pri bolide Mercedesa i Auto Uniona. Rezultat je bio surov po konkurenciju, koja jednostavno sa privatnim timovima nije mogla da isprati ulaganja nemačkog dvojca.

U to doba svi gran pri bolidi su bili obojeni u trkačke boje zemlje iz koje dolaze. Italijanski su bili "rosso corsa", britanski "racing green", dok su nemački automobili bili srebrni. Razlog je bila želja da bolidi budu što lakši i stoga nisu bili obojeni, već je srebrna bila boja "golih" aluminijumskih panela. Tako je 1932. godine jedan Mercedesov bolid tokom radio prenosa nazvan "srebrnom strelom" i to ime potom usvojeno za vozila nemačkog dua.

Posebnu dominaciju je ostvario mercedes sa bolidom fabričke kodne oznake W125, koji je predstavljen za sezonu 1937. godine. Bolid težak samo 750kg je bio pogonjen rednim osmocilindričnim agregatom sa dve bregaste u glavi, koji je razvijao rekordnih 637KS. Rekord oboren tek u turbo eri Formule 1 početkom ’80.-ih godina.

Uvideći potencijal bolida koji su imali, a u želji da promovišu svoje tek izgrađene autoputeve i dokažu svoju superiornost, nemačka vlada odlučuje da sponzoriše obaranje brzinskog rekorda na javnim putevima. Mercedes i Auto Union su dobili odrešene ruke da kreiraju svoja vozila u tu svrhu. Obe kompanije se odlučuju na slične projekte, postavljajući aerodinamične karoserije na svoje grand pri bolide u pokušaju da baš oni zauzmu tron.

Uvidevši da se postojeći agregat W125 bolida ne uklapa u projektovanu aerodinamiku, Mercedesovi inžinjeri su odlučili da postojeći agregat zamene znatno nižim V12 agregatom pod uglom od 60 stepeni, sa 48 ventila i duplim bregastim osovinama u glavama. Radna zapremina je bila 5.6 litara. Dodata su dva turbokompresora i rezultat je čak 765KS snaga.

Sledeći korak je bilo hlađenje agregata, što je bio veliki problem, obzirom da je usled aerodinamičkih zahteva hladnjak agregata morao biti uklonjen, kako otvor istog ne bi narušio otpor vazduha od samo 0,157 Cd-a. Problem je rešen ugradnjom rezervoara u koji je bilo skladišteno 5kg leda, kroz koji je kružilo 44 litara vode.

Posle par probnih vožnji sa različitim uspehom, 28. januara 1938. godine, sve oči su bile uprte u Rudolfa Karaćolu za volanom Mercedesa i Bernda Rozmajera za volanom Auto Unionovog V16 bolida tip C, takođe modifikovanog za ovaj poduhvat.

Karaćola postavlja rekorde za prosečne brzine u "letećem" kilometru od 432,7 km/h i 432,4 km/h za "leteću" milju u oba pravca. Na red je došao bolid Rozmajera koji gubi kontrolu pre brzini od oko 400 km/h i strada na licu mesta. Posle tragičnog događaja, odlučeno je da se novi pokušaj Karaćole ne obavi.

Poneseni slavom, ubrzo potom vlada odlučuje da sponzoriše novi pokušaj Mercedesa u obaranju sopstvenog rekorda. Za tu svrhu konstruišu bolid T80, sa V12 agregatom radne zapremine čak 44.5 l, koji je razvijao 3.500KS. Projektovana brzina je bila približno 650km/h.

Ipak, kako je Drugi Svetski rat uveliko kucao na vrata same Nemačke, od pokušaja obaranja rekorda se odustalo.

Sedamdeset devet godina nakon "srebrne strele", Agera RS sa 1.341KS, radijalnim gumama specijalno razvijenim za ovako visoke brzine, karbonskom karoserijom, trkačkim gorivom i više elektronike od lunarnog modula misije Apolo 11 koji je osvojio Mesec, Agera konačno obara rekord Rudolfa Karaćole - i to za samo 14,6 km/h. Ipak, njegova srebrna strela danas ponosno stoji na zidu, poput NLO letelice, u Mercedesovom muzeju u Štutgartu, noseći epitet najbrže srebrne strele svih vremena!

(Telegraf.rs/Marko Lalić)