Genijalni izum koga je "ubila" nafta: Porše je još pre 120 godina konstruisao svoj prvi hibrid

Zvuči neverovatno, zar ne?  Ovo je priča o jednom geniju i njegovom čedu nazvanom - Lohner-Porsche Mixte Hybrid.

Sigurno zvuči neverovatno, ali legendarni Ferdinand Porše je još 1899. godine bio pionir u ovoj oblasti, koja je miljama i godinama unapred ostala nedostižna.

Preporučujemo

U auto svetu postoji nešto što se naziva "svetim trojstvom automobilizma". Čine ga Etore Bugati, Enco Ferari i Ferdinand Porše. Svaki je imao svoj put, potpuno različit pristup istoj strasti, ali isti genij, istu viziju, daleko ispred svog vremena.

Ferdinand Porše je rođen trećeg septembra 1875. godine kao treće dete Ane i Antoana Poršea u današnjim Vratislavcima (u Češkoj), koji su tada bili deo Austrougarske.

Kao mladić je pokazao izuzetnu želju za mehanikom i upisao je tehničku školu, koju je pohađao preko dana, dok je potom pomagao ocu u mehaničarskoj radionici.

Sa 18 godina je dobio prvi pravi posao, kada se zaposlio u kompaniji Bela Eger kompaniji u Beču. Kompanija se bavila proizvodnjom elektromotora i Ferdinand je u njoj proveo pet godina.

Tokom svog boravka u kompaniji, razvio je nešto potpuno revolucionarno, čak i za današnje standarde, elektromotor u samom točku automobila, montiran na glavčini.

Printscreen: YouTube/motorTVee

Ruka na srce, isti je patentiran nekoliko godina ranije preko okeana, ali Ferdinand ga je unapredio u svakom smislu i po prvi put montirao na jedan automobil.

Godine 1898. prelazi u drugu bečku kompaniju, Jakob Lohner (Lohner-Werke) koja se u to vreme bavila proizvodnjom kočija između ostalih i za cara Franca Jozefa I, kao i za monarhe Ujedinjenog Kraljevstva, Švedske, ili Rumunije.

Dve godine ranije, ova kompanija je proizvela svoj prvi automobil predstavljen u Beču, pod kodnom oznakom C.2 Phaeton P1, gde je P1 oznaka značila je "Porsche, broj 1".

Printscreen: YouTube/motorTVee

Vozilo je bilo pokretano sa dva elektromotora, koji su bili postavljeni na glavčinama točkova, a snagu su crpeli iz teških olovnih baterija, zbog kojih je vozilo dostizalo kolosalnih 1.8 tona!

Ali, čak ni ta ogromna težina nije bila najveća mana vozila, već kapacitet baterija, odnosno domet sa jednim punjenjem. Ferdinand je uvideo nedosatak, jer je i sam testirao vozila i odlučio da iskoristi postojeću platformu, ali uz određene promene.

Tako je 1899. godine umesto masivnih baterija ubacio SUS agregat (Sa Unutrašnjim Sagorevanjem), proizveden u nemačkom Dajmleru (Mercedes-Benz) i iskoristio ga kao generator elektromotora postavljenih na točkovima.

Agregat je punio daleko manje baterije i obezbeđivao neophodnu energiju za njih. Vozilo je nazvano - Lohner-Porsche Mixte Hybrid.

Prva godina 20. veka označila je i ulazak hibrida u prodaju i do 1905. godine je prodato preko 300 šasija uglavnom pokretanih na jednoj osovini, prednjoj, ili zadnjoj. Šasije koje su bile pokretane na obe osovine su iskorišćene za autobuse, ali svega nekoliko njih.

Sa brzinom za to vreme od čak 56 km/h, postavljeno je više brzinskih rekorda, a čak ostvarena i jedna pobeda u reliju, sa samim Ferdinadom za upravljačem.

Printscreen: YouTube/motorTVee

Ono što je Poršeovo vozilo izdvajalo od ostalih, bila je i, ne samo činjenica da je ovo bio prvi hibrid sa elektro i SUS agregatima, već i činjenica da je bilo jedno od prvih vozila namenjenih komercijalnoj upotrebi uopšte. Poršeov hibrid je mogao da putuje i do 64 kilometra sa samo jednim punjenjem baterija.

Koliko je vozilo bilo ispred vremena, govori i to da je usled nepouzdanosti transmisija tog doba, Ferdinand odlučio da potpuno eliminiše transmisuju i njenu pogonsklu osovinu, kao i lanac, što je dovelo do izuzetno niskog mehaničkog trenja, a vozilo dobilo i za današnje standarde fantastično iskorišćenje energije od 83 odsto, što je efikasnije i od današnjih SUS vozila!

Kasnije je prototip vozila koje je korišćeno za trke i obaranje rekorda dobio elektromotore na sva četiri točka. Prototip je uspevao da dostigne za to vreme neverovatnih 112,6 km/h i usput obori više brzinskih rekorda tog doba. Zbog toga je Porše 1905. godine čak dobio nagradu za najboljeg austrijskog automobilskog konstruktora.

Foto: Profimedia

Sa razvojem naftnih derivata, koji su postajali sve pristupačniji, hibridna tehnologija je morala biti ostavljena po strani, jer sa ekonomskog aspekta nije bilo smisla ulagati u nju. Ferdinand se zato, kao i ostali, okrenuo razvoju klasičnih SUS agregata i vozila.

Hibridna tehnogija je morala da sačeka neko bolje vreme, koje je početkom 21. veka i dočekala. Danas, više od 100 godina kasnije, gotovo da ne postoji proizvođač koji u svojoj ponudi nema neko hibridno vozilo. Tehnologija tek uzima maha i korisnici se tek upoznaju sa novinama, a malo njih zna da je jedan čovek započeo revoluciju jos pre više od 100 godina.

I hvala mu na tome!

(Telegraf.rs/Marko Lalić)