Kako su savremeni "benzinci" i "dizelaši" postali bolji za naša pluća, a gori za našu planetu?
Britanska savetodavna grupa za potrošače "Which?" utvrdila je da novi automobili emituju 7 odsto više ugljen-dioksida (CO2) u atmosferu u odnosu na njihove starije "kolege", sa prosečnim porastom od 10,5 g/km.
Početkom 2017. ta organizacija je testirala 292 modela svih klasa automobila i vrsta goriva. Obavili su laboratorijske testove, uključujući i onaj za koji se tvrdi da otkriva automobile koji su ekološki prihvatljivi pri malim brzinama, ali počinju da izbacuju otrovne gasove kada se "stisne gas".
"Which?" je takođe je vršio testiranje automobila pod dodatnim opterećenjem (konkretno 200 kg), i dok su klima uređaj i radio bili uključeni. U osnovi, testirao je automobil oponašajući normalno ponašanje u potpuno naučnim uslovima. Oni kažu da to ovaj test čini "pouzdanijim od zvaničnog".
Više detalja nije otkrivano, iako "Which?" tvrdi da su laboratorijski testovi sprovedeni 2019. sledili potpuno iste procese kao i oni 2017. To znači da se, iako su zvanični evropski testovi za emisije gasova u međuvremenu postali stroži, pa se navedeni nivoi emisija ne mogu uprediti u tom vremenskom periodu, rezultati koje je dobio "Which?" ipak mogu upotrebiti.
Dok je utvrđeno da su nivoi CO2 u mnogim automobilima porasli između dva programa testiranja, količine azotnih oksida (NOx) opale su za 84 odsto, prema izveštaju "Which?"-a.
Ugljendioksid je povezan sa globalnim zagrevanjem, a propisi koji smanjuju emisiju CO2 doveli su do brzog porasta broja dizel vozila na našim putevima, jer dizel motor oslobađa manje gasa. Međutim, od tada je otkriveno da emituju mnogo više NOx i čestica, za koje se zna da su toksične i povezane sa pogoršanjem zdravstvenog stanja i preranom smrću ljudi.
Nakon "dizelgejt" skandala 2015. godine, u kojem je otkriveno da se VW varao na testovima emisije, dizel gorivo je spektakularno palo u nemilost, pri čemu je broj kupljenih dizel automobila za pet godina spao sa polovine svih novih automobila, na nešto više od četvrtine .
Međutim, napredak u tehnologiji dizel motora rezultirao je time da je se u izduvnim sistemima vozila mnogo više azotnih oksida i čestica zaustavlja i pretvora u bezopasne gasove.
Iako je promena bila najdramatičnija kod dizel automobila, "Which'" je utvrdio da su emisije NOx pale svuda. Izveštaj kaže da su emisije NOx iz "najnovijih automobila sada zaista samo delić onoga što su bile, u poređenju sa automobilima napravljenim pre samo godinu dana".
"Which?" nudi nekoliko objašnjenja kako su automobili sa benzinom i dizelom mogli postati bolji za naše zdravlje, ali manje prijatni za okolinu. Jedan je da su sve modifikacije motora radi smanjenja emisije dovele do povećanja potrošnje goriva, što je zauzvrat povezano sa izbacivanjem CO2.
Drugo objašnjenje je da su automobili postali teži. Iako se ovo pravilo ne odnosi na sve klase automobila, to se odnosi na male benzinske automobile, velike benzinske hibride, a posebno SUV-ove srednje veličine, koji su u proseku otežali za 198 kg ili 10 odsto.
I kao što biste očekivali, neke automobilske kompanije su imale bolje rezultate od drugih. Subaru, na primer, kao da je čitao izveštaj sa rukom preko očiju, jer su Forester, Levorg Sport Tourer i Outback svrstani u tri "najprljavija" testirana automobila.
Međutim, treba primetiti da je Forester dostupan i kao čistiji hibrid sa samopunjenjem, a Subaruova nova "eBoxer" tehnologija dostupna je i na XV krosoveru I modelu Impreza hečbek. Subaru je odbio da komentariše testove.
Honda, za čiji je popularni CR-V SUV utvrđeno da je peti najprljaviji, odgovorila je za "Which?" da je testirani motor optimizovan za snagu i efikasnost, da Honda ima zakonsku obavezu primene zvaničnih testova i da su njihovi testovi različiti.
Suprotno tome, "Which" je pohvalio Toyotu koja je zauzela prvih pet mesta za "najčistije" automobile, pri čemu je priključni hibrid Prius zauzeo prvo mesto. Portparol japanskog proizvođača rekao za "Which?" da njeni "hibridi pružaju kupcima odlične sveukupne performanse zaštite okruženja po pristupačnoj ceni", prenosi Driving.
Rezultati nedavne studije kompanije "JATO dynamics" potkrepljuju zaključke koje je doneo "Which?". Ta kompanija za istraživanje tržišta utvrdila je da je emisija CO2 iz novih automobila u 2019. godini bila na najvišem nivou od 2014. godine. Međutim, porast je bio manji nego razlika između rezultata 2017. i 2018. godine.
Kao i "Which?", i oni su utvrdili da je pozitivan uticaj sve veće popularnosti električnih vozila poništen odbacivanjem dizela. Globalni analitičar "JATO Dynamics" Felipe Munjoz kaže:
- Kao što se očekivalo, kombinacija manje dizel vozila i više SUV-ova i dalje ima uticaj na emisiju. Ne očekujemo bilo kakvu promenu ovog trenda ubrzo, zapravo, ovi rezultati dodatno naglašavaju potrebu industrije da brzo prihvati električna vozila kako bi postigli ciljeve o emisiji štetnih gasova.
(Telegrf.rs/V.N./M.J.)
Video: Vujanić: U Srbiji je propisano da odeća ne sme da ometa bezbednost upravljanja
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Cika Velja
Puno bistrih ljudi se pitalo sta to turaju u motore da imaju manju emisiju nepozeljnih gasova...pa se ipak doznaje da ne turaju nista,jer to i ne postoji,nego da samo o tome lazu!?
Podelite komentar
Boki
Super, elektručni automobili ne emituju gasove, a struja pada sa neba.
Podelite komentar
DRagutin
Pa što Nemci izbacuju ta vozila iz upotrebe? Imaju gorivo izuzetnog kvaliteta a ipak ih izbacuju iz upotrebe... Neko ovde malo laže!
Podelite komentar